Миленко Вишњић: За кога је Гаврило Принцип терориста?
Варница коју су Срби укресали у Сарајеву, на Видовдан 1914., запалила је складиште барута, препуњено политичким, економским и војним супарништвом међу западним силама: Великом Британијом и Њемачком. Разлог да у причу укључим и Гаврила Принципа, јесте мијењање историје и понављање узрока свјетских ратова и садашње кризе. Тада и сада Притисак Запада да се промјени свјетска […]
Варница коју су Срби укресали у Сарајеву, на Видовдан 1914., запалила је складиште барута, препуњено политичким, економским и војним супарништвом међу западним силама: Великом Британијом и Њемачком. Разлог да у причу укључим и Гаврила Принципа, јесте мијењање историје и понављање узрока свјетских ратова и садашње кризе.
Тада и сада
Притисак Запада да се промјени свјетска историја, проглашавајући Србина Гаврила Принципа терористом, даје нам додатни разлог да “дигнемо свој глас” против тог зла, ако то неће они који нас предствљају; не смијући или, чак и помажући „демократију, клечећи пред западним г(р)адовима.
Запад је чврсто одлучио да Њемачку, по сваку цијену, ослободи терета њених злочина; ослобађајући је кривице која је довела до уништавања преко 70 милиона људских живота у два светска рата, ма шта год то значило, па и привремено преправљање цијеле историје и окривљивање невиних народа!
Да би ослободио Њемачку кривице и њених злочина, Запад мора пребацити кривицу на друге народе; а на кога би, ако не на Србе или Русе. Хоће ли Запад „прогурати“ и ову замјену кривице? Видјећемо! Почетком 20-тог вијека, ривалство западних капиталистичких елита довело је до врхунаца дугогодишњих дипломатских и политичких сукоба и препуцавања. Да би схватили тренутну кризу, морамо сагледати тренутну политичку ситуацију у свијету, тренутне и реалне могућности свјетског сукоба између материјалистичког Запада и духовног Истока; морамо проширити слику тренутних напетости и „неспоразума“.
У циљу сагледавања тренутне кризе, морамо видјети даље од дрвећа; морамо видети цијелу шуму! И, не само цијелу шуму, него и пут који ће нас водити кроз историју будућности; путем, тако густе и мрачне шуме. Морамо се суочити са непријатним осјећањима која осјећају нормални људи, чак и при самој помисли на могућност будућег рата.
Повод за рат у симболу Видовдана
Рођен 13. јула 1894. у Обљају, Босанско Грахово, Гаврило Принцип је убијен 28. априла 1918. године у затвору у Терезијенштату. Пошто је био сувише млад за смртну казну, Принцип је осуђен на 20 година робије. У самој ћелији, у тврђави Терезин, остали су причвршћени окови за које су Бечлије везале Принципа. И сами ти ланци, најбоље су свједочанство у каквим је мукама Принцип и за које принципе окончао свој млади живот, и од каквих крвника је уморен.
Гаврило Принцип је био припадник тајне патриотске организације, Млада Босна. Да трагедија буде потпунија и иронија комплетнија, у Обљају је била очувана родна кућа Гаврила Принципа, у којој је до јула 1995. био музеј. Нажалост, у љето 1995., родну Гаврилову стару кућу су спалили припадници Седме гардијске бригаде хрватске војске, приликом окупације и паљења Грахова и Обљаја (можда је ту био и ЗНГ-а из ГУ Бањалука!?).
Атентат на престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију у Сарајеву, 28. јуна, 1914. године, у досадашњој историји се тумачи као догађај који је власт Аустроугарске искористила само као повод за објаву рата Србији. Тај догађај Беч и његови савеници, искористиће и за убрзано покретање Првог светског рата; до тада, најкрвавијег сукоба у историји човечанства.
Будући да се све догодило, и не случајно, на велики хришћански празник – Видовдан, српско становништво па и неки други из других народа, долазак окупационог престолонаследника, још у својству комаданта аустро-угарске окупаторске војске, доживљавао је и као додатно понижење и провокацију. У Сарајеву се атентат десио: На Видовдан, 28. јуна, 1914. године, атентат је извршио патриота, Гаврило Принцип.
Узроци империјалног рата
После Сарајевског атентата, за само мјесец дана, велике силе Европе су узеле учешће у четворогодишњем крвавом рату, ослањајући се на савезе и споразуме између Француске и Велике Британије, с једне стране, и Њемачке, Аустро-Угарске, Турског царстве и Италије (која се придружује Антанти 1915.), с друге стране. САД-е ће, као и увијек и тек у априлу 1917., на страни побједника, ући у пакао и ратна разарања Првог свјетског рата.
Број жртава рата је био око 15 милиона, што га чини једним од највећих ратних катаклизми у историји човјечанства. Рат, наравно, није био последица једног чина изазваног једним метком Србина Гаврила Принципа у Сарајеву, нити му је Гаврилов метак био узрок, па ни стварни повод. То је био врхунац дугогодишњих дипломатских и политичких сукоба и антагонизама, произашлих из економског ривалства европских капиталистичких сила.
Иако у задње вријеме, усамљени западни историчари оспоравају узрок рата за који је била детерминанта капиталистичка економија, тешко је не закључити да су већина других написали: Први светски рат је био класичан производ империјалистичког ривалства.
Последице империјалистичког ривалства
У чему је то ривалство било изражено до степена да је довело до Првог светског рата? Конкретно, ондашња највећа европска сила, Велика Британија, је дуго пратила брзи економски успон Њемачке, као опасног будућег свјетског поглавицу, који би контролисао свјетска тржишта и ресурсе. Са своје стране, новоформирано и ојачано њемачко царство, чије је срце уједињења била Пруска – ујединивши се 1871. у моћно немачко царство, доживљавала је Лондон као државу која је стално на путу њемачког економског напретка и ширења утицаја.
Овај тињајући сукоб западних капиталистичких елита око ресурса, избацио је на површину, на прекретници 20. вијека, неколико последичних трендова: економско заостајање Британије, поредећи је са брзим технолошким развијем Њемачке; грабеж за афричке колоније, након новооткривених персијских нафтних поља; задирање њемачких у интересе британских капиталиста, и, на крају, пријетње источним трговачким путевима према Индији – бисеру Лондона.
Капитализам треба рат
За процјењивање размјера ратa, од суштинске важности је прихватање премисе да je у корјену, капиталистички економски модел уплетен у све могуће и немогуће ратове. И сам Маркс је слично рекао: "Рат је својствен капитализму". Оваква премиса рата, као саставног дијела капитализма, засигурно је одржива. Вођени јаким инстинктом профита, па и изван својих националних граница, капиталисти су увијек вођени паничном потражњом за природним ресурсима и тржиштима – отимајући од других и слабијих држава и, на крају, и ривалских капиталистичких.
Као резултат тога, капитал ће увијек бити увучен у конкуренцију за контролу ресурса и доминацију на свјетском тржишту. Ова тежња ка конфликтима, на крају и рату, може бити "ископчана" на неко вријеме. На примјер; у случајевима привременог или неког квази мира, створеног привремено, међународним трговинским уговорима и прописима или; као последица самог војног пораза силе или савеза сила. Али, на крају и ипак, императив "отми или умри", да би се обезбедила економска предност и надмоћ, напуштају сва наводна цивилизована ограничења – и све уговоре и све договоре. Игнорише се чак и страх од новог пораза, као Њемачка у два рата, али рат мора почети и у њега инвестирати. Војно-индустријски комплекс даје највећу добит.
Није тешко потврдити горњу тезу следећим ријечима; само 20 година након "овај рат је завршио све ратове", настала је још жешћа привредна утакмица међу западним капиталистима. Кроз двадесетак година утакмице, свијет је поново рушен. Овај пут, свијет је пао у још веће жариште; жариште, Другог светског рата; рата, који је отишао много даље него претходни, укључујући по први пут, и употребу нуклеарног оружја и остављајући иза себе пустош преко 70 милиона људских жртава.
Од највећег значаја је то, што је национални антагонизам у области међународних односа, коју диктира капиталистичка економија, још увијек далеко чак и од идеје како узрок ратова уопште ријешити. Разум Проклетих је заслепљен профитом!
Принцип им је потребан
Враћајући се нити почетака текста и Гаврилу Принципу, можемо мирно рећи: Када се једном повуче окидач; рецимо – оборен је авион; затим, лажна узбуна о терористичком нападу; или, намјештен напад на ђачки аутобус; или, ради се о неком другом смишљеном инциденту, империјалисти ће рећи: Свакако нам је рат потребан, а ево и повод смо створили!
Теоретски, рат није неизбјежан. Иако, пракса то не потврђује, само су неизбјежне последице капиталистичке агресивности; ривалства међу капиталистичким елитама; склоност пљачки владајућих елита окупираних подручја. То се показало и кроз цијелу историју; увијек се само понављају исти разлози – увијек рат због профита. Ријетко је долазило до општег рата само због националне нетрпељивости, како се то често може чути у западном теоретисању и јавности.
Једини начин да се заустави планирани и скори свјетски рат, јесте минимумом концензуса око штетности ратова; да човечанство стави – једном за увијек, тачку на такозвани либерални капитализам – глобализацију. НСП је у овоме чврст и не одустаје од намјере да контролише цијели свијет, планирајући да контролише и експлоатише све свјетске ресурсе, колико год људских жртава то произвело.
Услови за нови свјетски рат
Надаље, у процесу данашње глобализације, капитализам националних држава се проширио у последњих неколико деценија, преузимајући на себе транснационални карактер и улогу. Резултат овог деценијског процеса је раширеност глобалног капитала у лику мултинационалних корпорација и банака. Тим моделом, националне државе непримјетно раде у функцији глобалног капитала, стварајући околности за нови свјетски рат. Поред осталих, огризине бившег СССР-а и бивше Југе, су типичани примјери жртве глобалног капитала. Југу су привремено умирили, али свједочећи паклом Украјине, остатке СССР-а, још мрцваре.
САД се сматрају султаном у систему светског капитализма, од којег, очито, посредно или непосредно, велику корист имају Британија, Њемачка, Француска, Јапан и привремено и неке друге државице. Такође, због историјских и институционалних веза, неке државе су у функционисању капиталистичког поретка међусобно сродније.
На пример, због историјских веза, Вашингтон и Лондон су на истој коти у сфери финансијског капитализма, преклапајући и националне интересе. Без обзира на глобални карактер капитала, још увијек постоји снажна демаркација и конкуренција између националних и капиталистичких интереса.
Више од 25 одсто производње нафте у свијету, троше саме САД-е. Зато није за чудити се што су амерички планери НСП одавно свјесни пресудне важности контроле глобалне производње нафтне, с циљем очувања своје економске моћи и нивоа капиталистичке добити. Више од 99% од укупног богатства САД, налази се у рукама неколико глобалиста.
Више од 60 одсто откривене свјетске нафте и гаса се налазе на Блиском Истоку, зато је овај регион приоритетно и најјаче средство за наставак америчке глобалне моћи и хегемоније и будућег рата. Надирање према истоку, путем источне Европе и преко Русије је, такође, приоритет НСП. Гдје то води свијет, као и тридесетих прошлог вијека, више је него јасно.
Недавни и тренутни догађаји око Украјине и војне интервенције Вашингтона и његових савезника у земљама Блиског и Средњег истока – мада под маском одбране демократије, људских права и међународног права – указује да се план Пентагона спроводи методично, усмјеравајући га према свјетском сукобу. Ове империјалистичке интервенције, не само да обезбеђују поуздане залихе најважније робе на свијету, за САД и њене капиталистичке савезнике, него се подједнако ради о учвршћивању хегемоније над потенцијалним ривалима који стално јачају – Русијом и Кином.
Као и у Британији прије Првог светског рата, с почетка овог вијека видимо економски пад САД, а привредни раст Русије и Кине данас се гледа у Америци на исти начин као што је прије сто година Британија гледала у Њемачкој. Поред постојећих по Европи, оснивање нових америчких војних база и партнерстава у Аустралији, Индонезији, Јапану, Лаос, Мијанмар, Филипини, Тајланд, Сингапур, Јужној Кореји и Вијетнам су демонстрација јачања војног присуства Вашингтона у близини кинеских интереса. НАТО се ратом покушава наслонити на европски дио руске границе, чак и у некад братској Украјини.
Pročitao sam tekst i po ko zna koji put se razočarao zbog kontradiktornosti u kakve upadaju „tumači“ Velikog rata. Naime, Miljenko (poput mnogih drugih autora) kvalitetno postavi uzroke ovog rata, a onda izvede „zaključke“ kakvi u biti sublimiraju jevtine stereotipe i manipulacije namjerno plasirane javnosti, a sa ciljem prikrivanja stvarnih uzroka rata. I onda, na bazi istih tih stereotipa i manipulacija, slijedi pogrešno tumačenje poslijeratnih događanja (WWII i Hladni rat).
Dakle, Miljenko odlično pozicionira interese subjekata imperijalnog kapitalizma kao najvažniji uzrok Velikog rata, pri čemu načelno odvaja sva najvažnija subjekta – britanski i germanski. No, pogrešno poistovjećuje modele imperijalnog djelovanja ovih subjekata, a na kraju čak interpretira nekakvo „jedinstvo Zapada“, pa i suprostavljenih subjekata kakve je i sam identifikovao. Neshvatljivo!
Dakle, dakle, dakle, britanski i njemački imperijalni kapitalizam možemo i moramo načelno razlikovati kako dva sasvim različita modela imperijalnog djelovanja. U tom pogledu britanski kapitalizam možemo nazvati „klasičnim kolonijalnim imperijalizmom“ kakav se bazira na vojnoj sili, na klasičnoj (na bazi nasilja) eksploataciji porobljenih naroda i prirodnih bogatstava, te sa jednim posebnim obilježjem – brutalnom pljačkom. Na drugoj strani imamo njemački „tehniološko-industrijski imperijalizam“, kakav sadrži obilježja imperijalno-kapitalističkog i kolonijalnog djelovanja, ali primarno oslonjen na znanje, industrijsko-tehnološku i ekonomsku nadmoć. Konkretno, germanski imperijalizam djeluje razvojno u odnosu na potlaćene narode i prostore. Nesporno je da je taj „razvoj“ zasnovan na njemačkim interesima, ali ipak djeluje pozitivno i na potlačenu populaciju. Na drugoj strani, britanski imperijalizam se bukvalno svodi na nasilje i pljačku. Sad, nadam se da me neki „stručnjak“ neće podsjećati na poznatu njemačku brutalnost ispoljenu u oba svjetska rata, jer ovdje govorimo o oblicima predratnog imperijalnog djelovanja – kakvo je dovelo do Velikog rata.
Kako ne bi bilo kakve zabune moram pojasniti i pojedine geopolitičke i geostrateške aspekte Velikog rata (iako mi je to već postalo mrsko ponavljati). Dakle, u geopolitičkom smislu imamo jednu globalnu silu – britansku, kakva svoju dominaciju zasniva na strategiji divide et impera, na funti kao globalnoj moneti (kao i dolaru danas), na potpunoj kontroli pomorskih trgovačkih pravaca (na pomorskoj dominaciji). To je okvirno funkcionisalo na principu „ako nisi kreditiran od strane Engleske banke (pod zelenaškim kamatama) i osiguran kod Lojda, onda si prepušten ‘milosti i nemilosti’ mora“ (nezaštićen od britanske mornarice). Globalna trgovina je bila pod apsolutnom kontrolom Britanaca. Poznati ruski geopolitičar A. Dugin to kvalifikuje kao „talasokratiju“ (vladavinu putem mora). Obzirom na geografski periferan položaj Britanije u odnosu na „centar Svijeta“/Evroaziju, to je sasvim logičan oblik imperijalne kontrole.
Na drugoj strani, Njemačka je geografski pozicionirana unutar Evrope i Evroazije, pa joj time stoji na raspolaganju i primjena „teulokratije“ (vladavine putem kopna, prema Duginu). U nastojanju pozicioniranja kao globalne sile Njemačka razvija i kopnene trgovačke koridore (nad kakvima Britanci ne mogu ostvariti kontrolu), te intenzivno razvija pomorsku flotu (uz posebnu okolnost da su prije Brita usvojili tehnologiju korištenja nafte kao pogonskog sredstva). Pri tom Njmačka kod Otimanskog carstva obezbjeđuje 20-ogodišnje koncesije na eksploataciju nafte i to joj donosi konačnu pretpostavku da se u budućnosti pozicionira kao globalna sila (pa i skloni Brite sa „trona“).
Dakle, sami početak prošlog vijeka Britaniju dovodi u jednu krajnje složenu i tešku situaciju. Na jednoj strani Njemačka prijeti da u narednih 20-ak godina u potpunosti preuzme „tron“ najveće globalne sile (kako je to objašnjeno). No, unutrašnji problemi Britanije su možda i više uticali na njenu odluku o započinjanju „Velike igre“, nego je to njemačko ugrožavanje. Naime, decenijama je britanska elita državne interese podređivala sopstvenim interesima, tako da je cjelokupna država stavljena u funkciju trgovačkih, financijskih, političko-vojnih i inih manipulacija, dok su industrija i unutrašnja privreda dovedeni do kraha. To je proizvelo „armiju“ nezaposlenih i nezadovoljnih Britanaca, a sve više sklonih Marksovim idejama socijalne pravde. Izazivanjem Velikog rata Britanija postiže homogenizaciju stanovništva oko ove nove situacije (umjesto oko socijalističkih ideja), izbjegava unutrašnje probleme i sukobe, te vlastitu populaciju usmjerava u pravcu postizanja još većeg stepena globalne hegemonije. Pobjeddom u ovom ratu i Versajskim mirom Britanija je uklonila „suparnika“, ali i osvojila gotovo sve tada poznata izvorišta nafte, preko kojih je istovremeno obezbjedila i interese krupnih kapitalista i izvore prihoda za zadovoljavanje unutrašnih potreba stanovništva (umirivanje socijalnih tenzija). Oktobarska revolucija donijela je Britancima onaj najvažniji „instrument“ gušenja socijalističkih ideja unutar vlastite populacije (manipulacijom tipa: „Želite li da živite kao sovjeti?“). No, ono maestralno u svemu tome jeste poznata krilatica da „Britanci vole da ratuju tuđim rukama“. Tu dolazimo do važnosti Sarajevskog atentata.
Dakle, početak prošlog vijeka (period 1903.-6.) krasi britanska „Velika igra“ (veliki geopolitički preobrati)u kakvoj pridobijaju blesave Ruse i Francuze za sukob protiv Njemaca (i britanske globalne ciljeve). Decenijama je Britanija uništavala Rusiju, te podupirala njene regionalne suparnike (Japan, Turska), dok Njemačka obezbjeđuje Rusiji tehnološki napredak u sferi hemijske i prerađivačke industrije, nauke i tehnologije, infrastrukturne projekte tipa Transibirski koridor i ino. No, naša sabraća Rusi okreću leđa Njemcima i stvaraju „pakt sa đavolom“ – britanskim (na kraju im „ućerali“, kao i Francuzima). U svemu tome pojavljuje se Kraljevina Srbija kao jedina „slobodna teritorija“ na ogromnom prostranstvu nekoliko imperija (KUK monarhija, Turska) i više država (Njemačka, Bugarska, Rumunija, Italija…), kakve zajedno čine vojno-politički savez. Britanski vojni savjetnik pri srpskoj vojski Lafan piše svojoj vladi da se ni po koju cijenu ne smije dozvoliti ulazak Srbije u ovaj ogromni savez država, a posebno da se ne smije dozvoliti završetak željezničkog koridora Berlin-Bagdad, građen iz oba pravca i planiran da se spoji na tlu Srbije. Takva pozicija Srbije čini je „izvanrednim sredstvom“ za izazivanje „rata tuđim rukama“ (već je bio potpisan rusko-srpski vojni savez iz kog se znalo da će Rusija stupiti u rat u slučaju našada na Srbiju).
Sad, u čemu je važnost Sarajevskog atentata???? Sa aspekta razjašnjavanja geopolitičkih okolnosti izazivanja Velikog rata atentat na Alaksandra i Dragu iz 1903. godine je mnogo vaćniji događaj jer Srbiju u poptunosti odvaja iz prednje opisanog saveza Centralnih sila i podređuje britanskim interesima. No, manipulacije idu za ciljem da se Sarajevski atentat pozicionira kao važniji. Zašto? Pa samo kako bi se manipulisalo sa uzrocima tog rata. Dakle, britanski „problem“ bio je u tome što su njeni saveznici redom (Rusija, Francuska, Srbija) početak rata planirali za 1917. godinu iz prostog razloga što nisu bili spremni za taj novi rat (iscrpljeni prethodnima). No, Britanska „računica“ bila je u tome da ukoliko nepripremljene protivnike uvedete u rat, time možete računati da mnogo većim iscrpljivanjem od objektivno potrebnog, ali i sa mnogo manom njihovom snagom u poslijeratnom uspostavljanju globalnih odnosa. Dakle, Sarajevskim atentatom Britanci su Veliki rat započeli prije nego su njegovi najveći akteri planirali i bili za isti pripremljeni, a to je u konačnici rezultiralo da na cjelokupnom prostoru Evroazije nije postojala sila kakva bi se suprostavila odnosima kakve se uspostavili Britanci (normalno u svoju korist).
Vezano za Drugi sv. rat imamo još prostiju prevaru. Prvo je Rusima „uvaljena“ ljevičarko-totalitaristička ideologija, a zatim Njemcima desničarsko-totalitaristička i u biti ponovo su „zakuvana“ dva najveća evroazijska naroda (jebeš budale kad nisu shvatile podvalu iz prethodnog rata) i britanska globalna dominacija je samo širena (uz pomoć novog i PRAVOG saveznika angloameričkog).
Prije nekoliko godina sam iznio premisu kako je Treći svjetski rat projektovan (kao treći korak uspostavljanja britansko-američke potpune dominacije nad Evroazijom) između slavenskih ili istočnoevropskih naroda(primjenom monstruozne stategije „animoziteta malih razlika“), a kako stvari stoje (oko Ukrajine) biće da sam bio u pravu. No, ono šta Milenko ističe, a ne shvata manipulaciju, jeste održavanje imperijalno-kapitalističkih interesa kao okosnice budućih globalnih procesa. Naime, nije cilj tog „jedinstvenog Zapada“ (nema tu nikakvog jedinstva) da se teret krivca za Veliki rat sa Njemačke prebaci na Srbiju, nego da se prikrije stvarni kreator (idejni) – britanski. No, to je sekundarni cilj, dok je primarni – dezorjentacija slavenske populacije, sukobljavanje unutar iste i, konačno, njihovo međusobno istrebljivanje (kako bi njihova prirodna bogatstva pripala engeskoj kraljici, presjelo joj daBogda!)
Браво Бориславе, добро си кориговао овог неписменог Вишњића, по којем је Принцип пуцао зато да би се сад имао Додик и Кустурица чиме дичити, а не зато што више није могло да се трпи. Као и данас, само што би данашњи Принцип пао у тоталну депресију, јер туђина је лакше убити него своју проклетињу која ти је засјела за врат, горе од туђина.
Није ствар премисе да Нијемци покушавају замјену теза, нема говора, па и они су изнијели оба рата са огромним жртвама попут српског у руског народа. Добро си отпечатио стварне творце и господаре хаоса, англоамеричке битанге.
harper, 17.06.2014. 23:17:31
Vidite, prihvatam da bi neki današnji „Princip“ podlegao depresiji, prije nego se odlučio na sličan čin (objektivno stanje srpskog naroda danas). No, istovremeno, ako uobzirimo cjelokupnu našu istoriju – onda to ne bi trebalo biti tako. Naime, od svih srpskih vladara jedino je Mihajlo Obrenović kao aktuelni vladar umro na tlu srbije PRIRODNOM SMRĆU. Svi ostali ili su protjerani (pa umrli u inostranstvu), ili su izginuli od tuđina, a u popriličnoj mjeri i od „srpske ruke“. Mihajlo je krunisan kao teško bolestan i na tronu je bio svega 2-3 sedmice, tako da ga Srbi nisu stigli likvidirati ili protjerati.
Sad, što se tiče aktuelnog prezidentea Srpske, nadati se da on poznaje mentalitet srpskog naroda. Naime, Srbi su narod sklon „kultu vođe“ i čak pomalo iracionalnom slijeđenju vođa preko nekakvih objektivnih granica. No, kad prestane vjera u vođu , onda nastupa opet prekomjerna NEVJERA, pa i mržnja, progon i „skidanje glave“. I kako bi to rekao Petar Božović u filmu „Masmediologija“ – Srbi svoje vođe umlate, al’ kasnije im i spomenik podignu. Jebi ga, ta’ki smo.
Pozdrav!
BORISLAV R., 18.06.2014. 06:14:37
“Naime, od svih srpskih vladara jedino je Mihajlo Obrenović kao aktuelni vladar umro na tlu srbije PRIRODNOM SMRĆU.“
Невјероватна општа необразованост.
Мислио сам да је Карабаја, од ‘Фронталових’ интелектуалних перјаница, најгори по питању општег образовања, али га Борислав свакодневно опасно угрожава.
http://www.youtube.com/watch?v=A1fAjbYa8PE
Roman Ruka anđela – Željko Pržulj koji je izašao prije par dana, a koga su objavile Novosto najbolje objašnjava ovu situaciju. Procitajte ga i sve će vam biti jasno
Ако би се ово око Михаила могло подвести и под лапсус (што је тешко повјеровати), чињеница је да су од српских владара природном смрћу умрли краљ Петар 1. Карађорђевић, Тито, Слободан Милошевић.
Краљ је због старости предао стварну власт регенту, али је до краја живота имао титулу краља. Тито је (на жалост) природном смрћу завршио живот. Милошевић је своју владавину завршио жив губитком избора, тако да се не може говорити о прогону владара. Своју владавину Србима завршили су живи и Лилић, Милутиновић, Коштуница, Тадић, Цветковић, Наташа Мићић, Момир Булатовић, Зоран Живковић. Надам се да ће своју владавину живи ускоро завршити и Николић и Вучић.
BORISLAV R., 18.06.2014. 06:14:37
Grijesis, osim u jednom da su privatni interesi jaci od nacionalnih.. ali, ne samo u Britaniji… pa, u Americi tog vremena, pred II svjetski rat, su se informacije jedva probile u javnost (medije su kontrolisali „veliki).. I cak nakon sto je odluceno da Amerika udje u rat i da firme predju na ratnu proizvodnju desilo se da su neke odugovlacile i lagale, jedna je cak kampanju provela najavljujuci ratnu proizvodnju a kad su nakon 6 mjeseci doli u krug fabrike vidjeli sa da i dalje proizvodi za civilnu upotrebu.. recimo, rudnik na Kosovu je bio u suvlasnistvu jednog britanskog aristokrate i Geringa, pa sve do 1942 kada je ovaj prodao svoj dio Geringu.nesto kao kod nas – dok su neki ratovali neki su zaradjivali… itd.. itd….dakle, grijesis..
a i bilo bi dobro kada se ovako napise da „zapad“ proglasava Principa teroristom da se tacno navede koja je to zapadna zemlja zauzela zvanican stav i proglasila ga teroristom? danas. ili, ako se radi o pojedinim istoricarima, akademicima, neka se navedu njihova imena i institucije u kojima rade.. jer ja jos ne naidjoh na neke zvanicne i generalne ocjene tog tipa… naprotiv..
Па Запад је због Србије ушао у рат против Њемачке.
Алекс, пусти комунистичка трабуњања. Они заборављају да је до 1917.године и Русија припадала западном цивилизацијском кругу у који ју је увео цар Петар Велики Романов.
Они то све гледају са совјетских позиција. Прије Совјета за њих Русија не постоји.
“Атентат на престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију …“’
Миленко, зар си се и ти нафато на балијску причу да је Гаврило извршио атентат на трудну жену.
То би било исто као да си написао да су терористи извршили атентат на Рађива Гандија и његове телохранитеље.
То су колатералне жртве које нису релевантне за узроке и поводе атентата.
Miljenko je katastrofa… sreća tu je Borislav. Iznosi neke interesantne ideje.
Sklon sam da ne povjerujem u priču o britanskom svemoćnom diplomatskom zlu. Cijenim da su oba velika rata mnogo više improvizacija nego dobro skrojen plan. Posebno mi je kilava ideja po kojoj Englezi uvališe Rusima i Švabama totalitarne režime. Sve ostalo je manje – više OK.
Ovo sa srpskim vladarima je previd.
BORISLAV R., 18.06.2014. 06:14:37
Sad, što se tiče aktuelnog prezidentea Srpske, nadati se da on poznaje mentalitet srpskog naroda. Naime, Srbi su narod sklon „kultu vođe“ i čak pomalo iracionalnom slijeđenju vođa preko nekakvih objektivnih granica. No, kad prestane vjera u vođu , onda nastupa opet prekomjerna NEVJERA, pa i mržnja, progon i „skidanje glave“. I kako bi to rekao Petar Božović u filmu „Masmediologija“ – Srbi svoje vođe umlate, al’ kasnije im i spomenik podignu. Jebi ga, ta’ki smo.
У јбте, па ви сад подигосте овоме рејтинг.
Испаде да је он стварно неки вођа-вожд,да спада у ред неких важних историјских личности…
Није он ни близу вриједан тога да се „умлати“.
Кога боли к.за њим!
Њега треба само „притиснути“ да врати отето од народа, а онда нога у задњицу, апс и у заборав.
А тек подизање споменика…хахаха :P:P:P:P:P:P:P
Његова ће се и фамилија посвађати када му буду подизали споменик.
Mi srbi smo najgori narod na svijetu! Mi smo dozvolili deset godina da nas vodi bitanga i lažov!
Čovjek je tako dobro organizovan da ima ljude koji ga štite na svakom koraku, pa i na ovom sranju od portala!
Izgubili smo ponos, vjeru, patriotizam! Pali smo u depresiju, što reče borislav, pa sad može sa nama svako živ da mlati kako hoće!
U kakvom se mi to ludilu nalazimo pa pola naroda misli da su milord dodik i emir kusturica najveći srbi i patriote???
I da li se tu radi o ludilu ili o ličnom interesu!
Evo javno ovde objavljujem sada!!!
Ukoliko milorad dodik i njegova sekta pobjede, daću javni oglas u kojem prodajem svu svoju imovinu i zemlju( koje imam na desetine hektara) u hercegovini, i to isključivo muslimanu, po mogućnosti nekom radikalnom islamisti, vehabiji ili sličnom govnetu!
Kupiću kuću i par ari zemlje u ritopeku, i iskljčiću mogućnost da sa svog računara mogu posjetiti bilo koji sajt sa teritorije BiH!
pozdrav dekiju, uz izvinjenje pošto mu se nisam mogao javiti, jer su me ova govna opet banovala…
A balije mogu ovde raditi šta hoće!
Dragoslav račić je problem što ovde istinu govori, a nije problem što su na pola opštine zvornik okačene balijske ratne zastave…
Neka vam bude!
Račić vam se kune da više nikada u rat za Srpstvo otići neće!
Radije ću sebi sjekirom nogu otkinuti!
Актуелни президенте Српске је незаслужено покупио сву моћ, а ту моћ му је нажалост великим дијелом дао сам српски народ РС-а, а таква моћ када се не користи на исправан начин је опасност, исто као да мајмуну даш гранату да се игра са њом.
Ето тако је са нашом озбиљности, цијеним да је Гаврило био више од занесењака и авантуристе, знао је шта туђинац доноси и гдје то све води. Данас је то сасвим друга прича, данашњој ЕУ људи кличу, мада имају мање користи од ње због властитог незнања и неспособности, него што су прије сто година људи имали користи од АУ-монархије.
Nemam namjeru sa Simom i sličnima nadmetati se u „znanju“, no, ne volim ostati nedorečen, a još manje iznositi netačne podatke.
Dakle, u prvom komenhtaru sam naveo Mihailo umjesto Milan Obrenović, dok je ostatak navoda tačan. Inače, Milan Obrenović bio je sin Milošev, rođen 1819., a umro 1839. godine zbog teške sušice. Proglašen je prvim prestolonasljednikom Miloševim i knezom Srbije te 1839. godine i nakon 20-ak dana umro KAO VLADAR SRBIJE (nasliedio ga brat Mihailo). Time je Milan ostao jedini srpski vladar koji je kao vladar /monarh umro prirodnom smrću na tlu Srbije (nije ubijen), niti je umro u inostranstvu nakon što je protjeran, kako su prošli svi ostali srpski vladari.
Pri tom nije mi bila namjera da određujem nečije sudbine (životne ili političke), nego samo da ukažem na jedan istorijski specifikum srpskog naroda i ništa više.
slavija, 18.06.2014. 09:11:36
Nije mi bila namjera da aktuelnom predsjedniku „podižem rejting“, a još manje da određujem „sudbinu“. Svi mi pred Bogom i ljudima odgovaramo za svoje postupke, a oni malo mudriji poštuju onu narodnu: „Dobro čini i dobru se nadaj.“. Oni drugi… njima Amerikanci i Britanci štošta obećaju, a onda ih izvedu pred sud i „uvale im“ svoje zločine…
U svakom slučaju pozdrav.
aleks, 18.06.2014. 08:09:05
Ako ste pročitali moj komentar onda ste mogli primijetiti kako spornu kategoriju „Zapad“ načelno razdvajam na različite subjekte (države, saveze država), ali da potom iz tih subjekata izdvajam „elite“, oligarhije i krupni kapital, kao nosioce procesa o kakvima govorimo. Sasvim prirodno je da tako složeni procesi ne mogu se predstaviti u jednostavnoj formi, tako da smo prinuđeni određenim državama ili narodima „pripisati“ određena ponašanja iako je sasvim jasno da su u pitanju projekti kakve su osmislili i realizovali pojedini interesni centri moći.
Dakle, Milenko odlično identifikuje uzroke Velikog rata u smislu uočavanja konfrontacija unutar različitih centara moći imperijalnog kapitalizma, a pogrešno je to što na kraju te decenijama konfrontirane centre moći uvrštava u jedinstvenu kategoriju – „Zapad“. No, najveća Milenkova pogreška je u tome što ne uočava kontinuitet I i II sv. rata, Hladnog rata i događanja iz 90-ih godina u smislu da identični „centri moći“ imperijalnog kapitalizma namjerno, ciljno i planski generišu manje i veće oružane sukobe kao najvažniji instrument održavanja i imperijalnog kapitalizma i sopstvenih interesa i globalne hegemonije. Milenko je, dakle, podlegao uticajima određenimh spinovanja, manipulacija ili kako da to već nazovemo, a namjerno podastrijetih čovječanstvu kako bi se prikrili stvarni motivi i projekcije spornih centara moći. U tom smislu iracionalno je uopšte raspravljati o tome da li je Principov ATENTAT uzrokovao Veliki rat, pa čak i braniti nekakvu poziciju da to nije istina. Kako rekoh, Sarajevski atentat imao je za svrhu da planove svih aktera rata pomjeri za 2-3 godine unaprijed, da sve aktere rata oslabi i „pripremi“ za britansku poslijeratnu dominaciju. Za Srbe i čovječanstvo je, u pogledu etiologije Velikog rata, važniji događaj atentat na regenta Aleksandra iz 1903., ali ovakvim manipulacijama se naša svijest usmjerava na druge događaje i time predupređuje spoznaja istine. A Istina je samo jedna – idejni kreator, generator i najveći profiter tog rata jeste Velika Britanija, ili, konkretnije, njeni centri imperijalnog kapitalizma.
„Sarajevski atentat imao je za svrhu da planove svih aktera rata pomjeri za 2-3 godine unaprijed, da sve aktere rata oslabi i „pripremi“ za britansku poslijeratnu dominaciju“ – ne kontam.. da li ovo znači da imate neke argumente da tvrdite da je ekipa oko Principa bila pod uticajem „britanskih krugova“?
BORISLAV R., 18.06.2014. 13:10:19
Нисам ја ни мислио да ви стварно позивате на „умлаћивање“, а и на „подизање рејтинга“…разумемо се!
B-)
И оне смајлије горе нису упућене вама!
Хвала на поздраву – ОТПОЗДРАВ!
BORISLAV R., 18.06.2014. 13:04:07
“Nemam namjeru sa Simom i sličnima nadmetati se u „znanju“, no, ne volim ostati nedorečen, a još manje iznositi netačne podatke.“
“Time je Milan ostao jedini srpski vladar koji je kao vladar /monarh umro prirodnom smrću na tlu Srbije (nije ubijen), niti je umro u inostranstvu nakon što je protjeran, kako su prošli svi ostali srpski vladari.“
Ајде да и повјерујем да ти се за Михаила омакло, али поново износиш нетачну тврдњу да је Милан Обреновић једини који је умро у својој земљи као владар.
Петар Први Карађорђевић је умро у својој земљи, није протјеран, сахрањенкао краљ на опленцу 1921.године.
SIMO,
kralj Petar I se zbog bolesti povukao još 1914. g. i njegov sin Aleksandar je kao regent nastavio VLADATI Srbijom do ’21. i nakon toga kao kralj. Dakle srpski vladar od 1914. bio je regent Aleksandar…
što se tiče navoda o tome kako je samo Milan uspio kao VLADAR umrijeti prirodnom smrću na tlu Srbije – o tome sam doznao iz jedne rasprave eminentnih istoričara, a svakako taj podatak ja nisam izmislio…
I, na kraju, ono šta vas „tišti“ jesu konotacieje u odnosu na vašeg premilog političkog vođu. On se nikako ne može podvesti pod pojam srpskog VLADARA, nego je mnogo bliži tituli „okupacionog namjesnika“, pa je bespredmetno da se dalje iscrpljujemo po ovom pitanju….
Што да нас боли уво за ове који мисле да је терориста?Гаврило,Васо,Вељко,Трипко,….су за мене хероји.Турци,као и Аустроугри,и ове кретенчине из НАТО-а и ОХР-а су окупатори.Само РС.
И слика је одлична.
Znam da je zastrašujuće, koliko se okolo srpskog životnog prostora piše o krivici i Gavrila i Srba.A, u svijetu nije baš tako drastičan slučaj.Kako god.Imperijalna utakmica traje, još od pamti vijeka.Zna se ko su to imperijalne sile i kakvi su im ciljevi.
Iz Gavrilovog slučaja kao i iskustva Srpskog naroda i države od velikoga rata do danas.Može se zaključiti da su imperijalisti nemilosrdni,okretljivi i riješeni u ostvarivanju svojih ciljeva.Ta su usta uvjek gladna i nerijetko im saveznici osvanu kao neprijatelji.
Колико је „Харпер“ острашћен и без икаквих принципа, говори и један од десетине његових коментара на текст истог аутора:
harper, 31.03.2014. 12:19:47 [110544]
До сада једна од најбољих анализа апсурда околности у којима смо се сви нашли као у неком вртлогу без дна из кога се тешко извући, јер се чупаш само појединачно док центрипетална сила цио систем вуче у провалију… http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=42244„.
Можда мало више начелности, па би и коментатор Харпер остављао утисак „писменог“ СДС-ца!? Мало више културе и писмености, није на одмет.
dragoslav-.-račić, 18.06.2014. 09:23:29
Prvo ti nisi srbin,ti si turcin,drugo,bosnjaci muslimani u hercegovini kupuju urbane parcele,ruralne ostavljaju vama turcima,trece,dodik ti stema mater i zato si ljut na njega,cetvrto,postedit ces srpsku naciju time sto neces u vojsku,prvo sto im turci netrebaju u vojsci,haj ti se predstavljas ko srbin,al picka si i takvi u srpskoj casnoj vojsci nisu potrebni i naravno peto racicu turcine…znas sta vec…
Sto se tice Gavrila,to je junacina koja nema presedana…najebo se matere i ferdinandu i onoj njegovoj kuravi.Steta samo sto velika vecina bosanaca pravosavne vjeroispovjesti ne priznaje ni njega ni njegovo djelo…Da sada imamo organizaciju kao sto je MLADA BOSNA onaj nakvarcani americki predsednik nebi moro da se zamajava sa ko fol troritima nego bi skiljio da odnekle ne izleti kakav GAVRILO i da ga rokne…
mury
Šta je balijo, izgubili teroristički kerovi u brazilu, pa ti sad svako kriv??
Uživancija je bila gledati kako poturčena paščad kmeči da im je kriv sudija…
Za 5 dana pa nadalje, svako jutro sam na pijaci u trebinju…
Očekujem da iskažeš svoju hrabrost!
Povedi i ćerku, da joj zabijem neobrezani kurac u usta, da osjeti kako joj se otac tako lijepe vjere odrekao…
povest cu milorada da ti vidi majku turcine…