Милан Благојевић

Милан Благојевић: Дављење Републике Српске

Ово што је Кристијан Шмит 20.12.2023. године рекао о деветом јануару, је најава да ће он ускоро забранити одржавање Дана Републике, а онда ће за неизвршење те његове одлуке, а не одлуке Уставног суда БиХ, услиједити кривични прогон.

Прогониће Додика, Карана и све друге који буду учествовали у организацији те прославе, укључујући и све чланове Одбора за организацију те прославе.

На овоме се може видјети колико је далекосежно било наметање Шмитовог тзв. кривичног дјела неизвршења одлука високог представника, које је узурпацијом власти и кршењем Повеље УН и Устава БиХ наметнуо Шмит 1.7. ове године.

И сада се, и на овом примјеру, види колико се против те узурпације и колонијалног зла правно може и треба борити само пред Међународним судом правде, али Србија то неће. Како она Милошевићева, односно Бориса Тадића, тако ни ова Вучићева.

А могла би, само да хоће, на основу Дејтонског споразума поднијети тужбу том суду против држава које су 1999. године усвојиле Бонске закључке, тј. међусобни противправни уговор (противан Повељи УН) о колонијалном управљању Босном и Херцеговином, и наметнуле тзв. овлашћења високог представника, чиме су флагрантно и тешко напале и повриједиле сувереност БиХ као државе чланице УН. Поред тога, Србија би, само да хоће, на основу Повеље УН и Дејтонског споразума, могла и да у Генералној скупштини УН покрене поступак усвајања резолуције којом би Генерална скупштина УН затражила савјетодавно мишљење Међународног суда правде на питање да ли иједна држава или појединац имају право да држави чланици УН намећу своју вољу као закон.

То је једноставно питање и на њега Међународни суд правде не може никако другачије одговорити до да је то недозвољено, јер такво понашање забрањује Повеља УН, забранама прописаним у њеним члановима 2. и 78.

Нажалост, Србија то неће да учини и тиме се према нама овдје у Републици Српској понаша као неко ко нијемо посматра дављење утопљеника и његово нестајање.