Мићо Мићић: Мене је народ изабрао да се бавим стварањем бољих услова за живот, а не високом политиком и идеологијом

Након посљедњег пописа становништва, осим потврде да је Бијељина други град по величини у Републици Српској, егзактно је потврђено и да је већи град од Мостара. На којем је мјесту Бијељина 2020. године по броју становника и чиме објашњава њен развој и повећање броја становника, разговарали смо са актуелним градоначелником, пред изборе на којима је кандидат за нови мандат.

петак, новембар 13, 2020 / 20:20

– Бијељина се налази у плодној равници и овдје шта год да посијете, ако се томе посветите, оно роди. Људи у Семберији имају осјећаја за предузетништво и вриједни су. Живимо на граници, мада ми волимо да кажемо да нас Дрина и Сава повезују са комшијама у Мачви и Срему, а не раздвајају, ту је и Хрватска, односно, Европска Унија.

Живот поред границе има много недостатака, али и предности – погледајте само како су се развили туризам и трговина у Семберији.

Слабо ко ће рећи да његова општина или град нису на раскрсници путева, али мислим да је Бијељина један од најбољих примјера такве раскрснице у региону. Преко нас су цијела сјеверна и дио западне Србије повезани са западом и југом Српске, као и са Тузлом, Сарајевом. И сад је близу ауто-пут Београд-Загреб, а кад направимо ауто-пут преко Семберије, биће то потпуно нова прича.

Све ово и много тога чини да људи више долазе, него што одлазе из Бијељине.

Нахвалили сте Семберце, географију, природу, само не себе?

Добро сте ме подсјетили, ево сад ћу… Све то што сам набројао, то је наравно важно за успјешну локалну заједницу. Али, важно је и да постоји локална управа која је посвећена локалним потребама, а не да јој је преча висока политика.

Ми се у Бијељини, све ове године колико сам ја на челу локалне управе, боримо да унаприједимо квалитет живота колико је у нашој надлежности и могућностима, чак и преко тога.

На примјер, изградили смо мрежу основних школа, иако то није наша надлежност, али рачунали смо да дјеца јесу наша надлежност. Изградили смо Центар за високо образовање и захваљујући томе, имамо много младих људи који овдје студирају, а многи се одлучују да остану овдје и после дипломирања.

Ако је некоме важније да се бави високом политиком и идеологијом умјесто развојем, ја му нећу наметати свој став.

Мене је овај народ изабрао да радим да има боље услове за живот и тако ће остати док год сам градоначелник.

Ви сте њен први начелник који је постао градоначелник. Колико је на сам развој Бијељине утицало то што је административно прешла из статуса општине у статус града?

Неће нико доћи и отворити предузеће само зато што сте град, а не општина. Нама је статус града био више потврда да добро радимо посао и, опет кажем, не само ми, као тадашња Административна служба, него сав народ Семберије.

Град не чини само та ријеч испред назива, него и изглед града и све што се сматра душом града. Кад следећи пут прошетате од канала, преко нашег трга до парка и Соколског дома, а све смо то обновили или изградили за неке двије године, видјећете како то лијепо изгледа.

А што се тиче душе града, морам се похвалити да смо основали Градско позориште, подржавамо неколико важних културних манифестација, изградили смо просторе за културне догађаје, помажемо рад хорова, културно-умјетничких друштава… Све то је дио изградње једног града!

Многи градови, Требиње рецимо, распадом СФРЈ су добили позицију граничних градова, промијењена им је стратешка позиција и стекли су статус града, но није дошло до ни близу таквог развоја, него биљежимо депопулацију. Да ли је стална промјена власти и руководећих структура, односно политичка нестабилност, један од разлога слабог развоја?

Не бих причао о другим градовима, радије ћу о Бијељини. Код нас је континуитет власти практично од првих вишестраначких избора, прије рата.

Вјероватно и то дјелимично утиче на развој, јер нема турбуленција, дугих периода за формирање власти, а политика не мијења свој правац или га бар не мијења драстично. Сигурно знам да капитал бјежи из нестабилних средина!

Иза вас је дуги низ година на челу Бијељине, да се већ сада може говорити о заоставштини. Шта би, у овом тренутку, било оно остварење по којем мислите да ће вас памтити?

Не знам по чему ће ме памтити народ, једино могу рећи по чему бих волио да овај период остане упамћен.

Прво, по свему што је за то вријеме изграђено – канализација са пречистачом отпадних вода, Центар за високо образовање, Центар за културу, пословно-индустријске зоне, обилазница и болница које смо градили уз подршку Владе, нове улице, мостови, канали, водоводна мрежа, инфраструктура по селима, амбуланте, школе… Нисам то правио ја лично, већ је то, на крају крајева, народ изградио, али сам поносан што сам све то координисао.

И друго, по атмосфери толеранције коју смо изградили у овој нашој равници, после несрећних ратних година. Није било лако, али људи су схватили да је боље живјети у миру свој на своме и комшији гледати да се помогне, кад је потребно. Оне двије поплаве су нас можда и најбоље научиле да је сарадња, а не сукоб пресудна за опстанак.

Ви управо то, односно зацртане планове развоја, истичете као кључне у својој кампањи. Шта је то што Бијељина треба све да добије, са вама као новим/старим градоначелником?

Чека нас доста посла. Урадили смо много претодних година, али смо дошли у фазу развоја да више не можемо сами да финансирамо пројекте који нам слиједе – изградњу ауто-пута, дринског насипа, студентског центра, градске спортске двoране, завршетак гасификације…

За све ове пројекте очекујемо подршку Владе, а захвални смо и Влади Србије која ће подржати изградњу ауто-пута до Бијељине и већ је подржала неколико пројеката у Бијељини, какав је био изградња спортске сале у Патковачи.

Из СДС су отишли многи, а многи су и избачени, посебно у посљедње вријеме. Стиче се дојам да бившег кадра СДС има сада дупло више ван ње. Ви сте један од њих. Шта су ваши разлози разиласка са овом странком?

Поштујем насљеђе Српске демократске странке и све што је она урадила на стварању Републике Српске. Нажалост, сада су у руководству СДС људи који не разумију да је тврдо истрајавање на идеологији често на штету добробити грађана који јој дају повјерење на изборима.

Мене народ бира све ове године не да бих се бавио идеологијом, него да урадим све да направимо вртић и основну школу на Лединцима, амбуланту у Дворовима или, шта знам, водовод до Модрана.

Руководство СДС није имало разумијевања за потребе Семберије, а ми нисмо жељели да одустанемо од пројеката које смо зацртали.

И када сам избачен из СДС, за мном је отишло највише мојих сарадника и могу рећи да, практично, и нисам мијењао свој тим, што ми говори да смо били у праву кад смо основали нову странку.

Бијељина је незванична престоница пољопривреде у Српској. Колико пољопривреда утиче на пуњење градског буџета, а шта се то може урадити са републичког нивоа власти, да пољопривреда у Семберији постане конкурентна изузетно субвенционисаним производима из Шпаније, Холандије, Мађарске?

Семберци су мајстори да произведу храну. Није то само до добре земље, него има нешто и у већ урођеном знању. Мислим да су наша два највећа проблема мали подстицаји и уситњена тржишта, са границама на сваких стотињак километара и, да не заборавим, неорганизованост пољопривредника.

Ја бих највише волио да нигдје нема подстицаја, па да се пољопривредици такмиче на тржишту својим знањем и врједноћом. Нажалост, подстицаји у неким земљама су огромни и гуше пољоривреду у малим земљама.

Кад се то удружи са другим проблемима, то наше пољопривреднике доводи у крајње неравноправан положај према пољопривреднику из Мађарске или Румуније, да не говорим о Холандији или Француској.

Ми смо прва локална заједница која је основала Аграрни фонд из којег се издваја годишње око милион марака за подстицаје. У сарадњи са Министарством пољопривреде градимо системе за наводњавање, затим обнављамо и проширујемо каналску мрежу…

Чинимо све што можемо да нашем пољопривреднику помогнемо да се избори на тржишту. Још кад би се пољопривредници удружили у кластере и заједно наступали, вјерујем да би то смањило трошкове, па би аутоматски били конкурентнији.

Који су још неискориштени потенцијали Бијељине по вашем мишљењу?

Жао ми је што још не користимо огроман геотермални потенцијал. За то су потребна огромна улагања и без стратешког партнера нећемо моћи то остварити.

Како видите Бијељину за двадесет година?

Надам се да ћу као пензионер за двадесет година шетати улицама, са задовољством гледајући како неки нови људи на челу Бијељине развијају овај град на темељу свега онога што је моја генерација поставила као основу.

И само ћу jo[ рећи млађим генерацијама да буду храбри и раде оно за шта су убијеђени да је исправно, чак и када им многи говоре да од тих идеја нема ништа. Тако су и нама често говорили, па су, кад бисмо завршили неки посао, честитали.



Оставите одговор