Миодраг Зарковић: Двије врсте српских навијача око америчких избора

У првом подскупу нема часних људи. У већој или мањој мери, реч је о особама без моралног упоришта. Неки међу њима су безопасни, јер нису рђави у корену, него су неспремни да стану у заштиту било каквог морално исправног становишта и зато се послушно приклањају увреженим токовима, ма колико исти били штетни чак и по њих саме. Остали из овог подскупа су збиља изопачени умови, који сладострасно уживају у мукама и недаћама других.

Не само да су веома опасни, него су, нажалост, приграбили и огромну друштвену моћ. Преко 90 одсто мог новинарског рада усредсређено је управо на такве ликове, тако да се овде сада нећу бавити њима већ ћу прећи на други подскуп, на Трампове фанатике који обмањују српску јавност.

Кад кажем обмањују, не мислим на све чији се ставови и процене разликују од онога што сам имао прилике да видим у САД у протекле две седмице. Има људи који греше логично, тј. доносе закључке на основу информација којима располажу, а да притом чак и нису затворени за информације које указују на супротне закључке; просто, између онога што из Америке у светску јавност износе Трампови противници, и онога што износе Трампове присталице, они своје поверење поклањају овом другом.

Ко зна, можда ће се до краја изборног поступка (а још није завршен) испоставити да ти људи и не греше, већ да сам у Америци погрешне закључке извукао ја. Неће ми бити криво ако се на крају баш то покаже; напротив.

Кад кажем обмањују, мислим на оне који посредно или непосредно нападају све који су се уопште дрзнули да доведу у сумњу ту наводну ”непобитност” да ће Трамп сваког часа покренути правосудну лавину која ће га задржати у Белој кући. Такви су скоро једнако штетни колико и загрижени бајденовци.

Знаковито је да се много чешће оглашавају у коментарима испод туђих прилога и објава, него што се усуђују да сами, на својим каналима или профилима, заподену расправу тако што ће окачити лично мишљење. То управо говори о њиховом недостатку самопоуздања, па можда и кукавилуку, упоредивом са кукавичлуком бајденоваца. Ни њихово идолопоклонство према Трампу није утемељено у чињеницама; нимало их не занима да сагледају његове пропусте, нити да у крајњем случају подробније рашчивијају његове подвиге; њима је Трамп просто утеха за нагомилане раније, махом личне фрустрације.

Они у Доналду Трампу виде ововековног Христа који ће да утрчи на пијацу и поруши тезге нечасним трговцима. Јер они сами никад не би имали одважност да ураде ишта слично. И зато им прија да од Трампа очекују да уради све то што они никада, ни на ком нивоу, нису били способни да макар пробају.

Не сумњам да је њихова заслепљеност Трампом искрена. То је можда и једино што је искрено у вези с њима. Све остало је преварно. Што је најтужније, они најчешће обмањују и саме себе. Клиначка одушевљеност Трампом пружа им савршено скровиште од суочавања са сопственом немоћи. Благу представу немају колико су небитни. Не само Трампу, нити пак америчким конзервативцима у које се заклињу; небитни су и личном окружењу; а Србији су, рекох, чак и штетни.

Штетни су првенствено због тога што, у својој обневиделости, убијају узрочно-последични поглед на свет. Они више немају додира са самим појмом последице. Они мисле да четворогодишња сатанизација Доналда Трампа није оставила никакве последице. Као што мисле да ни тродеценијска сатанизација Срба и Србије није оставила последице.

Исто онако како су занемаривали заразно деловање Б92 или Блица, којем се никада нису супроставили на било који начин који би био макар изокола делотворан, исто тако сада мисле да то што су сви већи амерички медији (буквално сви, јер се на крају томе прикључио и Фокс) пуне четири године представљали Трампа као фашисту, расисту, женомрсца, лажова, преваранта и кукавицу – заправо и није превише важно. Све ће то, по њима, сада разрешити чаробни штапић Трампових законских приговора.

Исто онако као што су ћутке прелазили преко сваког Тадићевог или Вучићевог кршења Устава, сада одбијају да узму у обзир све правосудне злоупотребе које је ”дубока држава” примењивала против Трампа, чиме је припремала терен и за предстојећу судску битку против Трампових приговора на изборну крађу. Све то, по овим залудним душама, није оставило никакве последице. Све ће то сада, као чаробним штапићем, разрештити Трампов правни тим.

Тај чаробни штапић ће, очекују, натерати и све оне светске државнике који су се до сада огласили и честитали ”победу” Бајдену, да поједу те своје изјаве и испадну смехотресни пајаци у очима својих грађана. Нема друге него да Нетанјаху, Макрон, па и Вучић, не знају какви су прави односи снага у америчком друштву и колико је Трамп у подређеном положају. Јер наравно да је чаробни штапић моћнији од логике. Од узрока и последица. Од здравог разума. Зато и јесте чаробан.

Да се разумемо, Трамп ће можда и успети да преокрене ствари у своју корист. Он је четворогодишњим мандатом, са све грешкама и пропустима које је правио, до темеља уздрмао ”дубоку државу”, која често вуче и паничне потезе. Па и сада, у овој изборној кризи. Можда ће их Трамп баш због тога ухватити у некаквом раскораку, можда ће ударити тамо где нису очекивали и где су неспремни да издрже напад. Није то немогуће, а да напоменем још једном, то је исход који бих од срца поздравио. Иако знам да би се неминовно на мене одмах обрушиле баш те заслепљене штеточине о којима говорим.

Истог часа би ми набијали на нос да су они све то предвидели. И иначе ми досађују у коментарима, а могу само да замислим колико би неподношљиви постали кад би још умислили да су заиста били у праву (иако ће, тврд вам стојим, пут до Трампове могуће победе бити јамачно другачији од оног који ти мудраци предвиђају). Упркос свему томе, заиста од срца желим да Трамп спречи Бајдена да заседне у Белу кућу, па таман ја испао све у криву.

Јер, ја сам некад у праву, а некад нисам. Хоће то тако кад се бавите новинарским послом. Али они су били, јесу и остаће само једно: штеточине.