Матица Боке: Ни код нас нема ћирилице, а по уставу би морало бити

Невладина организација "Матица Боке" залагаће се да ћирилично писмо буде заступљено исто као латиница у раду државних и органа локалне самоуправе у Котору, Херцег Новом, Тивту и Будви и да обавезно буду истакнути двојни натписи, поручено је са редовне скупштине ове организације.

Предсједник Скупштине "Матице Боке" Драган Лепетић рекао је да је са плоча са натписима државних органа протјерана ћирилица и да су оне замијењене искључиво латиничним писмом, што је супротно Уставу Црне Горе који гарантује равноправност писама.

"Имајући у виду какав третман има ћирилица у Хрватској и најновије догађаје у Вуковару, гдје се јавно и некажњено ломе ћириличне табле на државним јавним установама, то посебно иритира грађане у мјестима са већинском употребом српског језика", рекао је Лепетић на редовној скупштини ове организације, која је одржана у мјесту Сутвара код Котора.

Он је истакао да је оно што се протеклих дана дешава у Вуковару испод сваког нивоа и достојанства, преносе локални медији.

Лепетић је нагласио је да ће Матица у будућем периоду потенцирати привредни развој и да ће се законом дозвољеним средствима одупријети такозваној тајкунизацији привреде и урбанистичкој мафији.

Подносећи извјештај о раду и план рада за наредни период, предсједник Управног одбора "Матице Боке" Жељко Комненовић указао је на значај покретање сајта ове организације, редовно пријављивљивање пројеката на конкурсе Владе Србије за помоћ Србима у региону, успостављање блиске сарадње са Генералним конзулатом Србије у Херцег Новом, Матицом српском друштва чланова у Црној Гори, као и свим сродним удружењима и организацијама.

Присутне на Скупштини "Матице Боке" поздравио је и генерални конзул Србије Марина Јовићевић, која је позвала на још бољу организацију и спремне пројекте како би се на ефикаснији начин реализовала истраживачка и културна дјелатност на пољу заштите српске културне баштине и језика.

Скуп је благословио парох которски Момчило Кривокапић, који је подсјетио на бројна удружења и инститиуције која су некада у Котору и Боки имала префикс српски.

Осим Српског пјевачког друштва "Јединство", Српског сокола, Српске народне гарде и осталих, Кривокапић је посебно истакао некада моћну корпорацију под називом Српска радничка задруга.

"Без которских трговаца данас не би било ни цркве Светог Николе ни Српског палаца у којем је данас Музичка школа. О изградњи оваквих објеката данас може само да се сања, што додатно говори о некадашњој снази и способностима ових људи", рекао је Кривокапић.