Марко Јакшић: Северно Косово, завршни или свршен чин

Као и до сада, Фронтал.РС сматра да треба саслушати људе неоптерећене политичким интересима, а животно везане за неку тему. Попут блогера који ма исто име и презиме као и један политичар, мада није он тај.

Договор о регионалном представљању Косова је најмање лош од свих досадашњих договора, иако фуснота* није толико огроман успех као што се представља. Јесте сачувана резолуција СБ УН 1244, али је прихваћено да се се поред ње појављује и нешто неповољнија одлука Међународног суда Правде о једностраној декларацији Приштине. И то јесте попуштање и корак ка коначној потпуној неовисности Косова, односнo признању од стране Србије.

Као што и Дел (одлазећи Амерички амбасадор у Приштини) јуче рече, много је важнија суштина од форме. Косову је битно да учествује као ентитет на скуповима и то ће их више чинити државом него табла која ће стојати испред њих (до сада је њихово учешће било блокирано – за оне који не знају). Зарад статуса кандидата, и надам се датума почетка преговора овај уступак је требало учинити.

Симпатично у овој рунди преговора је било понашање Приштине, Тачија и екипе, јер су се по први пут они нашли под неким притиском да прихвате нешто. Али не зато што је Купер поштовао став Србије и Кирка Дагласа српске дипломатије (господина главног преговарача) него због ставова саме ЕУ, Европске комисије, и чланица које не признају независност као такву. И овај договор је разочарао људе овде. Није то прво разочарење, већ су на то навикли да их преговори све више одвајају од онога што воле више од себе самих (иако лично мислим да је то мазохизам) мајчице и маћехе Србије.

Људе је више заболело понашање ”мајке” Србије која је искористила своје елитне полицијске снаге, чувену Жандармерију да затвори алтернативне путеве и уклони барикаде у међузони испред АБЛ/ИБМ** Јариње и Брњак. Исти они храбри и часни полицајци, који су стојали по страни док су гореле куће, цркве и манастири на Космету 2004. године, који нису сачували Бајракли џамију у Београду и ону у Нишу, док су људи са ове стране административне линије гинули, бежали или се самоорганизовали као у Митровици, Прилужију, Гораждевцу, Црколезу и осталим местима, од јуче своје сународнике усмеравају на граничне прелазе Косова.

Да! На граничне прелазе Косова без обзира што ће неко у Србији то рећи да то они нису, нити ће икада признати Косово. После неколико месеци успешне блокаде Севера, неспособности КФОР и ЕУЛЕКС да се са грађанском непослушношћу изборе, референдума који може да да какве такве резултате, припадници безбедоносних снага Србије упућују на контролу од стране Царине Косова и Граничне полиције Косова.

Искрено једва чекам да видим какве ће то тек проблеме произвести због таблица, докумената, осигурања, тзв. слободе кретања, јер ми овде немамо друге исправе од оних србијанских, а те ће тешко важити на та два гранична прелаза. Руку на срце верујем да је ово све један велики игроказ (представа) за Немачку, Меркелову и Гвида у првом реду, као и остатак међународне заједнице који није наклоњен србијанском путу ка Еуропској унији. И са те стране могу да разумем такво понашање иако чак и мене прилично боли, поред тога што сам ту могућност више пута у ранијим текстовима најављивао.

Изненађен нисам. Разочаран нисам. Повеређен јесам! Али то није први пут, наравно ни последњи. Живот иде даље и са њим се мора играти. Увек!… Међутим за много мазохиста одавде (оних који воле Србију више него она њих) ово је огромно изненађење и тотално разочарење.

Углавном је Његошева

а ја што ћу али са киме ћу?

мало руках малена и снага,

једна сламка међу вихорове…

сирак тужни без иђе икога… ”

свима у мислима. Надам се да ће само успети да се са тим изборе док не буде било касно. А борба је вечна, и сутра не умире никад. Тужно је када српска Жандармерија учествује у остваривању Ахтисаријевог плана на Северу, односно тера свој народ у нешто што је погубно по њих, као овце у обор са вуковима. Само мислим да ће се ови разочарани сетити да Жандарми нису ништа више опремљенији од оних Мађара на Дудином кршу оне ноћи или Немаца у Јагњеници ономад…

Очекујем у наредном кратком временском периоду још неколико мучких удараца Србије који ће нас све више гурати на Косово по Ахтисарију. Први је неодржавање локалних избора, други је укидање неких државних органа и институција, трећи је можда и финансијски притисак. Једино ко може да спроведе Ахтисаријев план на Северу Космета је Србија, тога су неки са Запада били свесни и сада то успешно реализују.

Скидам капу за успех, само мислим да су превидели неке могућности које као људима жељним достојног живота нико не може да одузме. Референдум је била само прва. Пискарао сам и о неким другим. Чекам само да се људи одавде освесте да ни нарeдна власт у Србији неће бити ништа боља и да морају сами да се боре за своја људска права. Сад се превише млате надом да ће их избори и евентуална промена владајуће гарнитуре спасити. Требаће им још који месец да се освесте да од тога нема ништа.

Али срећа је да времена још има. Давно сам се определио да на независном Косову нећу да живим, да добровољно Косовску Митровицу нећу да напуштам, а да ако већ не могу да будем део Србије јер ми не дају, нећу одустати да се борим за самосталност Северног Космета, тј. Републике Северно Косово, иако то делује чудно и смешно у најмању руку. Важно је идеју живети а држава се није преко ноћи створила.

Лично сам забринут због много веће опасности која се надвија над Севером, над мојим пријатељима, познаницима, суграђанима. На крају крајева и над мојом будућношћу. То је реална опасност о којој се за сада само шушка по кулуарима. И овако будаласт понекад поразговарам са неким солидно обавештеним странцима од којих се могу чути и неке информације важне за развој будућих догађаја (Кад боље размислим и један страначки пријатељ који је боље упућен у безбедоносне проблеме ме је почетком децембра прошле године упитао колико је реално да на северу Космета дође до сценарија из Крајине?!?).

Сазнао сам да су званичници власти у Приштини чврсто решени да успоставе контролу над севером Косова. Наводно очекују да то у њихово име уради ЕУЛЕКС тј. међународна заједница, али њихово стрпљење због унутрашњих притисака није бескрајно. Решени су да сами, крену у акцију преузмања суда у Косовској Митровици као и трафостанице Валач на исти начин као што је било и са прелазима Јариње и Брњак. Успех те две операције их сигурно учвршћује у уверењу да је и то реално оствариво. Са друге стране, становници Севера су сада мало мање поспани него у јулу, сатерани као рањена звер у ћошак.

И реакција може да буде непредвидиво предвидива. Вероватно драстично различитија од јулске. Приштина вероватно калкулише и спремна је да поднесе одређени број жртава, а ја не би да детаљније описујем развој ситуације у том случају и које су последице, јер сам о томе раније пискарао. Знам шта од владе Косова могу да очекујем, волео бих само да знам за који ће се сценарио определити званични Београд. Само су два у игри. Книн (РСК) и Цхинвали (Јужна Осетија). Питање Севера се решава у року од 24 до 48 сати. То је свима очигледно. Питање последица (у првом реду жртава) је оно које је нејасно и због којег се и даље калкулише на свим странама, највише у Приштини. Питам се на глас, хоће ли ови Жандарми из Јариња и Брњака и тада блокирати алтернативне путеве?!?!…

Драги моји Северци, имам потребу да се искључиво сада Вам обратим. Ви који ме волите, поштујете и разумете као и Ви други (којих је сигурно много више), искористите викенд да се лепо проведете, одморите и уживате. Покушајте да на тренутак заборавите тешке околности и муке које нас све море. А онда Вас молим да хладне главе размислите о томе шта хоћемо (јер добро знамо да нећемо институције независног Косова – на референдуму 99% је то потврдило), шта реално можемо да постигнемо а не шта би желели (јер нас и жандарми терају ка Приштини), о томе да је можда време оставимо по страни наше странке, србијанску политику и предстојеће изборе у Србији који нас само деле (а кад већ неће бити локалних што би се свађали око парламентарних) и да заједно отплешемо последњи танго, исти онај који смо плесали ’99.

Дошло је време да подигнемо улог, кажемо шта хоћемо осим тога што нећемо да живимо на тзв. независном Косову и одиграмо последњу руку у овој партији покера, чак и на блеф, јер су свакако наше ”главе” и наша будућност у питању. Па ил’ пуковник ил’ покојник, макар ћемо сами одучити своју судбину, а сигуран сам да имамо огромне шансе да узмемо много више од Ахтисаријевог пакета….