МАРГЕТИЋ: БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ УПРАВЉАО ТАЈНИМ ФИНАНСИЈАМА

Новинар и публициста Домагој Маргетић тврди да је бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић био шеф криминалног подземља у Сарајеву и главна карика за шверц оружја и управљање донацијама.

O томе, како каже Маргетић, постоје јасна документа из 1992. и 1993. године када су аустријска и њемачка канцеларија Интерпола водиле истрагу о организованом криминалу и његовим везама с политичким врхом у Сарајеву.

"У тој документацији Бакир Изетбеговић је идентификован као кључни човјек, који је за политички врх СДА кооридинисао активности криминалног подземља", рекао је Маргетић за "Фокус" и додао да Бакир Изетбеговић био задужен за пријем дијела новца који је долазио као донација преко Фатиха ел-Хасанеиа, односно директно од Ал Каиде.

Он тврди да је на свим тајним састанцима који су одржавани у Бечу, када је Ел-Хасанеи доносио готовину за СДА, био присутан Бакир Изетбеговић, који је неке уговоре и потписивао. Маргетић је додао да је неспорно да је Изетбеговић управљао тајним финансијама за рачун политичког врха СДА.

Према његовим ријечима, Изетбеговић би требало да каже гдје се налази стотине милиона долара који су долазили из арапских земаља у БиХ и завршавали у врећама које је он односио.

"Он је учествовао у свим операцијама довођења муџахедина у БиХ. Великим дијелом они су долазили преко Хрватске и тај процес доласка исламских ратника у БиХ, односно терориста, кооридинисао је Бакир Изетбеговић. Он је у име свог оца био алфа и омега у овим процесима", рекао је Маргетић.

Новинар "Њујорк тајмса" Крис Хеџис, који је на страницама овог угледног листа прије 12 година разоткрио причу о криминалу и корупцији у самом бошњачком политичком врху, описао је Бакира Изетбеговића као једног од најбогатијих и најмоћнијих личности у БиХ, који је до максимума искористио положај и утицај свог оца за стицање енормног богатства.

Хеџис је објавио да је Бакир Изетбеговић, захваљујући функцији директора Завода за изградњу града Сарајево, обогатио кућни буџет за неколико милиона марака.

"Он контролише Завод за изградњу града и задужен је за утврђивање станарског права за око 80.000 станова у Сарајеву. Ријеч је о становима који су прије рата припадали Србима или Хрватима. Они који желе станарско право морају платити 2.000 долара Изетбеговићу", наводи се у овом тексту, те додаје да је Изетбеговић власник око 15 одсто компаније "Аир Босна".

Предсједник Фонда за хуманитарно право БиХ Џевад Галијашевић наводи да текст објављен у "Њујорк тајмсу" боље од било чега другог говори о стварној улози Бакира Изетбеговића у ратним и поратним годинама и да на најбољи могући начин одсликава тадашњу бошњачку политичку елиту, која је појединцима омогућила енормно богаћење на рачун патње обичног народа.

"Вјероватно због тога млађи Изетбеговић, као змија ноге, скрива своју ратну прошлост, јер би морао открити шта све зна о трговини оружјем, довођењу муџахедина и њиховој послијератној натурализацији, милионима долара донација и помоћи из арапског свијета", навео је Галијашевић.

Он тврди да је Бакир Изетбеговић током ратних година сарађивао и с ТWРА, преко које је ишао шверц оружја, да је управљао финансијама и да је добар дио богатства породице Изетбеговић стечен на незаконит начин.