Људи су одувијек знали да дјецу не доносе роде?

Антрополози и еволуциони биолози нису сасвим сигурни, али докази које су до сада прикупили указују да су људи разумјели да постоји нека врста везе између сношаја и рођења дјетета, будући да је Хомо сапиенс резултат значајног когнитивног развоја.

Материјални докази за овакве тврдње су “танки”, али цртеж са археолошког налазишта Чатал Хејук из времена Неолита приказује двије фигуре у загрљају, а наспрам ње, мајку са дјететом у наручју.

Како су људи дошли до тог сазнања је мистерија. Највећа вјероватноћа је да су посматрали циклусе репродукције код животиња и уопште примјетили да ако жена не спава с мушкарцем, не може бити трудна.

Међутим, то не значи да су рани људи секс посматрали искључиво из тог угла, то јест да су га искључиво повезивали с репродукцијом.

Око средине 20. века антрополози који су испитивали Аустралију и Нову Гвинеју извјештавали су да њихови субјекти нису спознавали везу између секса и рођења дјетета.

Ипак, паралелна истраживања показала су да су такви налази у најбољем случају полу тачни.

На примјер, Бронислав Малиновски тврдио је 1927. да становници острва Тробријан сматрају да очеви не играју никакву улогу у стварању дјетета.

Међутим, каснија проучавања исте групе показала су да они вјерују како сперма на неки начин обавља “коагулацију” менструалне крви, која затим формира фетус.

Иако чудна, њихова поимања зачећа ипак су повезивала секс са рођењем дјетета.

Ако смо увијек имали неку врсту разумијевања да одређена дијела воде порођају, да ли су та знања имала неки утицај на развој нашег друштва?

Антрополог Холи Дунсворт сматра да, од цијелог животињског свијета, само човјек има такозвану “репродуктивну свијест”.

То посебно знање може објаснити и еволуцију табуа везаних за секс, као и нашу способност да покоримо природу у нашу корист – од стварања раса паса до планирања породице.