Љиљана Чекић: Лош квасац домаће памети

Ако не знате начин како да што брже и ефикасније умањите урођену интелигенцију, само гледајте и вјерујте емисијама наших локалних телевизија.

Нећу говорити о политичким емисијама, јер оне прије него што заврше у кошу заслужују мултидисциплинарну опсервавцију антрополога, социолога, психолога, психијатара, комуниколога. Сатима деконтаминирам мозак након што покушам да се концентришем на информације које добијам из магичне кутије која је еволуирала у магични поклопац.
Не могу да измаштам гдје и како бирају своју радничку класу. Транспарентност нам, као народу, није јача страна. Вјештији смо у закукуљеним, замумуљеним, замуљаним, запрљаним, закамуфлираним радњама, тако да селекција радничке класе никоме никада до краја није ни јасна, нити позната. Како у медијима, тако и у другим јавним установама.

Наш народ је веома интелигентан и елоквентан, тако да би једина потешкоћа код избора телевизијских лица била како се међу многобројним квалитетним кандидатима опредијелити за праве. Међутим, пракса указује на значајно другачију ситацију. Водитељи неријетко завијају, уњкају, запињу, муцају, фали им ријечи као да су их школовали на приватним факултетима и једну мисао жваћу по пола сата. И таман кад помислите да имају рећи нешто ново, они као сви преживари „поврате“ недовољно сварену информацију и наставе да жваћу.

Недавно укњучим ТВ да чујем вијести и наставим да слушам остатак јутарњег програма. Емисија почиње прилогом о човјеку који је прославио 96. рођендан. Виталан чича, јасних мисли и сувислих реченица изрецитова у микрофон стихове пјесме коју је научио у њемачком заробљеништву током Другог свјетског сата. Свака част, старино! Након прилога иде коментар водитељке који никога, али ама баш никог на земаљској кугли не може да интересује. Каже жена свом млађаном колеги у студију: Чини ми се да је ово пјесма Лепе Лукић. Колега усаглашеног IQ-а са својом радном колегиницом потврдно клима главом. Чекам да се исправе, да им неко из режије дошапне да Лепа Лукић није млада, али да никако није могла имати хит четрдесет и неке. Али, авај, изгледа да су и уредник и редитељ најгледанијег канала (нисам још чула да има неки канал који није најгледанији) сагласни са мудрим коментаром препаметних водитеља.

Након тога слиједи прилог о жена која живи у Требињу као подстанар, ради у Фочи и сваки дан путује. Има дијете и мужа који не ради, а из Милића је. Новинар на крају прилога апелује да би требало овој храброј жени пронаћи посао у граду у коме живи?! Тешко је било повјеровати у оно што је магични поклопац вапио у дневној соби.

Намјеравала сам да назовем редакцију и кажем да та жена може и у Фочи да изнајми стан, да поведе мужа који не ради ни у родним Милићима, а ни у Требињу и да тако ријеши проблем. Покушала сам да утврдим у чему је квака. Можда фрикови баш желе да живе у Требињу и она баш воли да устаје у пола четири свако јутро, јер је клима у Требињу љепша, а имају и Требишњицу.

Људи, ко овдје кога у здрав мозак? Зар је то је прилог за најгледанији канал? О томе Српска треба да брине? Јесте ли ви нормални? Шта се нас тиче што нека жена хоће свако јутро да вози три сата у једном и три сата у другом правцу? Нека вози када воли, нико јој не брани. Међутим, новинар није ставио акценат на уврнути избор да се живи подстанарским животом у једном, а ради у другом мјесту, већ је апел био упућен гледаоцима који би требало да ураде нешто (не знам шта могу да ураде они који радним даном гледају јутарњи програм) да би се млади пар смирио у требињском рентираном стану.

Хајде да повјерујемо да се водитељи у студију и уредник јутарњег програма нису наспавали, па да им опростимо грешку о Лепином хиту током Хитлерове окупације, али како разумјети изречену глупост у вези са становањем и послом жене из Требиња? Омакло се и новинару и уреднику, иако су имали неколико дана да направе прилог? Имали су времена да размисле, снимак је преноћио, али памет није надошла. Мора да је квасац био лош.

И као шлаг на торту… Ма какав шлаг, као трешња на шлагу, у етер оде музичка нумера. Крештави глас полуларне хрватске пјевачице – коју ХРТ никада неће емитовати – проломи се кроз сунчано јутро и мирис скуване кафе. Уз домаћу памет и хрватске цајке није тешко бити најгледанија ТВ у држави. Свака им част!