Лако До Посла – политичке партије

Не, немојте да вас одбије наслов, или не дај Боже слика. Слика је слика и прилика. Ово је заиста невјероватно. Прочитајте текст и сутра ћете пронаћи посао. Ако, пак (Дорис и хокејашки), прочитате текст одмах, добићете два посла. Све што је потребно јесте да се придржавате упутства из текста. Послови чекају…

Пише Срећко Максимовић

Учланите се у политичку партију

Ево једног супер начина да се дође до запослења. Само је потребно да постанете ЧЛАН. По члану закона о ЧЛАНОВИМА из члана чланколизаца, а све по закону великих ЧЛАНОВА, ако постанете ЧЛАН(колизац) – биће посла. Да, да, вјеровали или не. Будите прагматично-пластично-прилагодљиви, то је данас у моди. Најпопуларније је бити камелеон. Када је за то још знао Недељко Бајић Баја. Слушајте велики хит, у претходној реченици споменутог господина, "Камелеон" и олакшан вам је посао. "Камелеон, камелеон, мењаш се као камелеон" нека буде химна свих прагматичних камелеона.

Постаните ЧЛАН који лиже чланке и ЧЛАНОВЕ, било које партије, ако не иде пређите у другу и тамо лижите чланке. Нека вам никада не досади. Када стекнете довољно искуства можете основати сопствену ЧЛАНКОВНИЦУ (партију, странку). Чланковница се може звати УЧК. Не мислим на храбру, герилску, ослободилачку војску која из хобија вади бубреге, већ на Уједињену чланковницу камелеона. Не посустајте, пут до врха поплочан је добрим намјерама (поготово у политици), не вјерујте онима који врх мијењају са паклом, лажу псине.

На почетку може бити чупаво, нарочито, ако уважени шеф ЧЛАН чланковнице којој приступате не брије гузицу, јер је то мјесто на којем ћете боравити, бар на почетку, а ако будете имали среће и дуже, а ако баш баш (као Баш челик) будете имали среће онда можете остати ту и цијелог живота. Топло је, удобно, угодно. За смрад не брините, мала је цијена толиког успијеха. Ако се појави нови ЧЛАН(колизи)ОВИ, ви још дубље уроните на сигурно мјесто. Укопајте се, направите своје утврђење, зароните још дубље у шефове изнутрице. Ако ништа друго, држите се чврсто за звончиће као Тарзан за лијане. Када се шеф наљути, а само да знате биће и таквих тренутака, пазите да не постанете испрдак. Гурајте друге, подмећите, варајте нека они постану испрдци, никако ви.

Ревносно служите, будите учтиви, бирајте прочеља на гозбама, ако икако може уз шефа. Куд шеф, а ви одмах за њим. Ако шеф иде само лијево, и љевље, и још љевљије (ко каже да ово није тачна компарација, питајте шефа) а ви га слијепо пратите. Слијепо, слијеплије, најслијеплије док не обневидите (опет компарације). А тек кад обневидите, те ништа друго не видите до себе, знајте да сте успјели. Циљ и јесте постати кратковид. Можете, евентуално, добацити до своје породице и најближих, чисто да се испоштује и "по бабу и по стричеве". Средите свима државне послове, нека као телад грицкају са државних (читај народних) јасала. Ништа не брините, све је то у опису радне службе. Као што пекар пече, месар месе (сјече), а ви лажите. Сочно лажите. Обећавајте немогуће. И што је могуће, а ви обећате, немојте испунити. Тако је занимљивије – морате признати. И добро, ко се сад усуђује рећи да није лако доћи до посла. Лако је сједити на сопственој гузици (зар није боље бити у шефовој – маснија је), писати блогове, крити се иза лоше изабраних псеудонима, ништа не чинити, а овамо прилике чекају. Небо је граница – Рај дестинација.