Лако До Посла – дилер и лидер

Настављамо са серијалом текстова "лако до посла". Ако желимо да нам буде боље, морамо се покренути. Претходни пут је било ријечи о члановима. Ко се покренуо, благо њему, ко није можда ће. Можда, управо послије овог текста.  Пише Срећко Максимовић Постаните дилер Шта вам је прва асоцијација на дилера? Знам, поштени моји, добро знам – […]

недеља, 12 јануара, 2014 / 08:04

Настављамо са серијалом текстова "лако до посла". Ако желимо да нам буде боље, морамо се покренути. Претходни пут је било ријечи о члановима. Ко се покренуо, благо њему, ко није можда ће. Можда, управо послије овог текста. 

Пише Срећко Максимовић

Постаните дилер

Шта вам је прва асоцијација на дилера? Знам, поштени моји, добро знам – дилер је за вас онај што дилује паре, обично испред пијаца и робних кућа (од онога што је од њих остало). Ту можете замијенити шведске круне и комшијске куне у јене и рубље или чак у леве. Можете конвертовати и конвертибилне марке које иначе нису конвертибилне (економски говорећи) осим у Дејтонској гнусоби званој БиХ. Пробајте да их конвертујете било гдје изван Гнусобе, па јавите резултат конверзије. Нису то оне старе њемачке марке, кад добијете ценерку могли сте од ње одмах купити и тренерку, а исту тј. тренерку горњи дио утрпати у доњи и уживати у нотама "Краља кокаина". Али доста више лудорија, каква носталгија за њемачким маркама. Доста је било јахања. Хоћу паре!!! Наше паре!!! Хоћу Његоша на новчаници, хоћу краља Петра, хоћу Карађорђа. Доста економије! Понијело ме. Опростите, тренутак непромишљеног заноса.

Идемо из почетка. Хајде да се играмо асоцијација. Може, знам да може. Читава војска, ових што не раде (осим ако нису у државној служби, тамо је популарнији стари добри пасијанс) је обневидила играјући Слагалицу на Фејсу. Асоцијације:

Признајте, занимљиве и лагане асоцијације. Ако не занимљиве, а оно су бар лагане. Сад смо на познатом терену. Дакле, мисли се на Њено величанство ДРОГУ, краљицу свих модерних Срба. Кад већ не знамо ни једну своју историјску краљицу поклонимо се овој модерној, ми овако модерни. Не знам ко бјеше Јелена Анжујска, али знам колико кошта трава. Дакле, уз помоћ асоцијација, просвијетлисмо се. Када кажем дилер, мислим на све оне поштене, угледне, утицајне и зајебане, а уз то и врло занимљиве, ријетко елоквентне, честите, интригантне типове. О типовима на кладионици неки други пут. Тема је јако озбиљна. Па људи моји хоћете ли ви да радите или не? Овако стоје ствари, зајебите све образовне институције, сва ваша наводна, дилетантска и стварна сазнања и покрените се – ДИЛАЈТЕ.

Озбиљно – постаните дилер. Има ли уноснијег, а уједно и поштенијег посла? Тешко. Ваш послодавац је нико други до држава сама, тако да се не бринете, радите у државној фирми. Имаћете бенефицирани радни стаж, здравствено и социјално осигурање уредно уплаћивано. Све што је потрбно јесте ваша воља и жеља. Ако сте већ покорни слуга краљице чудног имена, Гудровина, тим боље по вас. Најлакши и најбржи пут до врха јесте ако имате некога у било којем МУП-у или СУП-у (не бјелоглавом супу већ оном полицијском). Ако немате, ништа не брините до њих се лако стиже. Начините било какво кривично дјело.

Е, овдје нема помоћи, будите маштовити снађите се сами. Има доста могућности за квалитетно кривично дјело. На примјер, једно јако занимљиво, покушај силовања, и даље педофилија, упс ипак боље немојте то се код нас не кажњава. Најбоље би било да се квалитетно навучете на неквалитену крш дрогу (а као да има квалитетна) а онда ће проблеми и проблеми са законом већ сами доћи. Надајмо се. Углавном, снађите се. Када почините то испланирано дјело, слиједи привођење. Ту сте на коњу. Тачније са коњима. Прво ће вам добри инспектори испрегледати унутрашње органе, са посебним освртом на бубреге, ако будете имали среће добићете и ЦТ главе. Онда слиједи криминалистичка обрада. Овдје имате двије могућности. Прва: да прихватите затвор и тамо упазнате све те лијпе, велике и јаке, међу њима и господу дилере. Одлежите казну и онда креће пут ка врху. Пуни сте сјајних познанстава, шема, веза. Друга могућност: одбијте служење казне и одаберете да радите за добре послодавце из полиције, другим ријечима срећно се ухљебите на државном послу. Коју год од ових могућности одаберете, сигурно нећете погријешити, успјех је загарантован.

У потпуности се посветите послу, само се тако стиже до врха. По могућности тражите малољетнике, лабилне личности, излизане мангупе те им нудите своје производе. У свом арсеналу опијата увијек морате имати траву, хероин и амфетамин – то је под обавезно. Сигурним корацима грабите ка успјеху. Што више упропашћених и уништених живота то боље. А шта сад??? Немој случајно да ми неко лажно моралише. Од нечега се умријети мора. Зато навуците кожу овце, а будите вук, и крените у шаренолика овчија стада. Ту проблема нема. Избор је широк – завидан. (Ово завидан нема никакве везе са Завидом, то ја онако успут само да се зна. Иначе, ко је Завида? Кога брига. ). Стада ученика, стада незапослених, стада мангупа, стада просвијећених урбаних студената, све је то ваша велика шанса. Уђите у та стада, вукови, потргајте их јаким и свирепим очињацима шармантног дилерисања. Немојте случајно да вас спутава морал, етика. Етика је свеједно излизана етикета. Морал је ограничење слабих, нејаких. Будимо надљуди. НАДДИЛЕРИ.

Како се будете више пењали на љествици талентованих и успјешних дилера, долазиће све веће количине онога за чиме сви жудимо, чему се у потпуности подређујемо, а Његово име са страхопоштовањем изговарамо – Краљ све материје НОВАЦ. Ко има новца, има и живот вјечни. Ко у то не вјерује, безумник је своје врсте. Како другачије објаснити бесомучно нагомилавање новца биолошких јединки који се људима зову. Сигурно је да новац спасава – карту до раја купује. Када изборите своје мјесто на уличном дилерском сунцу имаћете огромне количине новца. Са њим долази и популарност, утицајност и зајебаност. Мијењање аута, жена, туристичких дестинација, кућа, станова – све саме благодати. Када смо већ код станова, имам једну одличну идеју. Купите два стана. Једном дајте име Содом, а другом Гомор. Ја БиХ то урадио у бих. У првом, Содому блудничите, содомишете, а у другом Гомору се гудренишете. Ја бих ишао и даље, отворио бих локал (кафе бар, клуб или слично) и дао му име Кула Вавилонска. Могућности су отворене. Дајте машти на вољу.

Има још једна јако позитивна ствар код овог дилерисања. Да, заиста, одлична ствар. Можете постати и послодавац. Како?Лако. Када се довољно размашете ви можете запослити и друге. Уведите их у посао, бацајте им отпатке, а они ће као пси да лижу, загарантовано. Удијелите им срећу у грамима, а они нека је шире даље. Сад ми је мало јаснији онај пројекат самозапошљавања. Екстра. Елем, ем што ћу запослити себе, ја могу запослити и друге. Јупи, јупи, јупи!!! Скачем од среће.

Зато, људи драги у памет се, покренимо се, већ сутра би било најбоље. Устаните, дигните се са сопствене гузице. Дилајте – срећу дијелите. Иду празници. Будите Дједа Спас. Када је могла Кока-Кола да измисли Дједа Мраза, можемо и ми Дједа Спаса. Спасавајте. Дијелите срећу у виду новогодишњих гудринираних пакетића. Усрећите и себе и друге. Здушно, срдачно, предано дилајмо. Дилајмо док можемо. Дилајмо кад хоћемо. Дилајмо кад можемо. Дилајмо, дилајмо, дилајмо… За крај једна пјесмица.

Све што пуши хтјело би да пуши
Све што гута хтјело би да гута
Све што вуче хтјело би да вуче
Све што вену ради хтјело би вену да ради
Све што се гудра нека се и гудра
Све што дила хтјело би да дила
Ја хоћу да дилам, срећу дијелим, увесељавам
Хоћу па шта
Хоћу јер ДИЛЕР САМ ЈА

* НАПОМЕНА

Имао сам велику дилему са овим дилањем – језичку дилему. Да ли се пише дилајмо или дилујмо?Прво сам написао дилајмо,па преправио на дилујмо, на крају вратио на дилајмо. Молим све поштене а стручне језичаре да ми помогну, да разријеше моју дилему. Уједно, овом приликом отварам конкурс за попуну радног мјеста – лектор на блогу ЕвоВамГа. Плата? Плата варира, није стабилна као конвертибилна марка. Некад бурек, некад пиво, некад штапићи (могу и за уши),а у хладним данима чај. Прво је потребно да прођете пробни рад од 10-так година, па ћемо онда разговарати о плати. Нисте ни почели да радите а одмах кукате – Колика је плата?

Нека вас не чуде ове моје језичке дилеме. Наиме, мислим, тачније знам, сигуран сам, да нема неписменијих људи од новинара. Коначно, то и моји текстови доказују.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор