Куд се деде од приватизације благо?

Влада Републике Српске никада није објелоданила колико је и како потрошено средстава од приватизације Телекома. Борис Брезо, БНТВ Није познато ни колико је новца остало на ескроу рачуну, гдје је само прије неколико година било више од милијарду и по марака. Владајући тврде да новац није потрошен, али у опозицији питају – ако није потрошен, […]

среда, септембар 25, 2013 / 09:17

Влада Републике Српске никада није објелоданила колико је и како потрошено средстава од приватизације Телекома.

Борис Брезо, БНТВ

Није познато ни колико је новца остало на ескроу рачуну, гдје је само прије неколико година било више од милијарду и по марака. Владајући тврде да новац није потрошен, али у опозицији питају – ако није потрошен, гдје је?

“Новац је ту, нико га од нас није однио кући”, тако премијерка, Жељка Цвијановић, одговара када се новинари интересују за ову тему. Међутим, економисти су сигурни да тог новца нема, јер је или потрошен или је претворен у хартије од вриједности, или је додијељен у виду кредита, од којих се, тврде упућени, многи и не враћају, укључујући и неке угледне чланове СНСД-а.

Гдје се скрио Ескроу: Од 1,5 милијарди остало 12 милиона

Према подацима Владе, са којима нису сагласни бројни економисти, новац од приватизације Телекома још постоји. Министар финансија, Зоран Тегелтија, који није желио да то објасни пред нашом камером, тврди да је више од пола тих средстава, или 650 милиона марака, сачувано као трајни капитал, и то у Инвестиционо-развојној банци. Остатак, од 612 милиона, дио је Економско-социјалне компонетне, одакле се финансира становништво и друштвени пројекти. Ништа од овога није разувјерило опозицију, која не одустаје од тезе да је актуелна власт узалудно потрошиле стотине милиона марака.

“Министар говори професионалним језиком, ја ћу народним. ИР нема пара. То је банка која послује спекулативно. Она је додјељивала кредите синовима, теткама, браћи и сестрама”, каже предсједник НДП-а, Драган Чавић.

Ескроу мен Тегелтија: Паре нису испариле, паре смо потрошили

Званични податак из Владиног извјештаја да је у јуну ове године на ескроу рачуну остало свега 12 милиона марака шокирао је јавност. Послије тога никаква увјеравања актуелне власти не могу да промијене ту чињеницу, сматрају економисти. Економски стручњак, Алекса Милојевић, то сматра безуспјешним покушајима заваравања народа.

“Ова Влада је у протеклих пет година имала на располагању 5 милијарди марака, што од приватизације, што из буџета. И успјела је да направи минус од 500 милиона марака. И то је за министра финансија рационално трошење средстава”, упитао је Милојевић.

Остаје и чињеница да је Република Српска 2007. гопдину завршила буџетским суфицитом, да би наредних година биљежила све већи дефицит, који се мјери стотинама милиона марака. Због тога упућенима и није јасно шта се догодило са стотинама милиона марака, које је Српска добила након продаје Телекона. То смо питање упутили и Министарству финансија. Међутим, ни након седам дана, одговор на наш допис нисмо добили.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ex je u pravu!Naravno da se zna sve u marku đe su te pare.
    Ima li iko da ne zna gdje su,i u koga su?
    Naravno, da nema.
    Da je bilo još sto puta toliko one bi bile tamo đe jesu i ove, i u koga jesu.
    I, malo bi mu bilo Jopet !
    Kao što mu je i bilo malo pa još zaJimao na naš račun, crko dabogda.
    Ne, umro, ljudi umiru. No, crko dabogda. Takvi crkavaju.
    I, svako onaj ko je š njim u tikvu smrdljivu duvao. I, svako njegov, i svako njihov.
    A, što njegovi, i što njihovi?
    E, lijepo! Što skota, i što skotove svoje nisu savjetovali da ne budu prokleti , da imaju u svemu, pa i u krađi mjeru kako ne bi narod skapavao kao što skapava.
    E, zato neka crkne, i neka crknu. A, hoće. Ima Onaj što sve vidi, i sve izvaže.

  2. Налази ревидиране године, у вези узорком обухваћених пројеката који се финансирају у оквиру ЕСК, су углавном наведени и претходних година. Реализација пројеката траје дуже у односу на првобитне одлуке или меморандуме (углавном ради додатних или непредвиђених радова), рокови за извршење радова дефинисани основним уговорима се не поштују у потпуности, закључују се анекси уговора којима се продужава рок за извођење радова, уговарају додатни радови који повећавају улагања или се додатно дефинише авансно плаћање, мијењају се носиоци пројеката и одобравају додатна средства без обзира што претходно дозначена нису оправдана. Мјесечни а дјелимично и завршни извјештаји се не подносе на вријеме или се уопште не подносе што није у складу са већ поменутим чланом 27. став 2. Уредбе о предлагању, одабиру и реализацији пројеката из економско-социјалне компоненте Развојног програма.Из свега напријед наведеног (везано за улагања у оквиру ЕСК) је евидентно да систем интерних контрола по основу финансијске дисциплине и одговорности није успостављен на начин да обезбиједи адекватно контролно окружење, процјену ризика, контролне поступке, комуникацију, информисаност и надзор над провођењем система интерних контрола, што је била препорука претходног ревизорског извјештаја. Закон о финансијском управљању и контроли у јавном сектору Републике Српске (који је дужи временски период у нацрту) није донесен, члан 27. став 1. и члан 28. Уредбе о предлагању, одабиру и реализацији пројеката из економско-социјалне компоненте Развојног програма Републике Српске није усклађен са чланом 56. став 1. Закона о измјенама и допунама Закона о републичкој управи, радови везани за улагања у оквиру ЕСК се уговарају или проводе прије доношења одлуке или за које није обезбијеђена сагласност, не врши се контрола провођења процедура и рационалног трошења буџетских средстава код носилаца пројеката ЕСК и мјесечни извјештаји се не подносе или су непотпуни и неблаговремени.B-)

Оставите одговор