Kритике: СЗО – филијала фармацеутских компанија

На овогодишњој конференцији Свјетске здравствене организације /СЗО/ која се одржава у Женеви све су гласније критике на рачун ове организације да се из добротворне претворила у интересну заједницу фармацеутских компанија и земаља гдје су смјештене такве компаније, пише "Дојче веле".

Протест предводи мрежа невладиних здравствених организација из 70 земаља под именом "Народни покрет здравља" /ПХМ/ која жели да се ова УН организација врати оним идејама и задацима због којих је основана, а не да буде простор гдје ће богате фармацеутске компаније продавати своје скупе лијекове и квазилијекове.

Лист подсјећа да се СЗО након оснивања 1948. године финансирала искључиво од доприноса земаља чланица, док је данас њен годишњи буџет 4,9 милијарди долара, од чега 30 одсто средстава потиче од разних фондација и посебних уплата држава у којима су махом сједишта најјачих фармацеутских компанија.

Томас Гебауер, чије удружење дјелује у оквиру ПХМ-а, упозорава како "поклоњеном коњу ипак треба гледати у зубе", јер тај "поклоњени" новац у правилу представља намјенска средства којима донатори директно утичу на рад СЗО-а.

Као примјер ове праксе Гебауер истиче фондацију Била Гејтса која је уистину дала издашну донацију од 220 милиона долара, али упозорава да је Гејтс већину новца зарадио управо захваљујући онима против којих би се СЗО требало да бори.

"Највећи дио свих 25 милијарди долара које је Гејтс уложио у здравствене програме у протеклих 10 година, заправо потичу од добити у удјелима хемијских, фармацеутских и прехрамбених компанија које су познате по томе да поткопавају напоре у ширењу свјетског здравља", рекао је Гебауер за "Дојче веле".

Утицај фармацеутских гиганата на рад СЗО-а јасно је видљив на примјеру такозваног свињског грипа из 2009. године.

Иако је Савјет Европе тада констатовао да је ријеч о обичном грипу, СЗО је на наговор савјетодавног тијела у којем су сједили представници фармацеутских фирми снизила критеријуме и прогласила пандемију.

Створена је паника, свим земљама чланицама је сугерисано да направе залихе скупог лијека "ТамиФлу", да би данас те залихе скупљале прашину на полицама складишта, а фармацеутске компаније задовољно трљале руке због мегапрофита.