Кратак курс интернет хигијене!

Да бисте били "чисти и сигурни” на Интернету, неопходно је да се што чешће придржавате пет основних начела приступа и присуства на глобалној мрежи.

Пише: Душан Стојичевић

Перете руке, туширате се… А да ли скидате редовни дневни апдејт базе вируса антивирусног програма?

Интернет-хигијена означава начела којих се мора придржавати сваки корисник ове глобалне мреже, укључујући и дјецу. Сигурно је да ће искусни корисници сада прескочити овај текст, јер мисле да су сасвим сигурни на Интернету и уопште на рачунару. Али, већина корисника ће се одмах запитати да ли упражњавају све што је потребно да би били „чисти и сигурни” на Интернету.

Сви имамо разлог да будемо на глобалној мрежи, али правилно. Ево пет основних ставки интернет-хигијене, којих би требало да се придржавате:

1. Бекаповање података

Постоји много разлога зашто бисте морали да редовно правите резервне копије виталних података (бекаповање): разне врсте вируса и сличних „злих” програма (црва, тројанаца…), разне врсте напада са Интернета и софтвер који скривено надгледа ваш рачунар и шаље податке неком трећем (спајвер). Разлог не мора да буде незвани гост са Интернета, довољно је да се деси квар на рачунару, нека непогода, струјни удар… Разлога има много, а од вас се очекује: ископирајте виталне податке на неки од медија за складиштење података (УСБ диск, ДВД, екстерни хард диск…), а потом тај медиј ставите на сигурно мјесто.

2. Софтверска заштита

Део разлога за копирање виталних података јесу „незвани гости” са Интернета. Да бисте остварили контролу над свим улазима на ваш рачунар, неопходно је да користите комбинацију сигурносних програма: фајрвола (програм који глуми врата која се по вашој жељи отварају за „госте” с Интернета), антивирусни (програм који скенира садржај меморије и хард диска у потрази за вирусима), антиспајвер и малвер програме. У то треба да спада аутоматско скенирање примљених мејлова. Наравно, све ове програме и њихове базе треба редовно освјежавати.

3. Лозинке

Превентивно, користите лозинке које не би требало да садрже уобичајене речи и које имају најмање осам карактера. Увек их укуцавајте тако да их нико не види, не говорите их другима, не шаљите их путем електронске поште, СМС-а… Ни ваш интернет-провајдер не би смео да зна нити икада да тражи вашу лозинку. Мјењајте је на одређени период и користите различите лозинке на различитим налозима – не једну те исту.

4. Умјесто панике

Уколико сте приметили упад преко Интернета или неку нежељену интернет-активност, прекините интернет-везу. У зависности од штете, покушајте да скенирате антивирусним програмом цјели компјутер и проверите фајрвол. У случају да сте преварени (непровјерено сте дали своје личне податке, податке о налогу или сте уплатили новац) – позовите полицијску станицу, надлежно полицијско одељење за високотехнолошки криминал или интернет-провајдера. Уколико је проблематичан налог на неком интернет-сервису, промјените шифру или угасите налог. Уколико примате спем поруке (нежељена пошта), научите да користите филтере (неки програми за електронску пошту имају филтер за „џанк мејл”) и не отварајте сумњиве поруке са атачментима (документима који су прикачени уз мејл). Можете чак да обавјестите провајдера и пријавите спем поруке на одређеним сајтовима за пријаву таквих порука.

5. Ажурирање оперативног система и интернет-браузера

Редовно скидање закрпа за оперативни систем (мали програмски дјелови оперативног система које произвођач мења јер је уочио пропуст), за браузер (за крстарење сајтовима) и мејл клијента (за преглед електронске поште) једнако је важно као и освежавање сигурносних програма као што је антивирусни програм.

Аутор је главни и одговорни уредник "Света компјутера"