Корупције нема: Само једна пресуда и то ослобађајућа

Током 2019. године донесена је само једна пресуда за кривична дјела корупције у предметима које води Тужилаштво Босне и Херцеговине, а тужени је ослобођен. Донесена је још једна условна осуда која није правоснажна и то су резултати Тужилаштва Босне и Херцеговине када је у питању процесуирање великих случајева корупције.

петак, 5 јуна, 2020 / 21:55

(Фронтал.РС не добија паре од УСАИД, па ово саопштење машински пресловљава на српско писмо.)

Подаци које је Транспаренцy Интернатионал у БиХ (ТИ БИХ) добио од ВСТС-а, а који су објављени у Интерактивној мапи процесуриања корупције, показују да пуно више успјеха није имало ни Посебно одјељење за сузбијање корупције, организованог и најтежих облика привредног криминала при Републичком јавном тужилаштву Републике Српске. Оно је за годину дана запримило 78 пријава, подигло само 4 оптужнице и донијело 63 наредбе о неспровођењу истраге.

Ова тужилаштва која процесуирају најтежа корупцијска кривична дјела имају далеко мање подигнутих оптужница од кантоналних и окружних тужилаштава. Тако је Кантонално тужилаштво Зеничко-добојског кантона, које је запримило 68 пријава, подигло прошле године 43 оптужнице, док је Тужилаштво Брчко дистрикта БиХ подигло је 20 оптужница, иако је запримило само 26 пријава. Иако изгледа да су тужиоци у БИХ током 2019. године повећали укупан број подигнутих оптужница, ово повећање је узроковано искључиво већим бројем оптужница у кантоналним и окружним тужилаштвима која поразну статистику најчешће поправљају истрагама за мања корупцијска дјела.

Како се поправља статистика, најбоље показује примјер Кантоналног тужилаштва Средњобосанског кантона које је прошле године имало 5 потврђених оптужница за корупцију, а исто толико имали су у претходне 4 године. У ту статистику ући ће и оптужница против једног службеног возача који је 20 литара горива умјесто у службено возило, насуо у канистер и тако починио „Кривично дјело злоупотреба положаја или овлаштења и кривотворења исправе“. Оптужница за овај случај “вриједан” 45 КМ потврђена је, те се очекује суђење, а тужилаштво захтијева одузимање противправне имовинске користи од 45 КМ, док већина случајева корупције гдје је грађанима нанесена милионска штета остаје непроцесуирано[1].

Због овакве праксе се највећи број случајева у цијелој БИХ заврши условном или новчаном казном, а од 143 правоснажне осуђујуће пресуде за корупцију током прошле године 97, односно 67,8%, је завршило условном казном. Од осталих правоснажних осуда 32 су затворске казне и 14 новчаних. Такође, број ослобађајућих пресуда значајно се повећава из године у годину, иако је број процесуираних случајева на истом нивоу.

Оно што посебно забрињава је чињеница да више од половине кривичних пријава заврши наредбом о неспровођењу истраге, а како те пријаве, осим грађана, подносе и надлежне полицијске агенције, јасно је да не постоји адекватна сарадња између агенција за провођење закона и тужилаштава. Прошле године у цијелој БИХ за чак 54% ријешених пријава за кривична дјела корупције донесена је наредба о неспровођењу истраге. Овај проценат значајно је већи у тужилачком систему Републике Српске гдје је чак 61% пријава ријешено наредбом о неспровођењу истраге док је Тужилаштво Брчко дистрикта ријешило 26 пријава и у свих 26 случајева подигнута је оптужница.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *