Команданти тзв. Армије БиХ знали да су муџахедини одвели српске заробљенике на Озрену
Обновљено суђење некадашњем команданту Трећег корпуса тзв. Армије БиХ Сакибу Махмуљину, јер није спријечио злочине одреда "Ел муџахедин" на подручју Возуће и Завидовића 1995. године, данас је настављено репродуковањем исказа свједока Тужилаштва БиХ Фуада Зилкића.
Зилкић, који је био командант 328. брдске бригаде такозване Армије БиХ, изјавио је током првостепеног поступка да су припадници одреда "Ел муџахедин" насилно преузели заробљенике од припадника Петог батаљона 328. брдске бригаде.
Свједок је изјавио да га је подређени обавијестио да, како је рекао, има око 40 заробљених непријатељских војника и да су их припадници овог одреда отели.
"Извијестио ме да су одвели, да су отели, тих 40 људи и да су транспортовани у два камиона. Отела их је група одреда Ел муџахедин", рекао је Зилкић.
Он је додао да је о овом случају извијестио свог надређеног команданта 35. дивизије Фадила Хасанагића и написао и извјештај који му је достављен.
Зилкић је изјавио да је Хасанагићу на једном састанку поново рекао за заробљенике, на шта је он рекао "знам, знам".
На том састанку су, како је навео, били "дијелови команде корпуса", као и старјешине одреда "Ел муџахедин", али да не може тврдити да је био присутан и командант Трећег корпуса Сакиб Махмуљин.
Према његовим ријечима, на састанку који је био 13. или 14. септембра 1995. године у објекту "Панорама", расправљало се о борбеним дејствима, док се заробљени војници нису помињали.
Тужилац Седин Идризовић предочио је Зилкићу извјештај од 11. септембра 1995. године, у којем се помиње 61 непријатељски војник и три жене, те да су заробљенике, осим двојице, преузели припадници одреда "Ел муџахедин". Свједок је потврдио да је ријеч о заробљеницима које је помињао.
На питање судије Мире Смајловић да ли су заробљеници отети или преузети како се наводи у извјештају, свједок је одговорио да су преузети на силу, али да је извјештај, у којем је наведено да су преузети, ишао према претпостављеној команди, те да су "они то требали рјешавати".
Током унакрсног испитивања одбране, Зилкић је изјавио да припадници одреда "Ел муџахедин" до 1995. године нису долазили у његову зону одговорности и да он са њима није имао никакве контакте.
Према његовим ријечима, припадници тог одреда нису имали повјерења према такозваној Армији БиХ и његовој бригади, осим према извиђачко-диверзантској чети Асима Чамџића, која је била претпостављана одреду "Ел муџахедин" током операције "Фарз 95".
Зилкић је напоменуо да, када су пролазили кроз зону одговорности његове бригаде, припадници одреда нису носили ознаке такозване Армије БиХ.
"У каквој ситуацији смо били, нама је било у интересу да они дејствују с нама. Били су јако добро наоружани, борбено веома оспособљени и, као такви, били су носиоци борбених дејстава", изјавио је Зилкић.
Суд БиХ је 22. јануара прошле године првостепеном пресудом осудио Махмуљина на јединствену казну од 10 година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
Тужилаштво се жалило на висину изречене казне Махмуљину за убиства заробљених припадника Војске Републике Српске и нечовјечно поступање према заробљеницима, цивилима и рањеницима у првостепеном поступку, док се одбрана жалила по свим основама, укључујући битне повреде кривичног поступка, те погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање.
И Тужилаштво и одбрана предложили су репродуковање више доказа, али је Судско вијеће процијенило да је неопходно поново саслушати исказе осам свједока, пет по приједлогу Тужилаштва и три које је предложила одбрана.
Наставак суђења заказан је за 22. фебруар.