Ко се боји рептора још?

Школовање једног пилота кошта и до 120.000 долара. Компаније затим потроше још 60.000 долара за његову обуку за одређене моделе авиона.

На слици: понос Русије Т- 50 (ПАК ФА)

Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије и члан Удружења криминалиста, криминолога и менаџера сигурности

Авион (lat.) ваздухоплов тежи од ваздуха који помоћу сопствене погонске групе, користећи аеродинамичку силу узгона може да полети са Земље, лети у ваздушном простору, мијења правац и брзину летења, ваздухоплова и спусти се на Земљу на површину уређену за његово полијетање и слијетање.

Државе у XXI вијеку имају све осим међусобног разумијевања и суживота. У не тако давној прошлости, експерти за безбједност су пропагирали тезу о нуклеарном арсеналу, као главном механизму одбране државе од спољних агресора. Сматрало се да је држава која посједује нуклеарни арсенал до те мјере безбједна, да нико неће ни помислити да на њу изврши било какву војну интервенцију. Владе многих држава чиниле су све да своје војске опреме нуклеарним, али и другим неконвенционалним наоружањем. Ова тврдња свакако има јако упориште, али свједоци смо да неке нуклеарне силе све више средстава улажу на усавршавање нових прототипа тенкова, хеликоптера и авиона. Један такав прототип је и Т – 50 ПАК ФА којег развија компанија „Сухој“.

Зачеци авиона пете генерације су се десили у САД 1981. године, зато што су совјетски авиони четврте генерације (Су-27 и МиГ-29) били равноправни такмаци са Америчким авионима. Године 1990. Сједињене Америчке Државе започињу са тестирањем (YF-22 i YF-23) првих прототипа авиона пете генерације. 7. септембра 1997. године почињу тестирања авиона F-22 „Рептор“, који 2002. године званично улази у састав оружаних снага Сједињених Америчких Држава.

Политичка криза и распад Совјетског Савеза (СССР-а), успоравају развој оваквих авиона у Русији. Руси са тестирањем авиона пете генерације почињу крајем 90-их година, а први прототип направљен је 1994. године (МиГ – 1. 4. 4.) и био је сличан европским авионима четврте генерације „Тајфун“ по аеродинамици задњих крила. Овај прототип се добро показује, али проблеми са финансијама коче тај пројекат. Извјесни временски период тај прототип МиГ-а је био једини руски авион пете генерације. Године 1997. компанија „Сухој“ прави свој први прототип авиона пете генерације Су-47 „Беркут“, али компанија није успјела да убједи Владу Руске Федерације да се крене у масовну производњу овог ловца.

Су – 47 (Беркут)

Русија 2001. године покреће нови пројекат у авијацији под називом ПАК ФА (рус: Перспективный авиационный комплекс фронтовой авиации). ПАК ФА априла 2001. године добија име Т-50 (Су Т – 50). За главног конструктора именује се Александар Дивиненко, а за тестног пилота Сергеј Богдан. Концепт је представљен 2004. године, док се први тестни лет десио 2010. године у трајању од 47 минута. Авион је први пут јавно представљен у августу 2011. године. Ријеч је о авиону дужине 20 метара и распона крила 14 метара. Авион је направљен по стандардној авијацијској схеми распореда са глатком везом крила и трупа. Систем електро-дистанцног управљања му омогућава високу маневарност и управљање чини једноставнијим. Суперсонично крстарење је доступно, без додатне потребе за сагорјевањем у том режиму рада. Мјешовитост материјала је широко распрострањена у структури авиона, са провођењем неколико мјера како би се смањила видљивост авиона на радарима противника. То више није само авион већ систем наоружања.

Т-50 је универзални строј са мултифункционалним дјеловањем као ловац и јуришни авион. Он може дјеловати како на ваздушне тако и на земаљске циљеве.

Ловци некадашњих генерација су првенствено прављени за ваздушну борбу, неки од њих су могли дјеловати и по земљи, али нису били специјализовани као ударни авиони. Овај модел је био употребљен код авиона МиГ – 29 и Су – 27 који су авиони четврте плус (4 +) генерације. Њиховом наоружању су додате авионске бомбе и наводеће ракете ваздух-земља. Све ово је било важно због употребе новог система контроле оружја. Успостављен је нови радарски систем контроле оружја.

МиГ – 29

Модернизација наоружања више није луксуз ни престиж, већ сушта потреба. Озбиљне државе морају стално улагати у модернизацију свих сегмената своје одбране, како би заштитиле свој суверенитет и територијални интегритет. Постоје случајеви када је по правилима своје војне доктрине потребно извршити и превентивни удар, како би се спријечила агресија из непосредне близине. У свему овоме авијација игра јако битну улогу. Школовање једног пилота кошта и до 120.000 долара. Компаније затим потроше још 60.000 долара за његову обуку за одређене моделе авиона. Тако на крају испада да један пилот кошта Русију и до 180.000 долара за седам година школовања. Модерни авиони и обучени пилоти су један од основних стубова у одбрани државе.
Наставите да пратите Фронтал.Рс. Ускоро и наставак текста о руском авиону пете генерације Т-50 ПАК ФА.