Ко је редовни Вамедов подизвођач?

Посао на реконструкцији и опремању централног медицинског блока и доградње сјеверног крила Универзитетске болнице у Бањој Луци, вриједан 84 милиона евра (без ПДВ-а), добио је аустријски Вамед, а као могући извођач радова, готово по инерцији, типована је фирма Слобопром доо из Лончара.

Ово предузеће широј јавности познато је по трговинама кућанских апарата и намјештаја, али и 80 милиона КМ вриједној болнице у Бијељини коју су такође радили за „Вамед“.

Предузеће за услуге и трговину „Слобопром“, се последњих десетак година бави и грађевинарством, а као референце наводе изградњу шест тржних центара словеначког „Туша“ по систему „кључ у руке“ у Бијељини, Брчком, Угљевику, Броду, Модричи и Добоју.

У 2009. години ово предузеће изградило је и једну стамбено-пословну зграду у Бијељини.

Од 2008. до 2011. године са њемачком фирмом за производњу опреме и средстава за дијализирање „Фресенијус Медикал Кер“, као генерални извођач радова, успјешно реализује пројекте на изградњи пет дијализних центара, поново по систему „кључ у руке“, у Шамцу, Зворнику, Добоју, Приједору и Брчком.

Од 2010. до 2012. године „Слобопром“ је био извођач радова за аустријски „Вамед“ на изградњих нове опште болнице у Бијељини, вриједан више од 80 милиона КМ.

Власник Слободан Ћурчић за пословни портал Капитал потврдио је да је његова фирма доставила понуду „Вамеду“ за реконструкцију Универзитетске болнице у Бањој Луци, „равноправно као и све остале заинтересоване фирме.

„Политика не стоји иза мене, када су у питању послови које сам до сада добијао и реализовао. То су обичне глупости. Регуларно сам добијао на тендерима све досадашње послове. Борим се, као и сви други, да на тржишту добијем посао и да га на вријеме реализујем“, изјавио је Ћурчић.

Он тврди да се на тржишту „бори за два до три одсто вриједности посла на неком пројекту, односно за пет до десет одсто, зависно од тога колико коштају грађевински радови“.

Ћурчић каже да поједине послове, које је на вријеме завршавао, није могао наплатити по годину дана и дуже, те не види никакву везу између наводних „блиских веза“ са СНСД-ом и послова које је добијао и реализовао.

За посљедњи велики посао, изградњу бијељинске болнице, чак каже да још увијек није наплатио дио камата на обрачунате, а на вријеме неисплаћене радове.

Ћурчић се брани да је у свим досадашњим пословима заједнички наступао са шест до седам провјерених грађевинских фирми, те да је приликом изградње бијељинске болнице имао чак 22 подизвођача.

Коментаришући судске пресуде у којима је осуђен за утају пореза и прање новца, Слободан Ћурчић каже да је ријеч о неправоснажним пресудама, те да су судови који су доносили такве пресуде били ненадлежни за ту врсту спорова.

У јавности се све чешће могу чути коментари, да европске фирме, које важе за примјер пословне етике, пристају на то да велике послове склапају са домаћим послодавцима, у најмању руку, сумњивог пословног морала.

Ћурчић: „За болницу у Бијељина добио сам 20 милиона КМ“

Након телефонског разговора са новинаром Капитала, Ћурчић је поново назвао да појасни одређене ствари.

„У мојој фирми све је провјерљиво и сви подаци о пословању су доступни јавности. Стране компаније, као што је „Вамед“ опредјељују се за мене јер имам стабилну фирму, позитивно пословање, одређени капитал и могу понудити гаранције да ће сваки посао бити завршен коректно и на вријеме“, рекао је Ћурчић.

Он каже да је у случају бијељинске болнице изводио грађевинске радове по систему „кључ у руке“, те да је изградњу 12.500 метара квадратних простора уговорио за износ од 10,7 милиона евра.

Истиче да је то подразумијевало извођење грађевинских радова, инфраструктуре, саобраћајница, уређења простора око објекта, никако набавка и инсталирање опреме, те да је „некоректно његову фирму доводити у везу са наводним цифрама од 80 и више милиона марака“.

Ћурчић каже да је „неозбиљно истицати да велике послове не могу обављати фирме које немају ни честиту мјешалицу за бетон, јер се у првом реду гледа бонитет фирме и способност да пружи гаранције за добро извођење уговореног посла“.