Ко је Александар Сирски: Команданту украјинске војске отац, мајка и брат живе у Русији

Александар Станиславович Сирски, главнокомандујући Оружаних снага Украјине (ОСУ), бивши командант Копнене војске Оружаних снага Украјине, генерал-пуковник. Рођен у Русији.

среда, фебруар 14, 2024 / 11:10

Рођен 26. јула 1965. године у селу Новинки, Киржачки округ, Владимирска област (СССР, сада Русија), од 1980-их живи у Украјини. Његови родитељи Станислав и Људмила Сирски и брат Олег живе у Русији. Према ријечима његовог брата, они дуго нису комуницирали са Сирским.

Студирао је у Московској вишој војној командној школи.

Од 1986. године ступио је на дужност команданта мотострељачког вода 426. моторизованог пука 25. моторизоване дивизије Прве комбиноване армије.

Након распада Совјетског савеза и проглашења независности Украјине 1991. године, Сирски је служио у украјинским оружаним снагама и прошао готово све етапе своје професионалне војне каријере – од командира вода до замјеника начелника Генералштаба Оружаних снага Украјине.

Године 1993. преузео је команду над мотострељачким батаљоном у Шестом одјељењу Националне гарде Украјине, стационираном у Чугујеву (Харковска област), а затим је – после 1995. године – постао командант пука у истој дивизији.

Године 1996. дипломирао је са одличним успЈехом на Академији оружаних снага Украјине (курс за официре оперативно-тактичког нивоа), а 2005. године са златном медаљом на Академији националне одбране Украјине (курс за официре на оперативно-стратешки ниво).

2000–2002 био је начелник штаба и први замЈеник команданта 72. одвојене механизоване дивизије, стациониране у Бијелој Церкви (југозападно од Кијевске области), затим постао командант ове дивизије, која је реорганизована у бригаду и добио је чин генерал-мајора.

Сирски је 2007. године постављен за начелника штаба – првог замјеника команданта Здружене оперативне команде Оружаних снага Украјине. У периоду 2011–2012 био је први замјеник начелника Главне управе за војну сарадњу и мировне операције Генералштаба Оружаних снага Украјине.

У 2013. години будући главнокомандујући Копнене војске био је на позицији првог замјеника начелника Главног командног центра Оружаних снага Украјине и надгледао сарадњу са НАТО-ом. У новембру 2013. године, Сирски је представљао украјинско Министарство одбране у сједишту алијансе у преговорима о реформи украјинских оружаних снага и њиховом приближавању стандардима НАТО-а.

Борбено искуство генерала Сирског

Након почетка оружаног сукоба на истоку Украјине у прољеће 2014. године, Савет за националну безбједност Украјине најавио је антитерористичку операцију (АТО) у Донбасу уз учешће оружаних снага.

Штаб АТО је предводио Сирски, а почетком 2015. постао је начелник штаба – први замјеник шефа антитерористичке операције у Доњецкој и Луганској области. Учествовао је у командовању операцијама у близини Дебаљцева и Углегорска (насељена подручја у близини границе са Лугањском области, око 70 км североисточно од Доњецка, у близини Дебаљцева у зиму 2015. догодили су се неки од најжешћих оружаних сукоба).

Сирски је координирао повлачење украјинских снага из Дебаљцева у зиму 2015. и сам је био у граду током борби. Сирски је командовао и специјалном тактичком групом "Барс”, која је обезбеђивала безбедност конвоја са муницијом за учеснике АТО, као и покривање јединица које су се повлачиле из Дебаљцева.

За битке код Дебаљцева Сирски је одликован Орденом Богдана Хмељницког трећег степена, а 2016. године је указом председника Петра Порошенка унапређен у чин генерал-потпуковника.

Сирски је 2016. године био на челу Заједничког оперативног штаба Оружаних снага Украјине, који је координирао дЈеловање разних украјинских безбедносних снага у Донбасу, а 2017. је именован за команданта антитерористичке операције на истоку Украјине, чији је назив био касније прешло у операцију здружених снага.

Командант Копнене војске

Сирског је за команданта Копнене војске именовао председник Владимир Зеленски. Учинио је то неколико месеци након избора – 5. августа 2019. године.

Нови главнокомандујући Копнене војске међу приоритетима на овој функцији навео је повећање борбеног потенцијала Оружаних снага Украјине, довођење структуре и особља трупа у складу са стандардима НАТО-а, пренаоружавање и усвајање најновије високотехнолошке опреме, опреме и наоружања, као и унапређење обуке војног особља.

На иницијативу и под надзором Сирског, у Оружаним снагама Украјине уведен је нов систем управљања снагама и резервама за обуку, сличан оном који се користи у НАТО. Овај систем се радикално разликује од оног који је раније усвојен и наслијеђен од совјетске војске. Под Сирским су створене три специјализоване команде у командној структури Копнене војске: припрема; логистика; територијална одбрана.

У интервјуу британском издању Економиста у децембру 2022. године, Сирски је изјавио да је убеђени присталица принципа децентрализованог командовања, детаљног планирања, као и употребе изненађења и обмане непријатеља током операција. Истовремено, рекао је, велику важност придаје моралу војног особља, чита извештаје о њима и обилази локације трупа.

Сирски је у великој мјери развио овај приступ док је радио са колегама из НАТО-а и разговарао са њима о начинима модернизације Оружаних снага Украјине 2013. године.

Зеленски је 23. августа 2020. Сирском додијелио чин генерал-пуковника.

Сирски је 24. августа 2021. командовао парадом на Хрешчатику (у Кијеву) у част 30. годишњице независности Украјине.

Сирски током руске војне операције

Послије почетка руске војне операције 24. фебруара 2022. иу првим данима, Сирски је командовао групом снага смјештених у Кијеву, претходно наредивши организовање два одбрамбена прстена око украјинске престонице.

Отприлике недељу дана прије него што су руске трупе почеле са дејством, командант је наредио помјерање спољног прстена, његове кључне команде и утврђених пунктова, као и део средстава противваздушне одбране и артиљерије ван града. Именовани су и команданти сектора са овлашћењима за доношење тактичких одлука. Према речима Сирског, таква локација би могла да заштити централни део града.

Бранио Кијев, побјеђивао у Харкову, изгубио Бахмут

Након повлачења руских трупа из Кијева крајем марта 2022. године, Зеленски је Сирског одликовао Орденом Богдана Хмјелницког другог степена, а команданту је 5. априла 2022. године додељено звање Хероја Украјине.

У јулу 2022. Сирски је предводио руководство операције на харковском правцу, а у септембру 2022. био је одговоран за контраофанзиву украјинских оружаних снага у Харковској области. Тада су украјинске снаге повратиле контролу над низом насеља, укључујући Балаклеју, Купјанск, Изјум.

Министарство одбране Русије је 10. септембра 2022. саопштило да је одлучило да прегрупише трупе у близини градова Изјум и Балаклеја у Харковској области како би се појачали напори у правцу Доњецка "за постизање циљева специјалне војне операције. ” Како је тада навело министарство, у року од три дана руске јединице групе Изјум-Балаклеја су пребачене у ДНР.

У јесен 2022 – прољеће 2023. Сирски је командовао снагама које држе Артјомовск (украјински назив – Бахмут, који се налази у Доњецкој области, 89 км североисточно од Доњецка), 6. маја је лично посјетио положаје украјинских снага.

Жестоке борбе за град настављене су неколико месеци, а 21. маја 2023. руско Министарство одбране објавило је заузимање Бахмута (Артјомовска).

Сирски у "контраофанзиви" 2023. године

Од прољећа 2023. украјинске власти су почеле да говоре о предстојећој контраофанзиви украјинских оружаних снага, а сам Сирски је најавио скори прелазак на "активне офанзивне акције".

Међутим, украјинске снаге нису постигле значајнији успјех, а сукоб је заправо ушао у позициону фазу. Руске власти су саопштиле да је украјинска контраофанзива у потпуности "пропала".

Средином јула, Сирски је признао да иде спорије него што се очекивало, а у садашњој реалности није било могуће постићи "веома брзе резултате".

До августа 2023. године, у позадини неуспјешне контраофанзиве, појавиле су се противријечности у приступима борбеним дејствима између команде Оружаних снага Украјине и западних савезника. Конкретно, како је писао Њујорк тајмс, према америчкој војној команди, Украјина је током контраофанзиве концентрисала трупе на погрешним мјестима.

Сирски је инсистирао на јачању одбране у близини Купјанског округа на сјевероистоку Украјине, где су руске трупе у то вријеме успјеле да напредују. И умјесто да премјести више трупа на југ у Мелитопољ (Запорошка област) и пресијече копнени пут ка Криму, украјинска војска је распршила снаге на истоку и југу. Без промјене тактике, Кијев неће постићи успјех, рекли су у Вашингтону.

Украјинске власти су у децембру 2023. признале да нису успјеле да постигну успјех у контраофанзиви, а Сирски је рекао да су Оружане снаге Украјине у тешкој ситуацији. "Морамо да се боримо у условима надмоћи непријатеља и у наоружању, и у броју људства", рекао је он.

Средином јануара 2024. године, у интервјуу за Ројтерс, главнокомандујући Копнене војске рекао је да су украјинске оружане снаге на источном крилу у стању "активне одбране" и да покушавају да држе руске трупе на ивици .

Према ријечима Сирског, интензитет непријатељстава на обе стране је смањен, а Украјина осјећа недостатак муниције.

Именовање за врховног команданта Оружаних снага Украјине

Крајем јануара 2024. украјински медији и политичари почели су да извјештавају о скорој смјени главнокомандујућег Оружаних снага Украјине Валерија Залужног. Западне публикације су као разлог навеле, посебно, сукоб Залужног и Зеленског, о чему је Фронтал.РС више пута писао раније.

Такође, ту је и питање војне обавезе. Главнокомандујући Оружаних снага Украјине сматрао је да је неопходно да се у редове Оружаних снага Украјине регрутује више грађана, због супериорности руских трупа, али је предсједник такву мјеру у овој фази назвао неоправданом, посебно, због финансијских проблема у земљи.

У почетку је украјинско руководство негирало информације о смјењивању Залужног, али је Зеленски касније потврдио да размишља о смјени главнокомандујућег Оружаних снага Украјине.

Амерички телевизијски канал ЦНН је међу Залужнијеве могуће наследнике навео Сирског, као и шефа Војнообавештајне управе Кирила Буданова. Британско издање Економиста пренијело је и да су они главни кандидати за мјесто главнокомандујућег Оружаних снага Украјине.

Тајмс је 31. јануара, позивајући се на изворе, писао да је Зеленски већ најавио оставку Залужног, али је био приморан да поништи одлуку због притиска војног врха и "међународних партнера", укључујући Сједињене Америчке Државе и Велику Британију. Поред тога, према британском Тимес-у, и Сирски и Буданов одбили су мјесто главнокомандујућег Оружаних снага Украјине.

Владимир Зеленски је 8. фебруара 2024. објавио да је Сирски постао нови главнокомандујући Оружаних снага Украјине уместо Валерија Залужног.

У Русији се траже Сирски и Залужни

Крајем 2022. године Истражни комитет Русије је против њих покренуо кривични поступак по дјелу 1 чл. 356 Кривичног законика (употреба забрањених средстава и метода ратовања). Казном по овом члану предвиђена је казна до 20 година затвора.

Истражни комитет је тада извјестио да су, када је руска војска организовала хуманитарне коридоре у Мариупољу, борци украјинске Националне гарде "вештачки стварали препреке за евакуацију цивила из града". Због тога су цивили, "крећући се у потрази за храном", "постали живе мете украјинских казнених снага, које су их убијале разним врстама оружја", саопштило је руско Министарство.

Државне награде Сирског

Звање Хероја Украјине са додјелом Ордена Златне звијезде (5. априла 2022).

Крст за војне заслуге (27. јул 2022).

Орден Богдана Хмељницког 1. степена (11. децембар 2022).

Орден Богдана Хмељницког 2. степена (18.03.2022.).

Орден Богдана Хмељницког 3. степена (14.03.2015).

Жена и син

Сирски је ожењен. Његова супруга Тамара Харченко ради у Државној фискалној служби Украјине. Ради на позицији главног инспектора у одјељењу. Пар има одраслог сина Александра (зове се исто као и отац). У јавности нема детаљних информација о њему.



Оставите одговор