Кларенберг: Мислим да су Британци хтјели да се у Сребреници деси нешто лоше

Преносимо садржај тог разговора који је водио Давор Станковић.

Британска влада и британска амбасада у последњих неколико седмица заиста су се умешале у одређене процесе у Републици Српској и БиХ. Веома су активни у "давању савјета", у недостатку бољег израза, нашим политичарима и грађанима.

Да ли је овакво понашање типично за Британце и да ли је то новијег датума за њих?

– То је веома типично, мислим да је важно да имамо у виду да је ово први пут јасно описала члан Конзервативне странке, која је бивши оперативац дубоке државе, Алиша Кернс, она је назвала Балкан "нашим двориштем". Управо тако Лондон гледа на овај регион. Морате да имате на уму такође да Британија има дугу историју покушаја да доминира и експлоатише овај регион. Постоја је и период где је деловао Педи Eшдаун, бивши агент службе МИ6, касније лидер Либералних Демократа, што је само по себи контрадикторан појам. Он је био високи представник у Сарајеву, и остао је познат јер је циљао изабране званичнике Срба у БиХ, како би их сменио са њихових позиција, јер се нису покоравали НАТО смерницама по свим питањима. Овакво понашање се очекује и даље, говори о постимперијалистичкој занесености која још преовладава у Британској влади, која још мисли да они контролишу свет и да је то њихово богом дато право.

Последњи случај је писмо британског амбасадора, господина Џулијана Рајлија, нашем главном и одговорном уреднику, госпођи Милијани Кос. Писмо је у вези са нашим извештавањем о британским санкцијама против једне маркетиншке компаније из Бања Луке. Та компанија је била задужена за промоцију прославе дана Републике Српске 9. јануара. То је заправо први пут да један амбасадор пише неком новинару, којем говори како да ради свој посао.

– Поново, то је једна појава карактеристична за Британце. Постоји једна мало позната агенција британске владе, која се зове Одбрамбено-Безбједносни Комитет за Саветовање Медија (DSMA). Њу воде британска обавјештајна служба и британско Министарство одбране, и она наређује медијима о чему могу или не могу извјештавати, и на који начин, у вези са темама државне безбједности. На примјер, недавно је издато "Д-обавјештење", што у преводу значи, "не објављуј!", у којој се од уредника и новинара у Британији захтјева да се не пише о присуству британских Специјалних ваздушних снага (Special Air Service) у Гази, који проводе "антитерористичке операције". Можемо само да замислимо о чему се ради, али гле чуда, британски медији су се повиновали и нису извјештавали о овим стварима. Мислим да Британци мисле да ће се и друге државе исто понашати, уколико се они питају. Што се тиче санкционисања маркетиншке компаније, мој утисак је да Британци желе да у потпуности контролишу комуникације у цијелој БиХ, укључујући и Републику Српску. Мало је познато, а ја сам о томе извјештавао, да Британци воде тајну операцију у циљу управљања стратешким комуникационим и информационим способностима владе у Сарајеву у случају ковида. Можемо се само питати да ли се тај ниво контроле примјењује и на друге сфере.

Ствар која је за нас заиста шокантна је што амбасадор у свом писму каже, цитирам: "уколико се овакво извјештавање настави, остаје отворена могућност да о овој ситуацији обавијестим надлежна тијела." Да ли је ово отворена претња новинарима?

– Наравно, ово је отворена пријетња новинарима, мислим да би сте то требали објављивати колико год је могуће, јер је апсолутно шокантно. Мислим да просјечан Британац нема представу о томе шта британска влада ради у БиХ, и они тако нешто не подржавају. Постоји цитат Лојда Џорџ, британског премијера из Првог свјетског рат, који је рекао да би се рат завршио сутра, да су људи знали шта се дешава на ратишту. Зато они не смију знати и неће знати. Такво мишљење се примјењује на многе ствари које британска влада ради. Они знају да уколико би јавност, поготово њихови држављани у иностранству, сазнали шта они заправо раде, они то више не би могли да раде, дошло би до револуције. Зато то мора да буде тајно. Молим вас да ово објавите.

Шта би се десило по вашем мишљењу, када би амбасадор било које државе у Лондону, написао писмо на примјер телевизији Скај Њуз, у којем изражава "дубоку забринутост" у вези са њиховим извјештавањем о било којој теми?

– То би био државни скандал, осим ако би се радило о америчком или израелском амбасадору. Постоји документарац Ал Џазире под називом "Лоби", у којем су оперативци Мосада снимљени да говоре како имају листу посланика које треба да ликвидирају. То није добило никакву пажњу медија. Можемо се питати шта би се десило када да је неки званичник руске амбасаде, или дипломата из Републике Српске снимљен да тако нешто говори. Мислим да овдашњи званичници нису толике социопате да би се умијешали у такве активности. Међутим, то би био национални скандал. То заправо говори о нашем осјећају да владамо свијетом, нарочито БиХ. Постоји све већи број "Британских миротвораца" на улицама Сарајева, који наводно чувају од руске агресије. Али, чији су војници овде извршили инвазију? Па британски.

Рекли сте да је Балкан и БиХ заправо двориште за британске политичаре, зашто је Балкан толико важан за Уједињено Краљевство? Видјели смо то много пута током двадесетог вијека. Да ли је ово последњи покушај да се заузме неко упориште прије него што се дође до нове подјеле свијета, мултиполарног свијета? Једном ће се завршити и руско-украјински сукоб, десиће се велике промјене у свијету.

– Из једне шире перспективе, јужним Словенима и Србима нарочито, било је тешко управљати. Штитили су себе и оно што сматрају својим. Британци не воле било шта што не могу да контролишу. У контексту Балкана као "неуправљивог" региона, постоји тешка забринутост. Постоји документ британске владе под називом "Глобалан Британија – Западни Балкан" у којем је предложен план за доминацију овим регионом. Нико се није запитао у Вајтхолу да ли ми имамо право да то радимо и да ли људи који тамо заправо живе желе да ми то урадимо? О томе не размишљају британски доносиоци политичких одлука. О томе се мало зна и мало расправља, али Британија је била кључна компонента у посредном рату у Украјини са Русијом. Они су то форсирали годинама, вјеровали су да када би Русију међународно изоловали, дипломатски одсјекли из рјешења кризе у Донбасу, да би то довело до рата у којем би запад неизбјежно побиједио. Јасно је да су Британци незадовољни америчком уздржаношћу у Украјини. Ово је требало да буде доказ западне доминације у свијету. Заправо је то сраман, јадан пораз запада, који још покушавају да схвате. У том контексту би сукоб на Балкану био много лакши за управљање и за побједу. Мене и друге аналитичаре брине могућност отварања новог фронта.

Да ли би се ми требали да бринемо? Да ли Британци нагињу ка ситуацији стварања сукоба, у којој се они појављују као мировњаци и миротворци?

– Апсолутно, ово смо и видјели и 2022. Британци су стајали иза одлуке Кристијана Шмита да се преокрену резултати избора. Знали су да ће то створити додатну напетост, то се и десило, и гле, долазе британски мировњаци. Иду свијетом и пале пожаре тамо гдје су већ просули бензин.

Једна од области у којој сте посебно укључени је британска улога током рата у БиХ од 1992-1995. Нарочито у вези са догађајима у Сребреници и око ње. Са неких докумената британског Министарства одбране скинута је ознака тајности, шта нам говоре?

– Ови документи су били у архиви већ неко вријеме, али нису анализирани. То би требало да вам говори и нешто о квалитету британских новинара уопште. Ти документи показују како се у јуну 1995. читав мјесец дана прије акције заузимања Сребренице од стране ВРС, која није ни планирала да заузме Сребреницу, већ да се бори против бошњачких напада на цивилна подручија. Показују да су Британци знали да се нешто спрема у Сребреници. Знали су за то, али ништа нису урадили. Чак им је јако стало да ово нико не сазна. Документи говоре о холандској истрази у паду Сребренице. У документу јасно пише да било који британски званичник, уколико га питају о британским обавјештајним подацима о предстојећем нападу на Сребреницу не би смио да каже било шта. Ово је и даље случај већ дуже од двадесет година. Чак и незванично на снази је прикирвање и заташкивање. Очигледно питање је зашто? Моја радна теза је да су Британци жељели да се Сребреница деси, да је то нешто што су координисали са бошњачким лидерима, Изетбеговићем и другима, јер су хтјели и требао им је масакр који би оправдао НАТО ваздушне нападе на ВРС.

Да ли је то разлог због које су Британци покушали да прогурају резолуцију Савјета безбједности УН о наводном геноциду у Сребреници, која је одбачена захваљују руском вету? Да ли су хтјели да заташкају своју улогу у тим догађајима, па им је требала нека већа вијест?

– Да, апсолутно, одавно постоји тренд недослиједности у британској обавјештајној служби. То се десило и у наводном масакру цивила у Бучи (Украјина). Британци су прво говорили да се овде ради о геноцидној намјери Руса, тражили су међународну подршку украјинских ратних напора. Када су Руси тражили посебну сједницу о догађајима у Бучи, Британци су то блокирали. Зашто? Ако вам је то од толике важности, зашто би сте блокирали званичну истрагу о тим догађајима? Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров више пута је тражио имена појединаца који су наводно убијени у Бучи. Украјински и британски званичници нису хтјели ништа да кажу, зашто?

Вратимо се на најновије догађаје код нас у Републици Српској и БиХ. Као што знате, у току је суђење против предсједника Републике Српске, господина Милорада Додика, коме се суди јер није спроводио одлуке Кристијана Шмита, који није легалан високи представник у Босни и Херцеговини. То мисле власти Републике Српске, то мисли Русија и Кина. Како видите ту ситуацију?

– Додик се доказао као један проблематичан карактер који одбија да ради како кажу европске окупационе снаге у Босни и Херцеговини. Постоји јак британски интересу у судским нападима не само на Додика него на све изабране званичнике на Балкану који се не повинују "британским вриједностима", ако се могу тако назвати. Када погледате који људи то форсирају и финансирају ту врсту организација и људи који воде те правосудне поступке. Често то су Британци. Они имају програме и обуке адвоката и судија широм Балкана, да покрећу овакве случајеве. На примјер, заборавио сам њено име, али после обојене револуције у Македонији прије неколико година, главна јавна тужитељка је била слављена у британским медијима као антикорупцијска краљица која помаже Македонији. Она је тренутно у затвору због преваре и корупције. Постоје фотографије британског амбасадора у Сјеверној Македонији чија мисија је била да уведе ту земљу у НАТО против воље становништва, насмијане "селфије” које је снимио са овом женом која се сада налази у затвору. Виђаћемо још тога, гдје ће људи које они спонзоришу као дивне борце либерализма и демократије, на крају сами испадају да су дубоко корумпирани.

 Ближимо се крају разговора, постоје ли бројне стране агенције, агенције које промовишу цивилни сектор, које овде раде а заправо су параван западних интереса на овом подручју?

– Све. Генерално, стране невладине организације су виђене као алатке западног интереса. Постоје многи декласификовани и откривени документи. На примјер на Викиликсу, гдје амерички и британски званичници причају о томе како на примјер права особа са инвалидитетом могу да се злоупотребе против влада. Ове организације често раде важан посао, али често постоји тамнија, дубља агенда. Једна од сјајних ситуација десила се када је влада Републике Српске најавила регистар невладиних организација, многе су пријетиле да ће напустити Босну и Херцеговину, а западни званичници су се жалили како ће грађани БиХ бити ускраћени кључних услуга. Очигледно је да би ове организације радије издала и напустиле људе којима помажу него да открију ко их финансира из иностранства. Запитајте се зашто је тако, јер је заиста злобно.

Дакле, треба да наставимо са доношењем регистра страних организација?

– Апсолутно.