Кисељење мозга

Ако је нешто нетачно и нека је! Сутра ће се свакако заборавити.

Пише: Жељко Свитлица

Упао сам у замку прије неколико дана и објавио вијест о киселом облаку који ће ускоро уништити земљу. Нашао сам је у вијестима Српске новинске агенције, а испоставило се да је та "прича" из 2005. године.

Довољно је провести неколико минута претражујући интернет да се лако открије како је вијест лажна или стара. Ја нисам прогуглао о киселом облаку, ни тих пар минута. И зајебо сам се.

Срна до сада није имала обичај да се зарази појавом коју смо на Фронталу крстили као "лањске вијести", али ваљда под силином тог муљавог наноса један црв увијек нађе пролаз да се увуче.

Многи други, јесу. "Независне новине" недавно су објавиле текст у којем професор Бесим Спахић изражава бојазан да ће овдје поново бити рата. Спахић је то стварно рекао, али прије годину дана и то у "Гласу Српске", сестри-фирми "Независних новина". Да не кажемо – ћерци – јер је старија.

Немојте се изненадити ако за годину дана опет будемо читали исто, мада би се могло закључити како лањске вијести имају рок трајања од двије године, након чега нестану и чуче у по беспућима сервера, а замиришу тек када прође пар година и када се укиселе као овај облак.

Није на одмет поново споменути чувени Интервју са Николом Теслом, који се сваке године објављује када је његов рођендану или дан смрти, а ријеч је о драмском тексту писца Стевана Пешића, а не интервјуу.

Међутим, то све постаје неважно. Шта је истина, а шта није, у застрашујућем мноштву информација, уопште није битно. Важан је само клик, утисак, коментар, провокација, реакција. Ако је нешто нетачно и нека је! Сутра ће се свакако заборавити.

Сутра је већ нови дан, дан за нове киселе облаке.

Није то ствар искључиво тих и таквих вијести, то важи за све. Ко се, рецимо, данас сјећа хистерије око свињског грипа; набавке вакцина, страха од епидемије, од смрти? Ко се сјећа да је Петар Ђокић потписао уговор са Социјалистичком партијом Курдистана? Ко се сјећа свих тих обећања у предизборним кампањама; свих тих информативних емисија, анализа, текстова? Сјећа ли се ико Жељка Вулића?

А негдје испод, изнад и унутар те бујице информација догађају се важне ствари. Некад бљесну у тој бујици, често се уопште од ње не виде и не препознају. Надјачају их информације које носе кловновску маску и од чијег церекања се ништа не чује и не види. Oво јесте вријеме кловнова и мијешања свјетла и сјенки, као у сумрак.

Почесто ме неко приупита, пред крај дана: Шта данас има ново и занимљиво? рачунајући да знам, јер се бавим новинарством.

Ја покушам да се сјетим и не могу. Блокада траје кратко, али док траје, као да ништа нема у меморији.

Једне вечери гледао сам дневник, не сјећам се на којој телевизији; новинар је саопштио вијест да је негдје – ко зна гдје: у Ираку, Авганистану, Пакистану, или нигдје – погинуло неколико људи. Истог тренутка моја мајка се пренула и са невјерицом, страхом и забринутошћу, одслушала вијест до краја. Схватио сам да би тако реаговао сваки нормалан човјек.

Ја сам једва чекао да досадни дневник прође и да почне Лига шампиона.