Кипарско предсједавање ЕУ: Подржаћемо Балкан

Кипар предсједавање ЕУ 1. јула преузима оптерећен неријешеним односима са Турском и финансијском неизвјесношћу због повезаности са Грчком, али најављује подршку западном Балкану у европским интеграцијама,јавио је дописник Срне из Брисела.

"Предсједавање Кипра долази у најтежем тренутку од када Унија постоји", рекао је новинарима кипарски амбасадор при ЕУ Корнелијус Корнелиу.

Кипар преузима шестомјесечно ротирајуће предсједништво ЕУ усред европске финансијске и економске кризе, тешких унутаревропских преговора о шенгену, банковној унији и неизвјесности о судбини еврозоне.

Ова острвска земља од 800.000 становника, међутим, заузеће се за проширење ЕУ, најављује подршку Црној Гори и нада се да ће овој држави крајем јуна бити одобрен почетак преговора.

"Подржаћемо и наше пријатеље у Србији ако формирају Владу", рекао је кипарски дипломата.

Он је нагласио да његова Влада остаје при ставу који дијели са још четири чланице ЕУ, а то је да неће признати Косово, али ће наставити са политиком побољшања друштвених и економских односа.

"Залагаћемо се за приближавање земаља западног Балкана, Исланда и Турске ЕУ", навео је кипарски дипломата.

Велики терет кипарског предсједавања је Турска, јер је Анкара одлучила да замрзне односе са Бриселом за вријеме кипарског предсједавања ЕУ.

Други могући проблем са којим ће се суочити Кипар јесте финансијске природе. Ова увијек добростојећа земља у кризи је јер је јако повезана са грчким финансијским сектором и пати од те изложености.

Кипар не искључује могућност да, за вријеме предсједавања, ако буде потребно, затражи и помоћ ЕУ у спасавању својих банака.

Најважније што се очекује од Кипра јесте да и даље обезбјеђује услове за наставак преговора о Вишегодишњем буџетском оквиру, односно бриселском буџету који се договара за период 2014-2020. година.

Кипар има два "приоритета" током предсједавањем ЕУ, а то су интегрисана поморска политика и заједничка политика према азилантима. Оба питања интересују јужноевропске чланице које излазе на медитеранска мора.

Кипар би желио да се новом политиком према азилантима ослободи великог притиска придошлица из сјеверне Африке који се искрцавају на обале Шпаније, Италије, Грчке, Малте и Кипра.