Кина купује свјетске руднике као на распродаји

Одлука кинеске државне фирме да купи рудник бакра у Перуу показује да је привреда ове земље и даље гладна за свјетским сировинама.

Кинески конзорцијум на чијем челу је ММГ филијалом државне фирме за трговину металима “Минметалс” за рудник Лас Бамбас рударском гиганту “Гленкору” исплатио је у кешу 4,22 милијарде евра.

Према писању “Дејли телеграфа”, потез је већ дуго очекиван. Наиме, „Гленкор“ је практично био приморан да прода један од својих највећих рудника Кинезима како би осигурао да власти у Пекингу одобре његово више од 25 милијарди евра вриједно преузимање друге велике рударске компаније „Екстрата“, због страха од стварања монопола. Ипак, ова трансакција увешће „Минметалс“ у клуб водећих свјетских произвођача бакра.

– Ово за Кину није од краткорочне важности. Тешко је наћи рудник тако доброг квалитета, то је баш ријетка прилика – каже за “Волстрит џорнал” Френк Танг, аналитичар метала у инвестиционој банци “Норт сквер блу оук”.

“Минметалс” је компанија коју кинеска влада често ангажује у стратешким куповинама метала у иностранству. Она је 2008, док је Кина тек почињала овај тип инвестирања, преузела рудник гвожђа у западноафричкој држави Мауританији, а наредне године “Минметалс” је платио милијарду евра за аутралијског произвођача цинка “ОЗ минералс”.

Африка је у посљедње вријеме једна од главних мета кинеских инвестиција у сировине, па је тако “Тијанђин минералс” прошле године за 16,5 одсто власништва у руднику гвожђа у Сијера Леонеу платио 650 милиона евра.

Кинески гигант за производњу злата “Зиђин груп” из Фуђијана добио је прошле године дозволу за преузимање “Нортон голд филдса”, највеће аустралијске компаније која се бави копањем злата. “Зиђин груп” планира да у наредних неколико година потроши 3,6 милијарди евра на инвестиције у иностранству.

Према подацима “Деалоџика”, информационе платформе коју користе инвестиционе банке, кинеске државне компаније су од 1995. у иностранству на разне рударске послове потрошиле више од 163 милијарде евра.

Кина је због огромних девизних резерви, које износе 2.859 милијарди долара, подигла лимит за инвестирање у сировине у иностранству на милијарду долара без дозволе власти. До сада су фирме за свако трошење преко 300 милиона долара морале да питању централне власти у Пекингу.

Кинеска привреда је у првом кварталу ове године забиљежила раст од 7,4 одсто, који је већи од очекиваног. Одлука руководства са посљедњег конгреса Комунистичке партије да се развој земље све више базира на домаћој потрошњи могла би да утиче на смањење увоза сировина, иако посљедња аквизиција у Јужној Америци не говори у прилог томе.

Купују и храну
Кинеска државна фирма за трговину пшеницом “Кофко” купила је 51 одсто Нидере, холандског трговца тим хљебним житом, а претпоставља се да је за то дала око 870 милиона евра. Кина увози огромне количине соје из Аргентине и Бразила, а инвестира у пољопривреду и у источној Европи.

Највеће инвестиције
• „Минметалс”: рудници бакра у Перуу и Аустралији, рудник гвожђа у Мауританији
• “Тијанђин минералс”: удио у власништву рудника гвожђа у Сијера Леонеу
• “Зиђин груп”: најмање шест рудника злата у Русији, Монголији, Таџикистану и Аустралији