Кери-Лавров: Постигнут оквирни споразум о надзору над хемијским оружјем

Шефови дипломатија САД и Русије, Џон Кери и Сергеј Лавров постигли су, послије тродневних преговора у Женеви, ”оквирни споразум” о стављањеу арсенала хемијског оружја Сирије под међународни надзор, јављају амерички медији.

Два министра су ово саопштила у заједничкој изјави, послије преговора чији је даноноћни темпо подсјетио на неке хладдноратовске заплете између Вашингтона и Москве. Споразум се описију као ”оквирни”, али предвиђа слијед догађаја који отклањају пријетњу америчке војне интервенције против режима предсједника Башара Асада.

Кључне тачке договора предвиђају да Сирија преда ”свеобухватни” списак својих залиха бојних отрова у року од недељу дана, да се иницијална инспекција складишта обави до новембра, да се у истом року онеспособи опрема за производњу хемијског оружја, а да се постојеће уништи до средине 2014.

Споразум, чији је формални назив ”Оквир за елиминацију сиријског хемијског оружја” има четири стране и његово спровођење САД и Русија ће заједнички препустити Организацији уа за забрану хемијског оружја, која надзире примјену одговарајуће конвенције УН.

На први поглед, споразум доноси и нека компромисна решења, па и америчке уступке Русији, кад је ријеч о резолуцији Савјета безбједности која би Сирију обавезала да договор примјени. Како наводи ”Вашингтон пост”, позивајући се на брифинг неименованог високог функционера Обамине владе, САД неће инсистирати да Савјет безбједности изгласа употребу силе против Сирије ако споразум не спроведе.

Умјесто тога, у новом тексту резолуције коју формално припрема Француска, биће одредба која позива на сиријско ”придржавање договора” и предвиђа ”додатне мјере” ако се то не догоди, без прецизирања које би то мјере могле да буду.

С обзиром да је Русија од првог момента била категорички против да се у резолуцију укључи прјетња силом у оквиру члана 7 Повеље УН, очигледно је да је америчка страна била та која је попустила.

У Вашингтону се очекује да резолуција буде изгласана у року од недељу дана, као и да би расплет драме око хемијског оружја могао да отвори врата већ заборављеној америчко-руској иницијативи из марта ове године да се организује међународна конференција која би донијела политички расплет сиријског грађанског рата.

Та конференција ”очигледно зависи од нашег капацитета да успјемо овдје”, изјавио је Џон Кери у Женеви у петак.

Сиријска криза је тако у року од само недељу дана преокренута од сасавим извјесног бомбардовање већ одабраних циљева у Сирији америчким крстарећим ракетама, до спуштања тензија и америчко-руског споразума који је ратну драму измјестио на дипломатски колосек.

Преокрет је и дипломатски тријумф Русије, која је брзо реаговала на лопту коју је једном својом изјавом, која је у Вашингтону објашњена само као ”реторички аргумент”, у прошли понедељак набацио Џон Кери, преузела иницијативу и постигла исход који јој одговара: да сачува своје једино преостало упориште на Блиском истоку и представи се у улози миротворца..

То је донијело олакшање и предсједнику Обами коме се није улазило у Сирију, а против интервенције били су и Конгрес и већина Американаца.

Уз то, поентирао је и руски предсједник Владимир Путин, ефектном колумном у ”Њујорк тајмсу” у којој је оспорио америчку ”изузетност” и Вашингтон позвао да се придржава међународног права и војну интервенцију не предузима без сагласности Савјета безбједности.

Извјесно је међутим да ће овакав исход овдашња опозиција искористи за нове нападе на Обаму, сматрајући да су и заплет и расплет ослабили међународни кредибилитет Америке.