Караџић: Независност боља, али Дејтон реалнији
Бивши предсједник Републике Српске Радован Караџић у писаном интервјуу Срни из Хага, гдје се против њега води процес због оптужби за злочине током раних сукоба у БиХ, оцјењује да би независност Српске била најбоља опција, али само ако би то било договорено споразумом три стране. Истиче да нe би жртвовао мир за независност, те да […]
Бивши предсједник Републике Српске Радован Караџић у писаном интервјуу Срни из Хага, гдје се против њега води процес због оптужби за злочине током раних сукоба у БиХ, оцјењује да би независност Српске била најбоља опција, али само ако би то било договорено споразумом три стране.
Истиче да нe би жртвовао мир за независност, те да не сумња да ће сва три народа, прије или касније, схватити да доминацију нико неће моћи да оствари.
Како видите Pепублику Српску двадесет година након оснивања – као бољу или гору него што сте очекивали?
Није гора него што сам очекивао, јер је све са Републиком Српском од самог почетка било потпуно непредвидиво – нико нам није гарантовао да ћемо добити Републику Српску. Напротив, сви утицајни елементи у свету били су против ње. Али, све њих су победили они који су били спремни да дају своје синове у борбу.
He допада ми се кад се каже да сам ја отац Републике Српске. Очеви су они који су дали најдрагоценије – децу за Републику. Сви смо ми само синови и кћери Републике Српске. Кад гледам медије у Pепублици Српској, посебно БН телевизију, видим – Слободу. Постоји напредак у сваком селу – прво културни и духовни, а онда економски. Економски ће доћи касније.
Темељ за унапређење друштва је слобода, а Република Српска је има. Свако биће има право на слободу, а они који су издржали ужасне векове ишчекивања слободе, као што су Срби у БиХ, сигурно је заслужују у пуној мери.
Постоје четири могућа правца за будућност Републике Српске и БиХ – изворни "Дејтон", независна Pепублика Српска, федерација три национална ентитета и централизација. Којем од њих дајете предност?
Најреалистичнији правац је изворни "Дејтон". Оно што је у њему измењено нелегалним акцијама најлакше је поништити легалним одлукама. Ја сам лично са амбасадором Холбруком и нашим најближим сарадницима креирао првих шест тачака Дејтона. Ти корени, које смо усадили, донекле су измењени у Дејтону. Многи покушавају да га заувек промене, посебно они који би требало да га примене.
Независност Републике Српске би била најбоља, али само ако би то било договорено у споразуму међу странама. He бих жртвовао мир за независност, али немам сумње да ће сва три народа, пре или касније, схватити да доминацију нико неће моћи да оствари. Заједничке установе, у смислу централне власти БиХ, увек су биле негде друго: у Цариграду, у Бечу, па кратко, али незаборавно, у Загребу, затим у Београду, а ускоро вероватно у Бриселу. Дакле, свако од нас би требало да заборави идеју да оствари неку предност из заједничког живота, и да прихвати једнакост и легитимитет интереса.
Федерација од три ентитета избегла би рат. Нажалост, за све нас је у Дејтону завршило горе него што је могло у Лисабону. Да не помињемо жртве, политичко решење је лошије за све, а посебно за Хрвате, који нису срећни без свога ентитета, али шта је – ту је. Нико не би требало да буде срећан ако је ико несрећан.
Четврти смер, централизација: сваки покушај централизације био би разоран за БиХ, више него што је био за Југославију, а завршио би истим резултатом – све би се распало.
Посебно ме запањује чињеница да они који су одговорни за избијање рата и даље заваравају све нас, а посебно муслимански народ, говорећи како су "одбранили" БиХ. To је још један злочин, злочин занемаривања непотребних жртава – пошто је оваква БиХ била прихваћена и од Срба и од Хрвата на самом почетку 1992. године.
Шта бисте данас, на положају на коме сте једном били, урадили друкчије?
Нико не може рећи шта би урадио друкчије. Ми нисмо стварали ситуације, ми смо реаговали на ситуације које су стварали други – домаћи, као и најмоћније силе света. Било је превише актера који су били много моћнији од оних који су реаговали. Споразум који сам доста рано постигао са Матом Бобаном спасио је животе десетина хиљада Хрвата, Срба и Муслимана. Жалим што нисмо могли да постигнемо слично са Муслиманима, осим са Фикретом Абдићем, са којим сам ја склопио мировни споразум, и убијање је престало, бар у тој зони.
Догађаји су били тако крупни да нисмо успели да избегнемо разарања, и једва смо налазили начине да их смањимо. Дубоко жалим што су сва три народа патила низашта. Још чекамо да се појави храбар муслимански лидер који би обавестио муслимански народ да смо ми, Срби, прихватили оба оригинална муслиманска предлога: и г. Изетбеговића – да се БиХ реаранжира у три републике, и г. Зулфикарпашића – да БиХ остане јединствена, у Југославији. Они који су хтели, и још хоће сто одсто власти у сто одсто Босне у потпуности су одговорни за рат и за све патње становништва БиХ.
Муслиманске вође, које су биле за рат, жртвовале су свој и наш народ. Потпуно је погрешно рећи да је Република Српска настала у рату. Република Српска је створена три месеца пре рата, на бази демократских права, која је признавао сваки каснији мировни план, и настала је у истој згради Скупштине. A Лисабонски споразум је предвидео коначни изглед унутрашњег уређења Босне – какво је оно сада. Да га није одбацила СДА, не би било жртава, остали бисмо ближи, а једино што се некоме не би свидело била би Нобелова награда за мир пару Карингтон – Кутиљеро. Рат је избио зато што су покушали да оспоре и војно униште Републику Српску, а не зато што је она формирана.
Да сте сада предсједник Републике Српске, који би били Ваши приоритети?
Многи приоритети, предвиђени Петровданским оснивачким Програмом СДС-а, већ су остварени – није их остварио само СДС, већ и сви ми. To је на првом месту помирење партизана и четника, затим смо премостили провалију између руралних и урбаних Срба, вратили се изворној српској култури, традицији, спиритуалности итд. – што све чини Слободу. Нисмо успели да сачувамо Југославију, али то није зависило од нас.
Тешко ми је да кажем шта би били моји приоритети сада, зато што не знам са каквим се све изазовима суочава вођство Републике Српске, и Влада, и одговорна опозиција, осим онога што видим у медијима. Увек има ствари које су познате само онима у власти. Велика ствар је што у самој Републици Српској нема спорова о фундаменталним стварима, тако да она не може бити угрожена, да не говоримо – уништена.
Чим Република Српска буде безбедна, треба да крене економски напредак сваке породице и појединца. Дакле, слобода, опстанак Pепублике Cрпске, културно и духовно уздизање, а онда ће економија и друга поља да напредују сама. Ако не постојимо у слободи, не можемо унапредити ништа.
Можда, да сада водим Републику Српску, не бих давао сагласност да ико ко оспорава Републику Српску има икакву улогу у заједничким органима. Такви могу да раде шта хоће у Федерацији БиХ, али није прихватљиво да буду у заједничким телима кад оспоравају пола БиХ. Вреди о томе размислити.
У току је расправа у БиХ и Србији о исправности приступања ЕУ. Какво је Ваше мишљење?
Ми не знамо тачно шта ће ЕУ бити сутра и каква ће бити коначна слика ЕУ, јер се она мења из дана у дан под теретом економске кризе. Циљ свих европских ратова било је стварање једне државе од европских нација. Чули смо недавно од Ангеле Меркел да – мир зависи од опстанка евра. Нама се овде суди за много мање речи. Ако би пропаст евра довела до европског рата, каква је то извесност Уније? Једино Немачка извлачи предност из ове кризе, користећи је за даљу интеграцију Уније, чији крај се не види, а унитаризација није немогућа.
Ако ЕУ остане каква је сада – без прерогатива супранационалне државе и ако би Република Српска и Србија биле равноправни чланови, ја бих био за прикључење.
Међутим, био бих веома опрезан. Југословенске републике су се осећале некомформно у лабавој југословенској федерацији, много лабавијој него што ЕУ може ускоро постати, a сада журе да свој суверенитет предају новој заједници, у којој ћемо сви ми – бивши Југословени имати знатно мању, безначајнију улогу него што смо имали у Југославији.
Има изрека: "Дала баба динар да се ухвати у коло – сад би дала пет да је пусте из кола". Али, напуштање ЕУ било би много скупље од напуштања Југославије. Историјски народи, какав је сигурно српски, тешко прихватају да свој идентитет утопе у нешто друго.
Познато је да нисте желели улогу националног лидера и да сте једва прихватили да водите СДС. Јесте ли икад зажалили због тога и бисте ли то урадили поново?
Свакако нисам желео да будем активан политичар. Али, био сам спреман да жртвујем доста времена и енергије да помогнем колико могу да се установи СДС, не да је и водим. Зато се нисам ни кандидовао на изборима 1990. Нисам имао разлога да мењам свој живот, пошто је он био добар. Имао сам професију која ми се допадала, породицу коју сам волео, а имао сам и пријатеље с којима сам се дружио. Нисам желео ни да водим Републику Српску, а и не бих да није било ванредних догађаја.
Моје разумевање људске судбине јесте да човек мора извршити све дужности – које се појаве пред њим – свим својим способностима. Дужност је нешто што те чини човеком, поготово ако се она односи на твоје обавезе према другима. Има ствари које мораш обавити без запиткивања и мораш да их обавиш у складу са својим срцем и дужностима.
Радије бих писао своје књиге и играо се са унуцима и праунуцима кад дођу, него се бавио политиком. Дакле, нe бих све ово урадио поново, осим ако бих био захваћен околностима какве смо срели деведесетих година прошлог вијека, a у том случају – поново бих испунио своје дужности, без обзира на то колико би ме коштало.
Нажалост, чланови моје породице пропатили су много више од мене, иако нису приговарали, већ су делили тешкоће са мном.
Добро,али се види да је ово порука човјека из затвора.
Само независност,за то се гинуло.
e Doktore, bio sam spreman dati zivot za stvaranje RS i za tebe lično. I dao sam sve a ti nas ostavi na ulici. Obećavao si borcima kule i gradove ako se stvori država, a mi dobismo samo proganjanje od te iste države, i to više od strane srba nego muslimana. Osnovna tvoja greška prema nama je što si pristao da se raseli Srpsko stanovnistvo iz Sarajeva. Ostavili smo svoja ognjišta za koja smo polozili puno zivota i raselili se po prćijama u kojim nismo bili ni prije rata. I sad nam sa gadjenjem, pogotovo sarajlijama u Doboju, Banjaluci ili Bijeljini tvoji igrači koji vedre i oblače SDSom kažu da smo gnjide, šikaniraju nas i izbjegavaju da nam omoguće bilo kakav posao.
Bolje doktore da smo ostali s turcima živjeti, nisu nas osunetili za 500 godina vladavine, ne bi ni sad. Više nas vole turci nego tvoj Mićo Mičić, Obren Petrović ili Stevandić Nenad.
Zajeba ti nas doktore pravo.
A bogami i pokazao si nam dosljednost sto se tice porodice, sa Milom.
sarajlija, 07.03.2012. 18:43:20
Ау..ма немој само ти ту своју снсд-овску патетику да просипаш жив био?
Како те није срамота, погледај гдје је Радован и како се бори ко лав за све нас, прогањан од стране твог шефа додика и његовим ангажовањем у политици протјеран из рођене куће са Пала, па им и то мало било, наставили су трагати ко бијесни керови за њим по бијелом свијету, док га нису пронашли и испоручили!
Зар он није могао бити један од оних мање патриотски оријентисаних љекара, па отићи у иностранство и мирно живјети са својом породицом у Канади или Аустралији?
Зар је ово заслужио пошто је свој живот подредио борби за национална права Срба!?
Просто ме срамота каквом незахвалном и злурадом народу припадам!
rammstein,лакше мало са пљувањем СНСД овај горе коментар је провокација из ФБиХ.
Kazu da nijedan psihijatar ne doceka penziju normalan kao posljedica silnog druzenja sa ludacima. tako je i s ovim nesretnikom sa Durmitora. Dovoljno je samo vidjeti selo u kojem je rodjen pa da se razumije otkud tolika mrznja prema urbanom i nagon za rusenjem.
dovoljno je samo vidjeti ovaj ludjacki pogled
Ramštajne, ne lupaj!I ne uzimaj me u usta više jer ja nisam prihvatio ovu Radovanovu da su izmireni Urbani i Ruralni srbi. Ja sa takvim ruralcima nemam nista zajedničko pa da sto direktiva Radovan izda. Imam pravo da mislim i ti moje mišljenje neces promijeniti! Radovan jeste u Hagu i jesu ga proganjali, ali nije jedini koji je u zatvoru i nije jedini koga su proganjali. Ali on je jedan od onih koji je poveo narod u rat, sa ciljem da dajuzivote, sinove, ruke, noge da bi napravili državu u kojoj ce slobodno zivjeti. I šta je napravio, napravio je državu koju je on, a i njegovi ljudi, nasljednici, prepustio Biljani Plavšić i Dodiku. Državu u kojoj nema mjesta za borce i veterane ovog rata. Zašto bih ja gledao tvojim očima, gledam realno situaciju. Sta mislis kako se osjecaju oni koje je jedno vrijeme recimo dok je na celu Mupa bioĐerić ili Njeguš iz PDPa MUP proganjao i pritiskao da se predaju za ratne zločine? Kako se osječaju srpski borci i prvoborci kad ne mogu da prehrane svoju djecu i zive na kredit u isto vrijeme kad radovanovi poslanici, od kojih skoro da vise nema onih koji su vodili narod i nosili pušku, imaju plate od 7000 km u parlamentu BiH ili 5000 u NSRS. Ruzno se osjecaju. Nije kriv samo Pantelija za težak položaj boraca i tvoraca RS nego i Radovan i njegova kadrovska politika. Dugo godina je on imao veliki uticaj na stranku i postavljao prvo Biljanu, pa onda dodje Dodik, onda je odbio da smijeni Kijca pa je izgubio Krajinu, onda je postavio Čavića a ovaj postavi van odluke GOSDS Dodika za premijera, onda postavi Bosića koji dovede neke ljude koji nisu bili na mapama SDSa ni u magli, i sad ti hoces da kazes da je to sve slučajno?
Ma imam još puno toga da ti napišem ali teško je objasniti nekome ko je zaludjenik jednom politikom. Eto kako je Radovan uspio sa svojim osnivačkim prioritetima SDSa:
„To је на првом месту помирење партизана и четника, затим смо премостили провалију између руралних и урбаних Срба, вратили се изворној српској култури, традицији, спиритуалности итд. „
Eto kako je pomirio srbe i koliko ti sprovodis te njegove prioritete, tako što ko god ne misli kao ti, po tebi je član SNSD. Eto ja imam svoje mišljenje koje je uvijek i uglavnom kritičko, ali i kad sam slijedio Radovanov put, nisam u njemu vidio idola, dobro i svjesno sam uočavao sve dobre stvari ali i greške koje je pravio. Tako i sada posmatram ovo naše drustvo, a ne kao zaludjenik koji slijepo slijedi jednu politiku.
Zato znam da je puno penzionera, a malo radnika da bi fond PIO ostao ovakav kakav je, i seru ovi iz PDP i SDS da bi oni nešto promijenili, ne puca prazna!
Isto tako, borci mozda i dobiju dovoljno sredstava, kad bi bili nagradjivani samo oni koji su ratovali ili invalidi i porodice poginulih boraca, ali svi i ovi iz opozicije i ovi iz pozicije, podilaze borcima zbog velikog glasačkog tijela pa kupuju socijalni mir sto su priznali 120000 boraca I kategorije. Zato i ne mogu da ih riješe. A svi i SDS i SNSD lažu da su im prioritet stvaraoci RS. Hajde reci mi je li Dodik zaposljava stvaraoce RS ili stranački podobne ljude, ali isto mi odgovori da li to radi Obren Petrović ili Mićo Mićić? Ma puca im za tim ko je stvaralac RS, oni svi misle da su to oni. Tačno si rekao u jednom od svojih tekstova da borci izadju na ulice i onda ćeš prepoznati gdje je ko bio i da li je nosio pušku ili je išao tetki u BG, e ja već sad vidim u vlasti one koji su bježali i govorili da ovaj rat nije njihov. Rat je davno završen i neki kazu da ga treba zaboraviti, ali kako da zaboravi neko ko je izgubio sina ili ruku ili nogu ili svu imovinu u ratu. Taj je očekivao da če se neko sjetiti i zaposliti ga prije nekih dezertera koji se zapošljavaju, da če biti na listi SDSa prije nekih koji se stavljaju na liste da zastupaju interese onih koji su lili krva za ovu zemlju…..
Treba Radovan da poruči svojima da poštuju borce i prvoborce
Treba da traži da ne može na listi njegovog SDSa biti niko ko nije učestvovao u ratu. ima tu ljudi koji su imali 20 godina kad je bio rat i sad su tamana mlada snaga u politici, ali ne lezi vraže, neki misle da su oni, iako nisu skolovani oficiri, mogli da budu topovska hrana ali ne mogu uspjesno da predstavljaju narod koji su vodili u borbu!!! Evo ti znaš da su u Federaciji na listama i na vlasti sve ratni kadrovi a kod nas su neke pičkice koje su se krile po srbiji ili po zamrzivačima: kod njih Komšić borac, Izetbegović borac, Šućur tenkista, borac, Backović, itd itd sve sami dobitnici zlatnih ljiljana i borci su im na listama i u vlasti a kod nas neke Pandurevićke, što reče ovaj komunista i Stevandići i Majkićke i Kalabići, Govedarice i Gašanovići, Mazalice i sl. Kod nas stave nekog pripravnika za direktora IRBa koji je tek bio rodjen kad je poceo rat a kod njih je UIO do nedavno vodio zlatni ljiljan! Kod nas kAžu da svi koji su nosili pušku sklone se iz organa vlasti a kod njih još uvijek rade i Vikić i Čegar i Vahid Ćosić i skoro svi vojni komandanti iz rata.
Pusti Ramštajne, ne mogu ja čekati da ti progledaš!
Zmaj,
Cuj ludacki pogled. Snimali ga pa u jednom momentu zaustavili kadar i od toga napravili fotografiju. Slicno je kao kad covjek trepne u momentu kad ga uslikaju pa ispadne kao da spava na slici. Komentar ti je da se covjek upisa u gace.
Jos nesto zmaju, on je dakle ludak zato sto ne bi zrtvovao mir za nezavisnost? Jel to hoces da kazes? Eto Alija je ’92 zrtvovao mir za nezavisnost. Znaci Alija je bio pametan a Karadzic lud. Bas zanimljivo.
sarajlija, 08.03.2012. 19:36:07
Ма јаране, кривити Радована можеш таман исто колико кривити и сам себе или српски народ у БиХ. Ништа Радован није спроводио мимо воље овог истог народа, само је проналазио модалитете и заштиту пред међународном заједницом за испољавање народне воље.
Не видим ни једну одредбу кад је Радован прогласио постојање скупштине и територијалне цјелине српског народа у БиХ да је он послао и некакав позив за рат.
Није он то прогласио негдје одметнут ко што каже овај змај на Дурмитору, него баш ту у административном центру БиХ, зато је тачна та његова изјава да је помирио урбане и руралне Србе.
Да ли си ти тада био против такве одлуке, ако си живио рецимо у општини Центар у Сарајеву, исто као онај неки становник Рудог српске националности? Ниси и нисмо, према томе он је ту пронашао модус, рјешење.
Све ово што се дешавало послије рата, а десило се много негативног и као што данас видимо кататстрофално управљање РС-ом, нема нико ни људско ни морално право да за то криви Радована.
Јесте бабетина била његов избор за вршење дужности Предсједника, пошто су њега већ били уцјенили, али није он одговоран за касније њено потпуно издајништво којем се окренула заједно са додиком против РС.
За такве ствари смо више ми одговорни, што смо то дозволили, чим је „емигрирала“ са Пала у Крајину, то је требало уцмекати на лицу мјеста на сред Бања Луке, па куд нас је одвела још тадашња њихова свјесна подјела РС, која данас ескалира тако да је исток још једном кажњен од стране те исте опајдарине групе са запада. Мржња је никад већа, раздор, нејединство,…све оно што чини РС као лак плијен. То се све дешава и то у вријеме кад је Радован постао заборављен од свих нас, а и он свјестан ситуације бавио се сасвим другим стварима, алтернативном медицином, далеко од реалне политике стварног живота, чак далеко и од властитог себе поистовјећујући се са имагинарним Дабићем.
Ово је велика срамота нашег народа, што је овако морално пао и предао се злој судбини, олако заборавивши све оно за шта је Радован жртвово свој живот и што нам је у аманет оставио.
Ramštajne
Ja ostajem pri svom mišljenju iako evo priznajem ti i postujem da si sad u ovom tekstu pokusao razumno i hladne glave da objasnis i opravdas neke stvari.
Bas me zanima da li bi svi oni koji su ratovali ponovo uzeli pusku ako bi znali da bi se situacija razvijala ovako? Ja mislim da ne bi. Samo su svojim ucescem u ratu promijenili zivotni put i pravac sebi i svojoj djeci. Zašto? mnogi nisu ocekivali nista od drzave za svoje ucesce u ratu ali su mislili da ce svima biti isto i da cemo iz pocetka graditi svoju drzavu. A onda zavrsetkom rata, boraca nigdje,osim po guslarskim vecerima, a poceli su privilegovani srbi, i to od strane SDS i Radovana da kupuju firme po RS. Pa Mandić, pa mnogi drugi, a i Bato Bobar je imao podrsku Radovana tada ka d je stajao na noge. E to je greska njegova. I greška je sto nije vodio politiku koju je poceo, do kraja nego je na pola puta odustao i predao sa Čavićem vlast Dodiku. Ta politika je bila toliko loša da je 1997-8 godine, kada je ubijen na kraju i Srđan Knežević na Palama, u centru Pala bilo takvo nezadovoljstvo prema Radovanu da je on tada izasao na ulicu, narod bi ga streljao. Narod Pala. A mogao je SDS da zastiti borce, mogao je da gura borce i zaposljava ih, da ih stavlja na liste na izborima, da im nabacuje poslove, a ne Veljku Golijaninu i Majnexu, da im da je kredite…. ali nije. SDS je poceo da gura neke ljude koji su pravili pare. Počeo je da gura Šojića i Jugovića preko Šarovića, počeo je da gura neke ljude koji nisu vidjeli rata i nisu stvarali RS. Tako nastavlja SDS i posle jer dugo posle je Radovan slao pisma koja je Cicko citao, a mozda i sam pisao i tako davao smjernice. Pa svima je jasno da je Radovan pitan dali če Čavić preuzeti SDS, da li če Kalinić voditi SDS i da li če biti vraćen posle sankcija, da li da se Sonja politički aktivira, da li da Šarović sad preuzme SDS ili da ide za ministra….. Znači da se imala kakva takva kontrola. E to mu zamjeram. DA pusti da njegovi toliko oslabe i daju dominaciju Dodiku, da ostavi na cjedilu one koji su bili spremni zivot dati za njega i njegove ideje a da dopusti da se u SDS uguraju onakvi kao Gašanović, Stevandić, Govedarica i slični koji su hodali po Beogradu dok smo mi krvarili. Reci ces mi da oni dobro zastupaju stavove stranke, a ti mislis da nema boraca koji bi isto ako ne i bolje zastupali te stavove. Zašto se vade iz zapečaka neki koji su svo vrijeme kalkulisali?A ovamo, vode računa o stvaraocima. Vode ali samo na dan jubileja.
Ma ima tu grešaka. Evo da sumiram, osnovna greška je sto je dopusteno da SDS toliko oslabi da Dodik preuzme vlast. A ja znam da bi ovi koje sam ti nabrojao prvom prilikom prešli kod milorada kad bi bili ucijenjeni. Pa znas da su najbolji saradnici Radovana ostavili kad je Biljana osnovala SNS i prešli kod nje. Skoro čitav Banjalučki odbor SDSa. Pa znas da je Zvonko Puška ostavio svog najboljeg prijatelja i prešao kod Kraljevića i Mileta?
sarajlija, 09.03.2012. 08:07:24
Прочитам овај твој елаборат па оно нешто контам, могао би сваког Србина по истој патетици окривити за нешто, тако и ти кривиш Радована за пуно ствари за које су или некад криви неки други, или сви ми скупа помало.
По марфијевом закону, ако постоји икаква могућност да се зло деси оно ће се и десити, тако и рат! Нико нормалан не може кривити за рат једног па било ког човјека, један никад не може покренути рат, па таман да је цар император, а не обичан шеф једне од партија у вишепартијској државици.
Ово након рата за шта опет нападаш Радована, не бих се могао сложити у много битних ствари, нпр. убиство Белог Вука, никакве везе нема са Радованом нити је ико тад на Палама био огорчен Радованом, јер је Радован већ пола године дана прије тога отишао са Пала, маска је била да неки момци из специјале чувају његову кућу иако он поуздано није био ту у кући, ја знам већину од тих момака, а Срђан је убијен у августу 1998 године, неки клошари су подметнули сумње на Луну и момке из Радовановог обезбјеђења, јер су очито сметали маузеру и мајнексу голијану! Они су били продужена рука додика и оног ДОС-а из Србије, па ме уопште не чуди та комбинација, али Радован нема никакве везе са тим догађајем.
Исто тако апсурдно је кривити Радована за смрт Југовића, јбг југовић се напунио пара од осигурања док је трајало, касније је преокренуо ћурак и мислио да се извуче са ловом из тог круга људи који су знали његово незаконито пословање, па се очајнички бацио у бабину слогу и јбг неки људи којима се очито дебело замјерио су га склонили заувијек. Њега ми уопште није жао, кад сам видио колики је споменик поручен за њега код Дуна у Кисељаку од 41 хиљаду марака?? алоо брее…ма ко га јебе.
Такав је и бобар, зар је могао Радован да натјера тог скота да легално послује и након Радовановог мандата?
Цицко такође није имао везе са Радованом, то су утврдили и инспектори сфора па нису га џаба приводили неколико пута, да је имао икакве везе и знао нешто о Радовану кроз оне пилуле за признање у подсвијести, сигуран сам да би они то открили, ма нема шансе.
Уосталом Цицко је скоро добио судски процес баш на том случају зашто су га приводили трагајући за Радованом кад он није био дио те приче, добио је пресуду у своју корист и треба да му исплате скоро 200 хиљада марака.
Дакле и то смо разјаснили, а ако мислиш да је Радован контактиро са Чавићем или Шаровићем, тек онда немаш појма, па њему су ти играчи небитни уопште, што би он ризиковао са тако непоузданим људима, уосталом Радована је све мање занимала РС, како се привикавао на други индентитет и живот у Београду, осим оног случаја у Челебићима он је још само једном долазио на ове просторе и то као продавач књига и неке стручне литературе, исто у лику Д. Дабића.
Показаће историја, да је Радован био човјек апсолутно на свом мјесту, регуларан, патриотски опредјељен, несебично одан почетним идејама стварања српског националног јединства, ма човјек створен за праве идеје, изналажење рјешења, не само у политици, чим год се бавио био је значајно успјешан.
Други су се окористили о његово име и његову улогу у српском народу, кад тад ће сви морати за ту неправду платити високу цијену.
Караџићу Фуњаро, за све ово си ти крив.
bigeru, potori ti babuka, a ti nastavljas njegovo djelo: unistiti sve sto je srpsko.
Nego, pozdravi gospodju mamu od pd bataljona.
сарајлија
Нисам вјеровао да ће ми пасти на памет да опет узимам пушку у руке и ратујем, али послије твојих коментара сигуран сам да бих то учинио. Овај пут бих заиста чинио све оно што нам сада неоправдано пребацијете