Кампус је заштићен

Некадашња касарна, данас Универзитетски град у Бањој Луци, мјесто је које радо посјећују и они који нису студенти.

Елаборат за заштиту подручја комплекса Универзитетски град у Бањој Луци, као подручја за управљање ресурсима „Универзитетски град“ завршен је почетком 2012. године.

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију по захтјеву Института за генетичке ресурсе, донио је Рјешење о заштити подручја за управљање ресурсима "Универзитетски град" (Службени гласник РС бр. 53/12). Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа израдио је стручну основу и приједлог овог Рјешења.

Подручје за управљање ресурсима "Универзитетски град" ставља се под заштиту у сврху очувања дендрофлоре, орнитофауне, објеката културно-историјског насљеђа, успостављања ботаничке баште и арборетума и обављања научних и наставних активности, пише у образложењу.

Као најзначајнија вриједност издваја се дрворед платана дужине 270 метара који се састоји од 99 стабала. Природно је површине 273 817 m2.

Управљач заштићеног подручја је Институт за генетичке ресурсе – организациона јединица Универзитета у Бањој Луци.

Комплекс је настао као аустроугарска касарна у ширем центру Бање Луке. Пројектован је у мјешовитом стилу, комбиновањем пејзажног израза са мањим учешћем геометријског стила.

Представља најзначајнији парковски простор у Бањалуци.

За споменике природе, унутар заштићеног подручја издвојени 4 жута бора, 2 пољска јасена, група стабала мочварног таксодијума, папираста бреза, јапанска софора, храст лужњак, хималајски боровац, нуткански пачемпрес и стабло трешње а као значајна цјелина издваја се двориште III павиљона Студентског центра „Никола Тесла“.

Орнитолошким истраживањима је забиљежено 55 врста птица. Унутар заштићеног подручја постоје и 2 објекта који посједују културно-историјске вриједности. То су зграда Ректората и зграда „Тереза“, оба из аустроугарског периода.