Калемљење је опет у моди: Повратак старом и отпорном воћу

Воћари се полако враћају сортама које овде рађају већ вијековима.

– Иако су старе сорте прије 50 године биле окосница домаћег воћарства, постепено су напуштане са доласком нових тржишних трендова. Потрошачи напросто желе плодове воћа савршених карактеристика (облик, величина, основна и допунска боја, одсуство свих симптома болести и сл.), тако да су старе сорте у једном моменту изгубиле ову битку – каже Петар Нинић, инжењер пољопривреде, у електронском разговору за Фронтал.

Овај воћар се нада да ће свака породица имати мали породични воћњак, а за такав воћњак нема бољих сорти и старих и отпорних сорти воћа погодних за мале породичне засаде.

"Нема свако потребу да подиже модерну плантажу воћа. Управо је више оних који желе да воће гаје за своје потребе у ограниченом систему употребе хемијских средстава. Старе и отпорне сорте су основа ове врсте производње", додаје Нинић чији Расадник старих и отпорних сорти воћа "Нинић" из Новог Града послује у оквиру фирме Плантабелла д.о.о. из Требиња, а која се поред производње садног материјала воћа бави и производњом садница љековитог, ароматичног и зачинског биља.

Какве су то сорте које ваш расадник гаји, по чему су оне карактеристичне?

Расадник старих и отпорних сорти воћа Нинић, као што сам назив каже производи воћне саднице старих ("домаћих") сорти воћа, као и страних сорти, али које су намјењене производњи у ограниченом систему примјене хемијских заштитних средстава.

Дакле, ријеч је о сортама којима је заједничка карактеристика да су отпорне на важније болести у воћарству. Такође, неке од сорти које гајимо имају и природну отпорност према неким штеточинама, али за већину штеточина у воћарству не постоје отпорне сорте.

Да ли су старе и отпорне сорте уствари "наше домаће" сорте?

Старе сорте воћа се по правилу не могу у потпуности назвати "домаћим" или "аутохтоним" сортама, јер већина воћних врста потиче из Азије, па су у неким својим прапочецима и старе сорте које се гаје код нас поријеклом са тих простора. У складу са наведеним, прикладнији је темин "одомаћене" или просто старе сорте. За неке сорте које се гаје код нас постоје и прецизни подаци о којим сортама се ради иако се код нас користе локална имена.

Добар дио старих сорти на нашим просторима је из Енглеске, Њемачке и других земаља. Међутим, свака од тих сорти је кроз дуги низ година свог боравка на Балкану стекла и неке особине које су карактеристичне за ово поднебље. Постоје чак и мишљења неких наших стручњака за воћарство да је сорте Приједорска зеленика аутохтона сорта са ових простора настала спонтаном селекцијом.

Да ли су угрожене и зашто?

Старе сорте воћа су угрожене. Више је разлога који поткријепљују ово мишљење. Наиме, доласком нових (комерцијалних) сорти воћа, које дају већи принос и атрактивније плодове, старе сорте су временом напуштане и замјењивање са новим сортама погодним за плантажирање. Иако су старе сорте прије 50 године биле окосница домаћег воћарства, постепено су напуштане са доласком нових тржишних трендова. Потрошачи напросто желе плодове воћа савршених карактеристика (облик, величина, основна и допунска боја, одсуство свих симптома болести и сл.), тако да су старе сорте у једном моменту изгубиле ову битку.

Други разлог за угроженост старих сорти је неодржавање постојећих стабала од стране њихових власника. Иако су ове сорте по природи отпорне, потребно их је повремено и орезати и заштитити и ђубрити, па и наводњавати. Често сам као теренски агроном био у ситуацији да свједочим спаљеним стаблима старих сорти воћа које су "плануле" у процесу "ватреног чишћења" њива и ливада од жетвених остатака, непокошене траве и сл.

На крају, данас се мало људи бави калемљењем и умножавањем старих сорти, што је у прошлости био основни начин ширења ових сорти. Тренутни трендови по овим питањима су доста оптимистични. Наиме, старе сорте се полако али сигурно враћају у игру. Све више људи се враћа старим (здравим) вриједностима и почиње да гаји старе сорте. Оснивају се неформалана удружења љубитеља ових сорти, мијењају се саднице, калемови, племке…Све више људи поново узима калемарски нож у руке, крче се запуштени воћњаци.

Какве сорте се данаш највише користе код нас у воћарству, и пољопривреди уопште?

Данашње модерно воћарство базирано је на комерцијалним сортама воћа. Модерна и високо интензивна производња воћа за тржиште за сада је немогућа без ових сорти. Разлози су прости – висок принос примамљивих плодова. Наравно, у сваком систему комерцијалне сорте морају имати своје мјесто. Већина комерцијалних сорти воћа су врхунске сорте са својим предностима и манама.

Који су недостаци модерних сорти?

Најзначајнији недостатак ових сорти је њихова мала природна отпорност према биљним болестима и неопходност великог броја третмана ради спрјечавања ширења болести и њихових негативних ефеката. Међутим, и у овом сегменту воћарства ствари иду на боље. Наиме, не тако давно воћке су се третирале преко 20 пута са различитим (дозвољеним и недозвољеним) средствима за заштиту биља. Тренутно је у овој производњи присутан тренд Интегралне производње. ИП подразумијева концепт у којем се примјењују сва средства заштите биља од болести и штеточина (механичка, физичка и др.), а хемијска само по потреби, са дозвољеним средствима, у дозвољеним концентрацијама средства и уз поштовање каренце (времена које је потребно да прође од третмана до употребе плодова). Ово је одржив систем производње. Иако постоје многи противници овог система, он је свакако бољи од конвенционалне производње и представља трензициони процес из конвенционалне у органску производњу. Лично сматрам да је комбинација органске и интегралне производње кључ будућег воћарства. Свједоци смо свакодневне појаве нових проузроковача болести и штеточина у пољопривреди. Слично као и код људи и биљке се морају лијечити. Овим концептом старе и отпорне сорте овде добијају своје заслужено мјесто. Разлог за то је мишљење многих стручњака да ће се будућност воћарства базирати на старим и новим отпорним сортама које ће, било у органском или интегралном концепту производње преузети примат над "старим" комерцијалним сортама.