Како се то зове: Бањалучки студенти имају проблема због диплома на ћирилици

Студенти бањалучког Универзитета, издавање дипломе плаћају 100 КМ, а њен "превод" на латиницу кошта их додатних 25 КМ.

Оригиналне бањалучке дипломе, штампане на ћирилици, не важе у Хрватској и Словенији, па чак и у неким дијеловима Федерације БиХ, “гдје се ово писмо не користи” (навод ЕуроБлица), а проблема има, тврде студенти, и на појединим универзитетима у Црној Гори.

Бањалучки студенти који желе диплому на латиници, могу је добити, али то морају изричито тражити, односно упутити молбу прије издавања дипломе. Већина студената, међутим, не зна ништа о овој процедури, не размишља о писму на којем је диплома штампана, док не дођу у ситуацију да им ћирилична диплома „прави проблем“, ако студије желе да наставе у региону.

Док из Ректората кажу да то и није неки проблем, јер се диплома код судског вјештака може превести на латиницу, дипломци се жале што све то плаћају из свог џепа.

– Знам много људи који су преводили дипломе на енглески или њемачки, али да идемо код судског вјештака због „превода“ на латиницу баш нема смисла. Уосталом, колико је плаћамо, могли су нам штампати диплому на свим писмима и језицима – каже студенткиња Наташа Бурсаћ.

Да је цијела ставар око диплома скупа и компликована добро зна дипломирана новинарка Ања Зулић, којој је због наставка студија у Загребу била потребан диплома на латиници.

– Диплома на ћирилици важи смо у Републици Српској и у Србији. Кад сам на факултету питала да ли могу добити нову, латиничну диплому рекли су ми да сам о томе требала мислити раније. Тражила сам и испис оцјена на латиници, што је само један лист, али сам их папрено платила – прича Ања.

Поред тога што је диплому платила 100 КМ, њен препис на латиницу и препис осталих додатака ће је укупно коштати још додатних 75 КМ.

– Ако су нам већ књиге на латиници, па и табле са називима улица су двојезичне, не видим разлог зашто то није и на дипломама – каже Ања.

Све по закону

Из Министарства просвјете и образовања кажу да је Законом о високом образовању прописано да високошколска установа издаје јавне исправе на језицима конститутивних народа, ћириличним или латиничним писмом, зависно од захтјева странке, те у случају када се настава остварује на неком од страних језика, јавне исправе се издају на обрасцу који је штампан двојезично.