Јужној Америци пријети епидемија рака

Латинска Америка ће се суочити са епидемијом рака уколико владе земаља овог континента хитно нешто не ураде на унапрijеђењу здравственог система и лijечења сиромашних, упозорено је на конференцији Латиноамеричке групе за сарадњу у онкологији (ЛАЦОГ), одржаној у Сао Паулу.

Стручњаци упозоравају да у Јужној Америци на свака 22 пацијента обољела од рака долази око 13 смртних случајева, док је тај однос у САД око 13 према 37, а у Европи око 13 према 30, преноси АФП.

Констатовано је да је главни разлог оваквог стања то што се већина случајева рака открива у касној фази, када је болест много теже изљечива и смртоноснија.

Предвиђа се да ће до 2030. у Латинској Америци (укључујући и карипске земље) бити дијагностиковано 1,7 милиона случајева канцера годишње, а да ће од те болести сваке године умирати више од милион људи.

Посљедица сиротиње

Процјењује се да рак Јужну Америку данас годишње кошта четири милијарде долара, чиме су обухваћени не само трошкови лијечења и медикамената, већ и утицај прерано угашених живота на економију континента.

Упозорено је да многи Јужноамериканци, нарочито они у сиромашним, руралним и урођеничким заједницама, имају мали или никакав приступ лијечењу од рака.

Више од половине јужноамеричког становништва, или 320 милиона људи, има неадекватно или никакво здравствено осигурање.

Слаба превенција

Истиче се да су латиноамеричке земље акценат у здравственим улагањима ставиле на превенцију и лијечење заразних болести, док борба против обољења која се не преносе, као што је рак, није држала корак.

Рак је претежно болест старијих људи, а процјењује се да ће до 2020. године више од 100 милиона Јужноамериканаца имати више од 60 година.

Стручњаци упозоравају да би владе јужноамеричких земаља могле уз релативно ниске трошкове да смање учесталост рака – подстичући становништво да остави пушење, смањи конзумирање алкохола, избјегава дим који настаје приликом припремања хране, здравије се храни и буде физички активније.