Јавни дуг у ЕУ варира од два до 81 одсто

Обим јавног дуга у рукама нерезидената у земљама Европске уније је прошле године варирао од чак 81 одсто у Финској до свега два одсто у Луксембургу.

Поред Финске, земље чије су државне дужничке хартије махом у рукама нерезидената су и Летонија (80 одсто), Аустрија (76 одсто) и Литванија (73 одсто), наводи Европски завод за статистику, Евростат.

Са друге стране домаћи финансијски сектор држи највећи дИо јавног дуга Луксембурга (98 одсто), Румуније (74 одсто) и Чешке (63 одсто), наводи се у саопштењу објављеном на сајту Евростата.

Међу земљама ЕУ за које су доступни подаци из 2014, Шведска је земља са највишим нивоом јавног дуга који на наплату доспјева у периоду краћем од годину дана (29 одсто укупног дуга), а сљеди је Бугарска са 21 одсто, наводи Евростат.

На супротној страни скале, са највишим нивоом дугорочних државних обвезница налазе се Пољска, Естонија и Словачка.

Јавни дуг се у већини чланица ЕУ махом финансира емисијом обвезница, које су прошле године биле главни финансијски инструмент у свим земљама Уније осим Естоније, Грчке и Кипра, гдје су зајмови чинили 87, 77 и 65 одсто јавног дуга респективно.

Највећи обим обвезница емитовале су Малта (92 одсто јавног дуга), Чешка (89 одсто) и Британија (89 одсто), наводи Евростат