Ја да видиш срања у… у Р(С)уанди

"Ово бијело говно опет падало цијелу ноћ. Добио жуљеве од лопатања и леђа ме боле. Овај мајмун са грталицом као да се крије иза ћошка и само чека да ја очистим испред капије." вели онај наш у Канади, у "Дневнику једног избјеглице".

Пише: Зоран Јанковић

О снијегу мислим исто што и дијаспорац. Не бих да понављам, из пристојности. О чикама са грталицама, међутим, – све најбоље мислим. Они су наши прави мали хероји. Иако су режимски медији (пре)опширно извјештавали о стању на путевима и у завијаним крајевима нико се не нађе инвентиван да направи и са њима неку топлу, људску причу. И њима је било хладно, опасно, а радили су данима без престанка. Једино ови наши хеликоптери ме нервирају. И интригирају.

Идеја да се становништву, које је превеликим снијегом било завијано и одсјечено од свијета, помаже из хеликоптера у старту ми се није допала. Први разлог је личне природе: страх од висине. И оних који мисле да јесу на висини. Други се тиче наших ћуди. „Знам ја нас БИИИП ја нас“ рекао би Јосип Пејаковић. У име народа би рекао. Јер све што ваља ми доведемо до бесмисла. Чак до своје супротности. А ваљало је помоћи људима у невољи. Само није ваљало како то јесте учињено.

Хеликоптерски циркус

Када је предсједник РС одлучио да стави наше/своје хеликоптере у службу помоћи завијаном становништву прво што сам помислио јесте како се ту поново ради о некаквом марифетлуку (дозвољавам и могућност да јесам субјективан). Осмишљеном да се државним/народним парама некако окористи Милорад Додик. Само нисам знао – како?

Да сам у праву схватио сам онда када је до мене дошла информација о вриједности пакета које су дијелили хеликоптери. Наиме, у њима се налазило: 5 кг брашна, 2 л уља, 2 кг шећера, пар кг риже, неколико кг тјестенине, неколико месних конзерви или сардина и готове супе. Укупне вриједности 30 КМ. Бар у Рогатици је било тако.

Е сад замислите хеликоптер који вриједи колико већ вриједи, па у њему пилота чије образовање је коштало толико колико јесте, па цијену коштања сата лета хеликоптером… и све то да би се доставио пакет вриједан 30 КМ!? Нешто ту не штима.

Зато сам се заинтересовао за ту нашу хеликоптеризацију. Не треба ни провјеравати чињеницу да су хеликоптери, као основна МТС Хеликоптерског сервиса, набављени буџетским парама. Тојест нашим парама. Њима је располагала Влада. Тојест наша Влада. Све док је „наш“ Милорад Додик био предсједник те Владе. Када је Додик изабран за предсједника РС није му се допала чињеница да више нема „своје“ хеликоптере па је измијењена уредбу о оснивању сервиса. Тако да од 15. јула 2011. године Хеликоптерски сервис РС, заједно са цијелим Ваздухопловни сервисом, прелази у надлежност предсједника РС. Лично! „Директор Хеликоптерског сервиса представља Хеликоптерски сервис и за свој рад и рад Сервиса одговара предсједнику РС… Послове Ваздухопловни сервис обавља по одобрењу предсједника РС. Директор Ваздухопловног сервиса одговора за свој рад предсједнику РС“ стоји у тим измјенама. Поједностављено речено сада су Вуздупловни сервис и Хеликоптерски сервис Његови сервиси. Он може њима да располаже по властитом нахођењу.

Предизборни Милорадов хелиомитинг

То што је предсједник РС одлучио да, у условима елементарне непогоде изазване екстремним сњежним падавинама, стави хеликоптере „свога“ сервиса на располагање угроженом становништву могло је бити за сваку похвалу. И јесте у дијелу евакуације болесних и угрожених и доставе неопходних лијекова завијаним грађанима. Све остало било је циркус. Предизборни циркус Милорада Додика. У изборној години.

Априори прихватам да је избор лица којима је требало доставити помоћ вршен професионално, према унапријед утврђеним критеријумима. Иако у то сумњам, а имам и разлога за сумњу. Сада је потребо обратити пажњу на неколико чињеница.

Чињеница један: помоћ је била потребна истоку Републике Српске. Овдје Милорад тренутно има власт са тенденцијом да се то најесен промијени. Свакодневно његови пулени ту добијају негативне оцјене. Чисте кечеве. Ко куће јединице. Из бриге о народу. Овдје, уосталом, нико и није ни прије четири године гласао за те „локалце“, него за странку „СНСД-Милорад Додик“ са акцентом на посљедњем дијелу назива странке. У Рогатици, например, и да је (не буди примјерено) магарац био кандидат за начелника на прошлим изборима био би баш он изабран; јер људи су гласали за Милорада, а не за Радомира. Зна то Додик, чак му и одговара да су његови слаби а он, што би рекао Бора Чорба „млого јак“ (а вјероватно и Милорад овако и мисли и говори)! То је био стварни циљ фебруарског хелиомитинга изнад истока РС. Демонстрација моћи, снаге, непобједивости Милорада Додика. Њему ни метеоролошке непогоде не могу ништа! Милови хеликоптери на небу, кум на земљи.

Чињеница два: помоћ хеликоптерима достављана је руралном становништву. Већ је речена вриједност и садржај пакета. Симболична! Свако иоле упућен у стање овдашњих села зна да су људи осиромашени до крајњих граница и да су то претежно старачка домаћинства. Је ли тако? Али зна се и то да је свако сеоско домаћинство јесенас заклало једну до двије велике свиње у посјек и осушило месо. Већина и понеку овцу у стељу. Свако то домаћинство има кокошке, краве, свиње, овце… и свако се јесенас подмирило основним животним намирницама. Већина тих кућа у бачвама има по неколико стотина литара ракије шљивовице, у бронзирима десетине килограма свињске масти, у кошевима тоне жита… Нису то богати људи, држава их је страшно осиромашила, али зато јесу домаћини. Хеј, домаћин-човјек, није то шала. Па они би мјесецима могли да једу само месо и кајмак и пију ракију и опет огладњели не би. Имали би и нас да почасте кад би им, по отапању снијегова, дошли да их посјетимо. Тим људима достављати 5 кг брашна и 2 литра уља из хеликоптера слично је као арапском шеику из летјелице бацити канистер горива, као нужну помоћ. Ограђујем се једино тамо гдје се радило о болесним и беспомоћним лицима. Али то сам већ рекао. Само понављам због злонамјерних. Иза осталог реченог стојим чврсто као иза бетонског зида под душманским рафалима. Јер овдје су помагачи помагали себи а не другима. „Није куја лајала због села него због себе“ рекао би народ!

Чињеница трећа: иако просјечном човјеку није било познато ово „преношење надлежности“ са Владе на Милорада Додика над Хеликоптерским сервисом, никога нисам чуо ни да помиње сервис. Ни случајно. Сви су говорили „Додикови хеликоптери бацају помоћ“! То је то; то је суштина! То се хтјело – то се и добило.

Џабе је и гов.о слатко

Да се радило о предизборном хелиомитингу а не о помоћи угроженима потврдили су ми и Чајничани. Они, на једном регионалном порталу, тврде чак и то да су одборници у њиховој Скупштини општине бацачима из хеликоптера давали координате властитих имања. Ко оно уз рат што су радили функционери СДА америчкој авијацији. Не знам да ли је ово истина, „пошто купио пото и продајем“.

Али зато знам да су једног рогатичког члана СНСД-а локални мангупи прописно намагарчили. Овај пензионер мировину је зарадио у државној фирми. Пензија одлична. Више него довољна. Пошто је још у снази набавио је нешто стоке и повукао се на породично имање. Ем ће имати све властите, здраве производе, и себи и дјеци, ем неће на селу трошити паре, ем ће произвести и нешто тржишних вишкова. Зашто да не!? Знајући да у Рогатици све функционише по партијској линији, а чувши да ће бити дијељена помоћ, потегао је партијске везе да и он добије пакет. „Кад је џабе и гов.о је слатко“, вели народ.

Како и зашто су партијске везе заказале, није ми познато. Али зато знам да су га локални дерани, сазнавши за комшијин захтјев за ’уманитарну помоћ, назвали телефоном. Ставили су крпу на микрофон, да им не препозна глас. Баш на дан Светог мученика Трифуна. Рекли су му да ће бацити пакет, али да мора очистити од снијега равну ливаду на површини двадесет са двадесет метара. А снијег виши од метар. Чистио човјек цио дан. Због пакета вриједности 30 КМ! Чистио, чистио, чистио и… очистио. Чекао! Чекао, и чекао… Додиковог хеликоптера нема. Нема па нема. А сваке године ломио је крсни колач ту у комшилуку. Они га чекали, чекали, чекали… Дошао је тек с мраком. Сав зајапурен. Што од напорног рада што од бијеса. Нису комшије тако касно крсни колач сломиле… не памти се. А они мангупи све пили и наздрављали долибаши.

Сад се дигла фрка до… до хеликоптера. Нико не смије да му каже да су га факини израдили. Ништа предвидивије на свијету нема од користољубивог човјека.