Избори у Грчкој, очекује се побједа Сиризе

У Грчкој су јутрос отворена биралишта и почело је гласање Грка на превременим парламентарним изборима, јављају свјетске агенције. Главни фаворит на изборима је екстремно љевичарска странка Сириза, чија побједа би могла да означи политички преокрет у Европи гдје и неке друге популистичке партије желе да започну властиту кампању против мјера штедње, упозоравају аналитичари и додају […]

недеља, јануар 25, 2015 / 10:33

У Грчкој су јутрос отворена биралишта и почело је гласање Грка на превременим парламентарним изборима, јављају свјетске агенције.

Главни фаворит на изборима је екстремно љевичарска странка Сириза, чија побједа би могла да означи политички преокрет у Европи гдје и неке друге популистичке партије желе да започну властиту кампању против мјера штедње, упозоравају аналитичари и додају да би ови избори могли да буду одлучујући за останак земље у еврозони.

На изборима учествују 18 партија и четири колације.

Главне партије су, поред Сиризе, владајућа конзервативна Нова демократија (НД), ПАСОК, Златна зора, Комунистичка партија, Потами (Река), Демократска љевица.

Према објављеном истраживању јавног мњења, Сириза не престаје да увећава своју предност у односу на друге партије и НД премијера Антониса Самараса и она сада износи 5,3 одсто разлике и истраживање показује да би Сириза требало да освоји 36 одсто гласова.

Сириза је основана 2000. године и партија је окупила бивше марксисте, социјалдемократе, троцкисте и друге групе које се боре против грчког естаблишмента.

Алексис Ципрас (40) налази се на челу партије која свој побједнички талас биљежи од претходних избора, одржаних у јуну 2012, када је сасвим очекивано освојила друго мјесто и тада је названа суштинским и моралним побједником тадашњих избора.

Грци излазе на превремене изборе будући да парламент те земље из три покушаја није успио да изабере новог шефа државе и, према Уставу, у том случају се расписују парламентарни избори.

Грчки парламент је распуштен 31. децембра, пошто није, у трећем и посљедњем кругу, успио да изабере некадашењег европског комесара Ставроса Димаса (73) за будучег шефа државе, а пошто му је подршку дало 168 посланика, док га 132 посланика нису подржала.



0 КОМЕНТАРА

  1. Grci su naprosto jedan zanimljiv fenomen. Kao dijete, tamo davnih 70-ih, zapamtio sam slogan: „Dužan kao Grčka.“. I danas isti stoji, a ptanje je kako je moguće tako dugo biti „prezadužen“.

    Za one koji su stvorili državu i društvo (Grke) je to vrlo prosto. Radi se o sljedećem: globalni društveni odnosi trpe kontinuirane promjene, a to se najviše manifestuje u sferi finansijskih struktura (sve počinje i završava finansijskim manipulacijama). Tako Grci, jednostavno, kod novouspostavljenih finansijskih centara moći posuđuju, posuđuju i samo posuđuju, te čekaju njihov krah i ustoličenje nekih novih (od kojih ponovo posuđuju, posuđuju)…

    Ono šta je Grcima trenutno problem jeste što su se pojedini njihovo zajmodavci održali i duže neko se to moglo očekivati, no, taj problem će biti riješen odbijanjem plaćanja duga (dok njihov zajmodavac ne propadne). Skontali su Grci da će u narednih 10-ak godina doći do tektonskih promjena i racionalno razmišljaju – a zašto bi vraćali dug nekome ko teško da će u budućnosti biti dovoljno moćan da im dug naplati silom. Kako Grci inače rade, ne bi me začudilo da su već uspostavili „bratske“ odnose sa Kinom i počeli od te zemlje posuđivati, posuđivati…

  2. Marksisti, trockisti… To je stara ljubav ovdašnjih gologuzih miševa koji najviše što mogu jeste da pregrizu neki kabal i misle da su uradili nešto veliko.

    Banke svima valjaju kad treba uzeti lovu i potrošiti je, a kad treba da vraćaju – tada bi banku najradije zapalili. Hajduci i Marksovi lumpenproleteri, kad ćete konačno postati ljudi?

    Lijep pozdrav

Оставите одговор