Из угла вјероучитеља

"Да би БиХ била просперитетно и здраво друштво неопходно је да буде лаичко друштво у којем је вјера ствар појединца. Вјеронауци није мјесто у школама, сваки појединац има право да припада одређеној религији, али држава не смије наметати вјеру. Укидањем вјеронауке у школама БиХ била би корак ближе секуларном друштву у којем је вјера лична ствар појединца", поручили су покретачи анкете коју из минута у минут потписује све већи број грађана БиХ из оба ентитета, преноси "Пресс РС".

Пише Данијел Михић

Овако изгледа став групе људи, покретача анкете (који иначе на фејсбуку имају групу „Атеисти, агностици, скептици у БиХ“). Прије три године, сличне групе људи су покренули овакве петиције и у сусједним земљама. За првих десет дана, на овој „нашој“ потписало се 939 особа. У Србији рецимо, за изношење приједлога пред Уставни суд, неопходно је за седам дана прикупити 30.000 потписа и то на терену. Он-лајн петиције се не узимају у обзир. Тако да од укидања вјеронауке у школама (барем за сада) нема ништа. Остаде само иницијатива која је неколико дана хранила љевичарске портале гријући их бројним антирелигиозним (умјереним и неумјереним) коментарима.

Но сматрам да ипак није згорег да до краја анализирам и расвијетлим аргументе противника „наметања религије у школама“.

„Не знам шта ми је горе, да не иде на вјеронауку па да га друга дјеца шиканирају, или да изађе на улицу и да му се нешто деси. Ми у породици јесмо религиозни на свој начин, али заиста не желим да му тиме пуне главу неки непознати људи и то у школи. Заиста је вријеме да прерастемо средњовјековне обрасце понашања. Коме је до вјеронауке, нека иде у цркву или џамију или на неко друго мјесто адекватно за те радње. Цркву и државу морају одвојити. Ипак смо у 21. вијеку“, рекла је мајка једног основца из Бањалуке.
Рече једна забринута мајка а њен став се објави на једном утицајном порталу који се бави оваквим питањима и који износи став како се „многи родитељи ОПИРУ ВЈЕРОНАУЦИ али немају избора“. Као дугогодишњи наставник православне вјеронауке желим да овог родитеља утјешим јер НИТИ ДЈЕЦА ШИКАНИРАЈУ ПОЈЕДИНЦА КОЈИ НЕ ИДЕ НА ВЈЕРОНАУКУ, НИТИ ТО ДИЈЕТЕ СМИЈЕ ДА ИЗАЂЕ ВАН ШКОЛЕ НА УЛИЦУ У ВРИЈЕМЕ ИЗВОЂЕЊА НАСТАВЕ.

Дјеца која не иду на вјеронауку због родитеља који се „опиру вјеронауци“, или су друге вјере, МОГУ СЛОБОДНО ДА ОСТАНУ У УЧИОНИЦИ и да се баве чим год желе, ако могу од буке понекад и да спавају. Уколико школа има могућности да обезбједи и други смјештај типа просторије за продужени боравак, дијете има избор, а вјерујте чак и тад многи остану на часу вјеронауке јер у њему (за разлику од својих родитеља не виде ништа баш толико лоше).

Дакле ово говорим из свог искуства као и из исуства многих православних вјероучитеља Бањалуке. Како је у другим градовима Републике Српске и у Федерацији БиХ и на часовима осталих вјеронаука заиста не знам.

Даље, дјецу не уче „неки непознати људи“ већ углавном факултетски образоване особе са потребним лиценцама и успјешно прођеним љекарским прегледима. Дакле људи чији идентитет, као радника јавне установе је свима у сваком тренутку доступан и чији се рад брижљиво прати (а усудићу се рећи и брижљивије од осталих просвјетних радника) од стране управе школе. Ти исти вјероучитељи морају да се најстроже држе Закона о основношколском образовању (којег полажу на стручном испитом пред световно-духовним комисијама) те правилника о оцјењивању, дакле свим позитивним постојећим законима.

Наравно, свјестан сам да појединци крше та правила но они се (опет кажем колико знам у мојој широј околини) прописно прозивају, испитују и кажњавају пропорцијално повреди радних обавеза. И да напоменем, на конто рада 110 вјероучитеља православне вјеронауке Бањалучке епархије, вјеровали или не, ни један једини званичан приговор није дошао у Републичко педагошки завод током прошле 2014/15.

А приговора има и то за најмање ситнице. Тако сам ја доживио претпрошле године да ме анонимна група родитеља оптужује јер сам имао дугу емотивну везу (а нисам био ожењен), јер сам виђен како пијем пиво у граду и како учествујем на рок фестивалу као помоћни радник. Дакле аутоматски су ме звали надлежни свештеници (укупно сам са тројицом морао водио разговор) и надзорник из Завода да испитају у чему је ствар. Звали би и поменуте родитеље да нису били анонимни. Родитељи који се највише буне а никада нису имали већи утицај на школе него данас и сама управа зазире од њихових и најмањих приговра. Морао сам дати отказ на том фестивали и тражити писмени доказ за то. А оженио сам се јер је и било вријеме. А пиво како кад, Боже мој.

То све говорим да буде јасно колико су вјероучитељи „под лупом“ не само као радници школе него као и људи у приватном животу. И колико се већина њих које познајем заиста труди да буду максимално обазриви према дјеци. Резултат тога су углавном и високе оцјене, много више од реалног знања. Ал добро то је друга ствар.

Даље „ДА МУ ТИМЕ НЕ ПУНЕ ГЛАВУ“ а чешће на личним профилима поруче да су дјеца жртве „манипулација, заглупљивања, враћања у средњи вијек“ на часовима вјеронауке. Овдје морамо посебно пазити када за тако нешто оптужујемо вјеронауку у цјелини, јер вјеронаука у БиХ има више и нису све једнако умјерене. Тако у православној вјеронауци за свих осам разреда нема ни једне једине ријечи која би могла звучати политички некоректно. Нажалост у неким другим вјеронаука то није случај али то је њихова ствар.

Дакле захтијевам и молим да ми се објасни како то моје колеге и ја заглупљујемо дјецу? Почињем поново од себе, никада дјеци нисам ништа рекао да је нешто недокучиво 100% истина, већ да је то управо ствар вјере и избора (за разлику рецимо од других наука које их директно и инквизиторски убјеђују да је човјек настао од заједничког претка данашњих мајмуна а немају за то комплетне доказе). Увијек дјеци кажем да мисле својом главом, да не вјерују ни мени све што кажем, јер могуће да сам и ја нешто погрешно схватио.

Пошто овакви родитељи сматрају вјеронауку заосталом „квазинауком“ да напоменем да су ове године изашле радне свеске препуне укрштенице, ребуса, лавирината, спајалица, бојанки, квизова, дакле све оног што је искључиво дјеци намијењено. Идуће године долазе и потпуно нови уџбеници неупоредиво бољи од постојећих. те православна вјеронаука успјешно прати најсавременије трендове у образовању.

И за крај оно што ме највише заболи, а то је став да је неопходно да се избаци вјеронаука из школа „због успјешног просперитетног Бе-Ха друштва“ па ко више од вјероучитеља који воле своју дјецу и свој народ (а друге поштује) жели да друштво крене напријед? Ко прича о опраштању, љубави, моралу, поштовању различитости, ако не православни вјероучитељи и зар све наведено није управно нужно да се дјеци сваки дан говори? Зар није толико битно да им се говори да буду бољи људи, да имају вјеру у боље сутра (јер постојеће поруке медија али и доминатног дијела Бе-Ха друштва управо убија у појам сваког младог човјека), да се вриједи борити за поштење, да се вриједи чувати за праву особу, да на увреду враћају благословом? Да морају бити одговорни, за разлику од већине, оном бујицом којој је свако и увијек други крив и која сигурно иде у дубље сиромаштво (и морално и материјално). Ако су те вриједности својствене неком старом вијеку, молим да се барем оне сачувају и врате поједницима сачуваних од тог новог „модерног“ 21.вијека. Вијека (барем ове прве седмине), лажи, неморала и безнађа.

Свако добро желим свима. И поручујем и свима као и дјеци: Размислите. Само размислите.