Иванић позвао НАТО да активира МАП, без војне имовине

Предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић позвао је чланице НАТО-а да активирају Акциони план за чланство (МАП) без испуњења формалног услова регистрације војне имовине, јер у супротном БиХ неће напредовати у наредних десетак дана.

Иванић је то рекао у свом обраћању на сесији "Евроатлантске интеграције на западном Балкану" у Сарајеву гдје се одржава 94. Росе-Ротх семинару Парламентарне скупштине НАТО и засједање Посебне групе Парламентарне скупштине НАТО-а за Медитеран и Блиски исток.

Иванић је нагласио да ће се дотаћи двоје теме, тренутног политичког амбијента у БиХ и политичког погледа у активирању МАП-а, услова, предуслова и проблема који су се појавили.

“Код нас се дешавају и позитивне ствари у политичком животу, као што су што значајније покренут пут ка Европској унији у мандату овог Предсједништва БиХ. Имали смо важну улогу, јер смо својом изјавом на почетку мандата отворили европску перспективу БиХ, која је била блокирана, јер споразум о стабилизацији и придруживању седам година није ступио на снагу", навео је Иванић.

Рекао је да је након те иницијативе Предсједништва БиХ, БиХ поднијела апликацију за чланство, те да је она активирана, на основу чега је БиХ добила преко 3.000 питања од ЕУ.

"Увјерен сам да ћемо то завршити релативно брзо, затим ће услиједити подпитања и на то ћемо одговорити. Мој је осјећај да би крајем ове или почетком наредне године ЕУ могла одлучити хоће ли БиХ добити статус кандидата или не. Надам се позитивном одговору, јер сви у региону су кандидати осим БиХ. Вријеме је да и ми добијемо тај статус“, поручио је Иванић.

Говорио је и о интеграцијама у НАТО и проблему на који је БиХ наишла приликом активирања МАП-а. Истакао је да је веома позитивна ствар што је Предсједништво БиХ недавно усвојило документ под називом Преглед одбране, којим је утврђена величина и структура Оружаних снага БиХ. Иванић је нагласио да у БиХ чим се спомене прошлост дође до тензија, дискусија и појаве разлика на политичкој сцени.

“О прошлости не мислимо исто, јер сви народи мисле да су били жртва у рату, а онда се буде тензије и то није добро. Мој лични политички концепт је да о стварима из прошлости не требамо превише причати и да то требамо препустити генерацијама које ће доћи и које ће бити растерећене емоција и фрустрација жртава које су имали у породицама. Можда би они могли доћи до неког заједничког погледа“, казао је Иванић.

Истакао је да када је ријеч о НАТО-у у БиХ постоји политичка сагласност и потпуна је око једне ствари, а то је активирање МАП-а.

"Свима нам је жеља да се акциони план за чланство активира и надам се да ћемо направити одређени искорак. Око самог чланства није толики степен јединства и ту постоје разлике, али о томе је прерано говорити. По мени потребно је да све земље у региона уђу у НАТО и то би нама онда јако олакшало дефинитивну одлуку. Треба се задржати на ономе што је заједничко свима, а то је МАП. Услов је регистрација војне имовине. Имали смо 63 војне локације, свели их на 57 и ту постоји разлика", нагласио је Иванић.

РС се, рекао је Иванић, "противи регистрацији имовине као државне, без да се ријеши питање укупне државне имовине, а не само војне".

"И зато је та регистрација на судовима, а ти процеси трају и с обзиром на стање код нас то ће потрајати годинама и неће брзо бити испуњен формални захтјев. Истовремено и у Федерацији БиХ постоје проблеми који су везани за катастарско евидентирање имовине. Изгледа да наредних десетак година нећемо бити у стању да региструјемо војну имовину. Мислим да не вриједи да због тога немамо активиран МАП. Неке садашње чланице нису регистровале између 30 и 35 посто своје имовине због недостатака докумената. Зато је Предсједништво БиХ замолило Јенса Столтенберга, генералног секретара НАТО-а да размотре тај услов, јер ако он остане такав онда нећемо напредовати наредних десетак година“, истакао је Иванић.

Марина Пендеш, министарка одбране БиХ нагласила је да је приступање НАТО-у и Европској унији припритет вањске политике БиХ.

“Појава нових облика непосрених сигурносних опасности, као што су тероризам, употреба оружја за масовно уништење, трговина људима и наркотицима, означили су и појаву новог раздобља у међусобном односу држава на свјетском и регионалном плану. Показало се да нити једна држава, без обзира колико је јака, није у стању носити се са проблемом нових сигурносних пријетњи. Особито се то односи на мале државе, које нису у стању одговорити на ове изазове због чега осигурање сигурности морају тражити кроз регионалне и глобалне иницијативе", закључила је Пендеш.

У том контексту, навела је Пендеш, БиХ је суочена са два изазова.

"Прво паралелно с процесом приступања у сигурносне интеграције БиХ паралелно још увијек носи бреме послијератне обнове друштва и друго мора пратити сувремене концепте сигурности, који су дефинирани глобалним промјенама, не само у домену сигурности и политике, него и других чимбеника“, рекла је Пендеш.

Јан Пшеница, амбасадор Словачке у БиХ, чија је амбасада нова контактна тачка за НАТО, казао је да је његова земља уласком у војни савез и Европску унију добила сигурност, али и постала интересантна страним инвеститорима. Додао је како је БиХ важан партнер НАТО-а, те да га радује добра међусобна сарадња.