Информисање које то није у медијима који то нису

Сви значајнији медији у Републици Српској под контролом су владајућег режима. Медији им требају из три разлога: да се на њима власт хвали, да се опозиција куди, а све то да се ради о трошку пореских обвезника.

Пише: Зоран Јанковић

Извињавам се унапријед, ако сам досадан. Али не могу да се понашам као да сам слијеп код очију. Једноставно – не могу.

Знате да молер на кући увијек гледа каква је фасада. Столар запажа прозоре и врата. Аутолимар кад долази у госте обавезно „зракне“ у каквом су вам стању лак и лимарија на „макини“; да није можда то „зрело“ за рада.

Моја маленкост бави се новинарством, односима са јавношћу и дефендологијом (наука о безбједности). Полако из сфере струке прелазим на ниво научне спознаје ових области. Не хвалишем се, само читаоца упућујем на компетентност за тему на коју овдје пишем.

Преболно ми је и понижавајуће то што ми свакодневно медији покушавају подвалити политички маркетинг, посебно неплаћено политичко промовисање, под информисање. Ако вас област имало занима у наставку ћу вам открити пар занатских „керефека“. На најједноставнији могући начин.

ПРОДАЈА МУ*А ЗА БУБРЕГЕ

Напримјер побједу на посљедњим предсједничким изборима у Србији Тома Николић може да захвали, наравно поред свега осталог, и чињеници да су му односе са јавношћу радила четири врло способна стручњака. Два домаћа и два странца.

Побједу Барака Обаме у Америци многи теоретичари ове области виде искључиво као резултат најефикасније до сада вођене интернет-кампање у историји односа с јавношћу.

Ово вам наведох само из разлога да илуструјем значај односа са јавношћу било којег политичара.

Јер ниједан од њих није оно што стварно јесте, него је оно што медији од њега направе. Кад сљедећи пут будете доносили суд о било коме из политичарске и политикантске бранше понизно молим да ову реченицу имате увиду. Поновићу је још једном, мало другачије формулисану:

ПОЛИТИЧАРИ СУ ПРОИЗВОД МЕДИЈА. ЊИХОВ ИДЕНТИТЕТ (ОНО ШТО ОНИ СТВАРНО ЈЕСУ) И ЊИХОВИ ИМИЏ (ОНО ШТО МИ, ПОД УТИЦАЈЕМ ПРОПАГАНДЕ, МИСЛИМО ДА ОНИ ЈЕСУ) НИКАД НИСУ ЈЕДНАКИ.

Пошто је маркетинг све досаднији, све напорнији, све агресивнији област је у медијима законом регулисана тако да он (маркетинг било које врсте) мора бити видно одвојен од остатка програма. Просјечан тв гледалац, напримјер, „шалта“ на други канал чим се појави натпис (телоп, џингл) „маркетинг“, а читалац штампе или интернет новина те стране једноставно прелиста, покушавајући да ескивира то што му је назор послужено. Да не конзумира силом наметнуто. А по законима о емитовању обавјештење да се ради о маркетингу мора да се емитује (на страну то што су власници тв станица доскочили гледаоцима на начин да координарају и синхронизују вријеме емитовања маркетинга па несретни човјек гдје год да „прешалта“ гледа рекламе, хтио то или не).

Чињеница је да рекламама одавно нико више не вјерује. Ни мала дјеца. Било да се ради економском или о политичком маркетингу.

Упркос томе оглашавање на електронским медијима скупо је ко сами ђаво. У штампаним и интернет медијима нешто је јефтиније, али и даље није јефтино. На нашим најгледанијим тв станицама у РС секунд емитовања може коштати и до неколико хиљада марака; у најгледанијим терминима и програмима чак и десетине хиљада. А цијену снимања да и не спомињемо. Зависи од екипе која то ради. Дакле наручилац рекламе: ем жестоко плати снимање и емитовање, ем народ неће то да гледа.

Виспрени политичари овај проблем одавно су превазишли тако што гледају да ураде нешто вриједно уласка у вијести. Обиђу неку многочлану породицу и поклоне пакет помоћи који кошта свега пар стотина марака; поклоне некој сиротињу краву у вриједности хиљаду марака; обиђу мост у изградњи или дионицу пута на којој су радови у току, „натуре“ оне шљемове на главе и рукују се тамо са радницима (а да у изградњи уопште учествовали нису и у те пројекте нису уложили ни жуте банке), купе дресове некој спортској екипи (као Милорад Јагодић – ЛИНК ) у вриједности хиљаду-двије (или колико већ) марака и заврше у вијестима.

Професионална „цака“ јесте у томе што се информативном програму највише вјерује од свих програма. И највише је гледан. Сви медији емитују га у најударнијим терминима. Зато примјеном ове у претходним редцима описане пиаровске „керефеку“ политичар, за ситне паре или чак за „џ“, доспију у вијести. А то му је и био једини циљ.

У случају већ споменутог Милорада Јагодића, СНСД-овог кандидата за начелника општине Рогатица, он је за хиљаду-двије марака Јавног предузећа „Сјемећ“ (дакле не његових) добио медијски простор. Прилично значајан. Постао је (ко фол) вијест. Једини му је проблем то што не може баш свима продати му*а под бубреге. Да опростите на вулгарности.

РЕЖИМ КОЈИ ЈЕ ПОЈЕО МЕДИЈЕ И УНИШТИО ИНФОРМИСАЊЕ

Сви значајнији медији у Републици Српској под контролом су владајућег режима. Медији им требају из три разлога: да се на њима власт хвали, да се опозиција куди, а све то да се ради о трошку пореских обвезника.

Овакву инструкцију имају и сви СНСД-ови начелници општина. Да све локалне медије ставе под своју контролу. Што инсталирањем директора и уредника из владајуће олигархије, што директним новчаним донацијама које су условљене начином вођена уређивачке политике.

Због тога у РС медији који нису под контролом владајућег режима могу се пребројати на прсте једне руке. А информативних програма који нису у служби промоције политичара и политичких странака, било позиционих или опозиционих, једноставно – НЕМА. Тврдим то одговорно и врло квалификовано. Свјестан сваког написаног слова.

РОГАТИЦО ОКРУГЛА КО ЈАЈЕ

Моја маленкост живи у Рогатици. Средину познајем као властити џеп (а и много личе, обоје су – празни). Зато ћу ово промишљање медија и информисања мало спустити на ту микро-заједницу; ту општиницу на истоку РС из које све одлази а ништа не долази. Једино вијести о томе да живот овдје издише тешко одлазе.

У медијима од ентитетског значаја Рогатице нема као да је ни Бог створио није. Нема је чак ни у временској прогнози. У дневним температурама. Разлози за то леже у чињеници да овдје има мало пара и мало гласача. А то двоје једино је режиму интересантно. Шта је 5-6 милиона буџета и 5-6 хиљада бирача. Коме то треба?

Треба једино локалном СНСД-у. Власт је власт, а власт је сласт, ма колико да има поданика. Зато се и у овој варошици медији злоупотребљавају на исти начин као и у Бањалуци. „Све је исто само њега нема“. Милорада нема. У ствари има га. Једина је разлика то што се овдје Милорад презива Јагодић.

Једина вијест која је у посљедње вријеме одавде отишла у ентитетски важне медије јесте то да је министар управе и локалне самоуправе Лејла Решић посјетила варошицу и обећала уплатити 14 хиљада марака, што је друга транша која Рогатици припада по основу изразите неразвијености (ЛИНК)

На двије поруке овдје треба посебно обратити пажњу. Прво, Бањалука мисли на Рогатицу („Тито гледа свију нас“). И друго, Бањалука финансијски помаже Рогатици. Ни једна од одасланих порука нису тачне. Нити би се, за тих пишљивих 14 хиљада марака, икако могло купити плаћеног политичког оглашавања у медијима колико се добило простора објављивањем вијести о овој посјети. Класична „керефека“ са почетка текста: неплаћено политичко промовисање кандидата владајуће политичке партије.

МИЛОРАД РОГАТИЧКИ

Пребогати Рогатички Милорад (Јагодић) који се обогатио тајкунском приватизацијом овдашњег „Агрокомбината“, увијек члан владајуће партије, СКЈ па СДС-а а онда и СНСД-а, од Милорада Бањалучког добио је „амин“ да побуни раднике предузећа чији је директор, Шумског газдинства „Сјемећ“ Рогатица. Тиме је издејствовао да, док не прођу избори, паре од продаје овдашњих шума не иду у Бањалуку него да остају у Рогатици, Јагодићу на располагању. Медији помињу цифру од 2,7 милиона (ЛИНК) што је за рогатичке услове право богатство.

Народним парама, прецизније парама Ј.П. „Шуме Српске“ (знамо у каквом је финансијском стању то предузеће) Рогатички Милорад прилаже црквама а грамате добија лично он – Милорад Јагодић; парама „Сјемећа“ води бригу о заштити дивљих животиња (а што му је и у опису радних задатака) а Ловачки савез РС одликује (чак) златним орден за ловство (ЛИНК) Милорада Јагодића, иако се он у лов разумије колико и Она Мара у „већ шта“; почетак политичке кампање за предстојеће изборе обиљежава коктелом у „Сјемећу“ (ЛИНК) и парама овог предузећа (хало: ЦИК, полиција, тужилаштво, читате ли ви икад ишта); изборну конференцију младих СНСД-а организује у кино Сали Центра за културу, уустанове у јавном власништву (хало опет: ЦИК, полиција, тужилаштво, читате ли ви икад ишта); парама „Сјемећа“ асфалтира сеоске сокаке само да му становништво обећа да ће гласати за њега; спортистима поклања опрему (ЛИНК), слика се међу њима а да се у спорт разумије исто колико и у лов (као Мара у криво „оно“. Ко не вјерује нека покуша пронаћи још неку Јагодићеву фотографију међу спорстистима) итд. итд. И тако ближе.

Режимски медији све то пажљиво прате и политичку промоцију Милорада Јагодића, кандидата СНСД-а за начелника општине Рогатица, покушавају нам подвалити као информисање. И не наплаћују му то. За тако нешто имају сагласност и Бањалуке и Милорада Додика. Зато им нико ништа и не може.