И Швајцарска улази у кинеску свјетску банку

Савезно вијеће у Швајцарске објавило је званично саопштење и одлуку о учествовању у Азијској инфраструктурној инвестиционој банци (АИИБ) коју је основала Кина.

Кроз службено саопштење Берн је пријавио да Швајцарска потврђује статус земље оснивача и биће укључена у припреме клаузула уставних докумената нове институције. Швајцарска влада наглашава "како јој је циљ ојачати односе с Кином и Азији у целини".

"Банка има потенцијал да постане нови важан дио међународне финансијске архитектуре и игра кључну улогу у финансирању хитно потребне инфраструктуре у Азији", каже се у документу. Дакле, Швајцарска слиједи примјер Велике Британије, Њемачке, Италије, Француске и Аустралије, земаља које су, међу осталима, већ формализирао своју своју намјеру да се придруже кинеском пројекту.

Азијска улагања у инфраструктуру су један од елемената којима Пекинг жели дати подстицај и доказати да се може мјерити с међународним финансијским институцијама којима доминирају западне владе.

Осим кинеског Фонда "Пута свиле", којим се финансира невјероватни инфраструктурни мега-пројекат повезивања Кине и Европе, нова Азијска инфраструктурна инвестициона банка жели сарађивати и с БРИКС Банком, која има основни капитал од 100 милијарди долара.

Према заговорницима иницијативе, циљ институције није конкурисати најближем ривалу – Азијској банци за развој (АДБ) – којом доминирају Токијо и Вашингтон, него се супроставити њиховом политичком и бирократском систему.

АИИБ се намеће као као алтернатива Међународном монетарном фонду и Свјетској банци, обе институције са сједиштем у Вашингтону.

Банка је у октобру прошле године предложила споразум који је потписан од стране 21 земље и почетни капитал је требао бити 50 милијарди долара. Предвиђено је да се интерна правила ускладе до краја ове године, али се сада иде на основни капитал у износу од 100 милијарди долара.

Наиме, Кина је позвала своје партнере да удвоструче законски капитал у стварању глобалне финансијске институције која ће бити алтернатива Свјетској банци и Азијској развојној банци (АДБ). Дакле, нови износ би требао бити 100 милијарди долара, а до 31. марта, када се закључује приступање заинтересованих земаља, није искључено да би тај износ могао бити и већи.

"Кина осјећа да не може добити ништа у Свјетској банци и Међународном монетарном фонду и зато сама жели успоставити своју" Свјетску банку "коју ће моћи да контролише. Многе азијске земље показују интерес за пројекат, али ће Кина наставити са њим чак и ако се нико не пријави ", за Фајненшл Тајмс је изјавио је један од учесника у преговорима.

Предвиђа се да ће се нова финансијска институција првенствено усредсредити на изградњу нове верзије "Пута свиле", мреже са којом ће се Кина повезати са Европом.

Без обзира на изјаве, усвајањем темељног капитала у износу од 100 милијарди долара би нова кинеска развојна банка истовремено постала конкурент АДБ-у, јер основни капитал Азијске банке за развој, чији су највећи акционари Јапан и САД (са 15,7%, односно 15 , 6%), износи 165 милијарди долара.

Вашингтон још од почетка ове иницијативе покушава да убиједи своје савезнике да остану ван нове институције и врши притисак на њих. Према америчком Министарству финансија, које је препознало потребу за повећањем улагања у инфраструктуру на глобалном нивоу, нове институције би требале "имати високе стандарде које тражи међународна заједница, а савезничке земље треба притиснути како би се ти стандарди испунили", преноси РТ.

Треба нагласити како у Пекингу сматрају да су БРИКС Банка, Азијска инфраструктурна инвестициона банка и Фонд "Пута свиле" финансијске институције које надопуњују једна другу, чиме истовремено постају институције које нису искључиво финансијске природе.