Хрватска одузела имовину правних лица из Србије и ЦГ, па се пришутила

У Хрватској још није започео процес враћања одузете имовине правних лица са сједиштем у Србији и Црној Гори, иако је прошло десет година од када је у Бечу потписан Споразум о питањима сукцесије држава са територије бивше СФР Југославије.

„Синдикална одмаралишта, туристички објекти и пословни простор правних лица из Србије и Црне Горе, Хрватска је пренијела у државну својину. Ријеч је о имовини велике вредности коју је Хрватска, без икакве накнаде, пренијела у државну својину“, рекла је за „Политику“ београдски адвокат Радмила Босанац.

Она објашњава да је највећи дио одузете имовине српских правних лица са сједиштем и регистрацијом у Србији представљао њихова дугорочна улагања на територији Хрватске.

„Део те имовине држава Хрватска је продала или на други начин отуђила. Њен већи део је девастиран, уништен и напуштен. То су очигледне штетне последице нерашчишћених и неизвесних имовинских односа у вези са правном судбином одузете имовине“, каже Босанац.

Наводећи да Хрватска не поштује преузете међународне обавезе, она истиче да је одузимање српске и црногорске имовине извршено 1994. године на основу уредбе хрватске владе, а накнадно је „легализовано” Законом о забрани располагања и преузимању средстава одређених правних особа на територији Хрватске.

Хрватски сабор је, подсјећа она, Споразум о питањима сукцесије држава са територије бивше СФР Југославије ратификовао још у јуну 2004. године.

У Анексу „Г” тог споразума наводи се да сва права на непокретну и покретну имовину коју су грађани или правна лица из СФРЈ имали на дан 31. децембра 1990. године државе сукцесори морају „признати, заштитити и вратити у првобитно стање, у складу са утврђеним стандардима и нормама међународног права, и то независно од националности, држављанства, боравишта или пребивалишта тих лица”.

У споровима за враћање имовине пред хрватским судовима могу се ангажовати само хрватски адвокати, судски трошкови су огромни, адвокатске тарифе међу највећима у Европи, а поступци трају више година и завршавају се по правилу одбијајућом пресудом, пише лист.