Хрватска: Или аутопутеви под концесију, или ће грађани плаћати кредит

Влада Хрватске дала је сагласност за модел монетаризације аутопутева, који ће бити понуђени на концесију од 30 до 50 година стратешком партнеру који би наплаћивао путарине и преузео обавезу да их одржава. Министар поморства, саобраћаја и инфраструктуре Синиша Хајдаш-Дончић рекао је да од трајање концесије зависи колико новца ће бити добијено, а процјена је да […]

петак, јул 5, 2013 / 06:57

Влада Хрватске дала је сагласност за модел монетаризације аутопутева, који ће бити понуђени на концесију од 30 до 50 година стратешком партнеру који би наплаћивао путарине и преузео обавезу да их одржава.

Министар поморства, саобраћаја и инфраструктуре Синиша Хајдаш-Дончић рекао је да од трајање концесије зависи колико новца ће бити добијено, а процјена је да би аутопутеви могли да се продају за 2,4 до 3,2 милијарде евра.

Наредне године на наплату долази 6,6 милијарди куна кредита (око 900 милиона евра), а ако не продамо аутопутеве, тај трошак ће пасти на леђа грађана, рекао је Дончић и додао да је дуг за аутопутеве четири милијарде евра, преноси ХРТ.

Прелиминарни разговори с потенцијалним понуђачима требало би да се заврше до краја ове године, после чега следи подношење необвезујућих понуда, преговори, па обавезујуће понуде.

Према ријечима министра, посао би могао да буде завршен за девет до 12 мјесеци.



0 КОМЕНТАРА

  1. Хратска има 4,5 , а БиХ 4 милиона становника.
    Основни критеријум за исплативост аутопутева је број становника у односу дужину истих. Реално гледајући БиХ и Хрватска имају сличан број становника, а огромну разлику у дужини путева.
    Према томе Хрватска је нереално и мегаломански ушла у овај пројекат, а БиХ коридором 5Ц и БЛ-ДО има реалне шансе да има исплативе аутопутеве. Само лагано.

  2. Koji crni autoputevi. U SFRJ u ovim republikama sa 5 puta većim BDP i onakvim privrednim sistemom, nije bilo nikakve ekonomske isplativosti a više autoputeva. A sad se neki našli da grade autoputeve za evropske koloniste i okupatore. Logićno je da će okupator i da preuzeme autoputeve kao i svu infrastruktutru i prirodne resurse za uzete kretite. To isto na nas čeka ako se ne zaustavimo sa nerazumnim u ubistevnim zaduživanjem i gradnjom autoputeva.

  3. u 2012. godini Hrvatsku je posjetilo 12,3 miliona turista. Uzmimo da su za prolazak do mora u prosjeku platili 50 eura putarine dobije se cifra od više od 600 miliona eura. Obzirom da se kod nas turisti ne broje u milionima nego u desetinama hiljada jasno je kolika će biti i zarada autoputeva i njihova rentabilnost.

  4. То је тај неоколонијализам, одштампаш хрпу новчаница, њима задужиш наивне банана државице и кад оне не могу да враћају стварним створеним новцем, тај лажни новац, јер те цифре не постоје па готово ни у математици, а камоли у некој економији, пошто су више него астроносмки фантастичне. Е онда се одузима од тих банана државица оно што су изградили радом, а тај рад није могао да покрије лажни новац, јер су камате и услови такви да је то увијек немогуће извести.

  5. Kalabalak, 05.07.2013. 09:05:56

    “Чуј, чуј.. значи не игра улогу да ли се земља налази на битном међународном копненом правцу- јер путеве исплаћују искључиво становници?“

    Свака земља се налази на неком битном путу, ако тај пут постоји. Коридор 5Ц ће се наћи на битном путу јер ће сви туристи из Мађарске, Чешке, Словачке на Јужни Јадран ићи кроз БиХ ако тамо буде аутопут. Акло не буде ићи ће као и до сада, около преко Загреба.

    У свим земљама Европе домаће становништво највише користи путеве. Ваљда то не требам доказивати. Ако је мало становништва, мали ће промет бити. И обрнуто.

  6. Да, становништво највише користи путеве- али које? 🙂 У хрватској конкретно (покушао сам да нађем статистику ХАК-а али нисам успио..) нешто око 30% су страна возила- податак је био дат за прошлу годину- али то је на СВИМ путевима- мислим кад би гледао статистику за аутопут Брегана-Бајаково да би статистика била далеко у корист страних возила. Тај путни правац је жила куцавица за Румунију, Бугарску, Србију, Грчку, Македонију и Турску- мислим да је неозбиљно поредити га са некаквим прометом мађарских туриста ка Јадрану..

  7. Калабалак. БиХ је гушће насељен од хрватске, аи о облик државе је битан. Један Вуковарац сигурно у Дубровник неће ићи преко Загреба. БиХ по својој површини, броју тановника и профилу привреде сигурно може поднијети бар 500 км аутопута. Босна и Херцеговина је много богатија сировинама, има јачу базну индустрију од Хрватске, а за тај превоз су потребни добри, сигурни и брзи путеви. Нећу да кажем да ће БХ-аутопутеви бити исплативи као њемачки, али ће бити у далеко бољем положају од хрватских, који су тема овог чланка.

Оставите одговор