Хоће ли Српчани гајити тартуфе на љесковом корјену?
Србачким пољопривредницима данас су представници бањалучке компаније "Грин лабораторија" представили пројекат подизања плантажа тартуфа, најскупље гљиве на свијету чија се цијена креће од 1.000 до 5.000 по килограму. Представник компаније Сенка Гатарић рекла је Срни да овај пројект у БиХ финансира Инвестициони фонд ове комапније у Лондону. "Компанија бесплатно дијели високосертификоване саднице лијеске на чијем […]
Србачким пољопривредницима данас су представници бањалучке компаније "Грин лабораторија" представили пројекат подизања плантажа тартуфа, најскупље гљиве на свијету чија се цијена креће од 1.000 до 5.000 по килограму.
Представник компаније Сенка Гатарић рекла је Срни да овај пројект у БиХ финансира Инвестициони фонд ове комапније у Лондону.
"Компанија бесплатно дијели високосертификоване саднице лијеске на чијем коријену се налази калемљени мицелијум тартуфа", навела је Гатарићева.
Према њеним ријечима, компанија нуди уговоре на 20 година, бесплатне стручне савјете и има обавезу да откупи цијели род по цијени важећој на Лондонској берзи за ту годину умањену за 30 одсто, што иде компанији, а 70 одсто узгајивачу.
Обавеза пољопривредника је да обраде земљу и плате трошкове анализе земљишта, што кошта око 50 марака.
Гатарићева је истакла да се на два дунума земљишта може зарадити 27.000 евра када је плантажа у пуном роду, која траје и до 50 година.
Пољопривредник Милош Лазаревић из србачког мјеста Корови каже да ће му данашње представљање узгоја тартуфа помоћи да се опредијели да склопи уговор, уколико га у томе подржи породица.
И остали пољопривредници који су присуствовали презентацији затражили су краћи рок да размисле о овом послу, будући на раније лоше искуство са подизањем плантажа за производњу пужева за италијанско тржиште.
Презентацију за пољопривреднике из Српца, Корова, Кобаша и Каоца данас је организовало Одјељење за пољопривреду општине Србац.
Симпатично, с обзиром да у србији плаћају више
Beader kaže da je jedino finansijsko ulaganje koje ima proizvođač to što plaća deo cene za izradu Elaborata, odnosno 300 evra. Ugovori se potpisuju na 20 godina, a u tom periodu obezbeđen je i otkup, i tartufa i lešnika po svetskim cenama. 70 % tako dobijenog prihoda ide proizvođaču, a 30 % kompaniji.
„Ako vam neko kaže da bez velikog rada možete da zaradite veliki novac baveći se poljoprivredom, to je sasvim sigurno – laž. Da se tartufi tako jednostavno proizvode i da mogu da se tako pouzdano i masovno proizvode jedan kilogram bi koštao 30 evra a ne 3.000 evra.
Тамо читаву причу пореде са фармама пужева, које су пропале.
Ne placa se elaborat u BiH.
Sreca pa svi imaju internet pa vrlo lako mogu ukucati truffle orchard na google i pogledati da je to moguce i kako izgleda i da se gaji intezivno 40 godina vec u Evropi a prva plantaza je podignuta u Francukoj davne 1808. A u Srbiji institut za gljive u Vinci je proizveo u sopstvenim laboratorijama nekoliko hiljada sadnica i ima svoje plantaze sa kojih proizvode tartufe i izvoze u Francusku.
MIslim da takva ekspertiza komentatora na b92 stvarno ne pije vode.
Тартуфи, који коштају на хиљаде евра се не могу узгојитивјероватно се може добити нека јефтинија замјена. Једина добра варијанта је што је ту љешњак, он се неће бацити. Ако стигне, наравно