Хипо банка објаснила како ће обрачунавати кредите
Поводом јучерашње бурне расправе о пробемима клијената са кредитима у швајцарским францима огласио се менаџмент "Хипо Алпе" банке, објашњавајући начин на који би корисници могли да смање своје обавезе и знатно олакшају отплату преосталих рата. Хипо Алпе банка свјесна је проблема са којима се корисници кредита са валутном клаузулом у швајцарским францима суочавају те је […]
Поводом јучерашње бурне расправе о пробемима клијената са кредитима у швајцарским францима огласио се менаџмент "Хипо Алпе" банке, објашњавајући начин на који би корисници могли да смање своје обавезе и знатно олакшају отплату преосталих рата.
Хипо Алпе банка свјесна је проблема са којима се корисници кредита са валутном клаузулом у швајцарским францима суочавају те је заједно са новим власницима припремила одговорно рјешење за све своје клијенте физичка лица који имају кредите у отплати са валутном клузулом у швајцарским францима, саопштено је данас из Хипо групе.
“Са овим добровољним рјешењем Хипо банке у Босни и Херцеговини пружају својим клијентима више него фер рјешење, које ће их финансијски растеретити, а које уједно представља и рјешење које неће угрозитi домаћи банкарски систем или домаћу економију“, објаснио је Улрих Кисинг, предсједник Управе ‘Hypo Group Alpe Adria’.
Рјешење подразумијева смањење износа кредитних обавеза за 30 одсто уз конверзију у домаћу валуту по тренутном курсу, фиксну каматну стопу новог кредита од 5.99 одсто, при чему ће Банка сносити све накнаде преноса, објезбјеђење по новом кредиту остаје исто, а могуће је и даље продужење рока доспијећа до 100 одсто преосталог рока отплате кредита за клијенте до највише 75 година старости.
Предложено рјешење Хипо банке има и додатну компоненту социјалне одговорности, у виду додатне олакшице смањења износа кредитних обавеза за 50 одсто, а која ће се осигурати за 25 одсто клијената чија домачинства имају најнижа мјесечна примања. Циљ Банке је да у наредних неколико мјесеци ријеши и закључи конверзију, а са клијентима ће се директно ступати у контакт те ће бити замољени да Банци до 31. марта 2016. године доставе податке о својим примањима при чему Банка планира да почне са провођењем конверзија од 18. априла 2016. године те да се процес конверзије заврши до 1. јула 2016. године, саопштено је данас из ове Банке.
Opet molim da neko pošalje link do prijedloga SDS-ovog zakona o konvertovanju kredita. Interesuje me samo jedna stvar a to je ko snosi troškove konverzije, ako neko zna neka prepriča tu tačku u zakonu. Hvala
veliki_brat,
http://narodnaskupstinars.net/?q=ci/акти/закони-у-процедури/приједлог-закона-о-конверзији-кредита-са-валутном-клаузулом-у-швајцарским-францима-по-хитном-поступку
narodnaskupstinars.net/?q=ci/акти/закони-у-процедури/приједлог-закона-о-конверзији-кредита-са-валутном-клаузулом-у-швајцарским-францима-по-хитном-поступку
Ево и приједлога закона у Парламентарној скупштини БиХ који је ушао у процедуру 16. септембра 2015. године на иницијативу Мариа Караматића: http://www.parlament.ba/sadrzaj/zakonodavstvo/u_proceduri/default.aspx?id=58989&langTag=bs-BA&pril=b
Ne znam nista o zakonu ali poprilicno sam siguran da ce franak u buducnosti oslabiti
Симо П. Ороз рече на другој вијести:
„Тај закон је већ био предложен у ПСБиХ, али су га оспорили посланици СНСД јер би његово усвајање било преношење надлежности. СДС је тај закон само пребацио на ентитетски ниво без договора са са партнерима из ФБиХ да се истовремено исти донесе и у федерацији.”
Овдје се могу пронаћи материјали са 12. сједнице Дома народа ПС БиХ: https://www.parlament.ba/sadrzaj/plenarne_sjednice/dom_naroda/default.aspx?wsrid=34&wsid=1252&langTag=bs-BA&pril=b
На стенограму и у резлутатима гласања се види да се нико из РС-а није противио закључку који гласи: „Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH će nastaviti svoj rad po predloženom Zakonu nakon što se u entitetskim skupštinama završe procedure vezane za prijedloge zakona sa istim, koji regulišu ovo pitanje.”
Из РС-а су закључак подржала три делегата а суздржан је био један и закључак је усвојен са укупно десет „ЗА”, ниједан „ПРОТИВ” и два суздржана.
Такође, и у првом и у другом кругу из РС-а нико није гласао ни „ПРОТИВ” ни „ЗА” у вези са приједлогом Закона, суздржана су била четири делегата, а један није био присутан.
Kad je pozurila da da primjere tzv. novog obracuna i zaduzenja, Hypo banka bi trebala da da obracun – po svim odobrenim kreditima – zarade – profita, ostvarene po osnovu takvih skandalozno odobrenih kredita. Samo tako cemo da shvatimo koju je sve korist od tog neustavnog zakona imala ta banka, ali i druge banke, i zasto je preko 20 ljudi – ako je to uopste tacno – zbog toga izvrsilo samoubistvo.
A evo sta sam napisao – bez kompletnih informacija – u komentaru na Dodikov prijedlog rjesenja problema
„Ne znam kako je tacno formulisan prijedlog zakona SDS-a pa je zbog toga tesko, da ne kazem nemoguce, komentarisati njihov prijedlog. Moze li se negdje „skinuti“ skupstinski prijedlog SDS-a ?
Medjutim, evo sta generalno mislim:
1. Neustavan je Zakon koji je omogucio bankama da ugovaraju tzv. „zlatnu klauzulu“, i povrat kredita u KM vezuu za bilo koju stranu valutu, pa i svajcarski franak. To je poznato svima koji se imalo razumiju u ovu problematiku. Medjutim, nekom je odgovaralo da se svojevremeno taj zakon donese, a moguce je da su u njemu ucestvovale stranke koje upravo traze da se on ukine. Tad je to odgovaralo svima, – bankama, politicarima, preduzecima, itd., – ali ne i traziocima kredita koji su na to pristali nemajuci drugog izbora.
2. Nemoguca je retroaktivna primjena zakona na stetu bilo kog ucesnika u poslu, u ovom slucaju bile bi to banke, ili onaj ko omoguci tako nesto. Posto je donosenje zakona u nadleznosti drzave, tj. Skupstine, ona bi bila ta koja bi morala nadoknaditi stetu bankama.
Nema dogovora oko izmjena zakona ako sve banke koje su davale takve kredite ne daju saglasnost i pristanak da nece traziti nadoknadu stete.
3. Ako bi se pokrenula ocjena ustavnosti zakona koji omogucava ugovaranje „zlatne klausule“, taj zakon u svakoj normalnoj drzavi, nisam siguran da li i u nasoj, bio bi proglasen neustavnim i drzava bi morala da nadoknadi stetu korisnicima takvih kredita. Jednostavno jer je usvojila zakon koji nije u skladu sa njenim ustavom i zbog koga su gradjani, ali i privreda, pretpjeli stetu;
4. Dodikova prica da ce EBRD snositi dio troskova „ne pije vode“ i samo je jos jedno u nizu „bacanja prasine u oci“ narodu. Ko moze da povjeruje da je EBRD, koja inace ima komplikovane mehanizme odlucivanja, u dva dana donijela odluku da nekom nadoknadi milionsku stetu. Ja ne, a ne vjerujem ni bilo ko drugi normalan. Za odluke EBRD-a treba da prodje nekoliko mjeseci. Osim ako o tome nisu vec ranije raspravljali i odlucivali. Cisto sumnjam.
5. Dodik kaze: „договор подразумијева конверзију у локану валуту по тренутном курсу, фиксну каматну стопу од 5,99 одсто, отпис 30 одсто од комплетног износа а за 25 одсто најугроженијих клијената отпис до 50 одсто“. Konverzija u lokalnu valutu po trenutnom kursu znaci da su korisnici kredita, tj. gradjani, vec izgubili na kursnim razlikama od dana podizanja kredita do danas. A to su ogromna sredstva. Ne znam ciji je ro prijedlog; Dodikov ili banaka. Bilo ciji da je radi se o tome da je sracunat da se korisnici kredita nasamare, iz jednostavnog razloga sto su banke vec „jamile“, sto se kurs CHF vec stabilizovao u odnosu na EUR, ali i KM, i sto je mala vjerovatnoca da ce se ubuduce znatno mijenjati losije po korisnike. prije se moze desiti da njegova promjena, slabljenje, bude u korist korisnika i, ako bi se to dsilo, oni bi bili dvostruko nasamareni. kamatnu stopu ne mogu komentarisati jer ne znam kolika je bila kod odobravanja kredita, medjutim, postavljam pitanje : ko ce otpisati, odnosno na ciji teret ce se otpisati, prvo 30% a onda 50%. Da li ce taj teret podnijeti banke ili drzava, ili pak EBRD, sto je malo vjerovatno ? Ako podnose drzava, to joj se svodi na isto kao kad bi donijela ovaj zakon pa platila stetu bankama, a ako podnose banke, valda bi trebalo da se sa tim sloze sve banke a ne samo jedna koja se u tekstu navodi. Ne vjerujem da je Dodik stigao da za to dobije saglasnost svih banaka. Drugim rijecima, Dodik velikodusno nudi narodu da ga izvadi iz …… preko lega drzave, tj. tog istog naroda. Ne vjerujem da ce kod obicnih ljudi da prodje ta „zvaka“, i nebrojena Dodikova „ubleha“. To otvrdjuje njegova tvrdnja „да држава неће имати никакве обавезе а да клијенти неће имати никакве додатне трошкове“. Pa covjece, ko ce to da plati: drzava nece, korisnici kredita nece – a hoce ako se primjeni Dodikova formula, banke nece jer se oko tog nisu slozile, EBRD nece jer o tome nije mogla donijeti odluku u dva dana, a nece je ni donijeti nikog. Slobodan sam da tvrdim da se Dodik, svjesno ili nesvjesno, igra sa obespravljenim narodom i njegovom inteligencijom, ako ju je uopste ostalo.
A ove iz SDS-a treba pitati ko je svojevremeno donio neustavan zakon koji je omogucio da se ljudi zaduze u KM a kredit vracaju u KM ali kao da je strana valuta (EUR, CHF, USD).
6. Dodik kaze „tо би значило аутоматско гашење Хипо банке, а Српску би довело у позицију нарушавања односа са ИБРД-ом и будуће сарадње са овим великим инвеститором”, a ne zna da time samo potvrdjuje svoj „specijalan odnos“ sa tom bankom, zbog kojeg ta banka ne smije da propadne. Propadanjem te banke u RS na povrsinu bi izasli svi poslovi – pretpostavljate koji i kakvi – RS politicara, odnosno neka vrsta drugih Sanadera koji je sito tako imao specijalne odnose sa tom bankom.
PREMA TOME, DODIK TREBA DA OBJASNI KO CE DA PLATI TE STETNE MILIONSKE IZNOSE AKO NECE DRZAVA, AKO NECE KORISNICI KREDITA, AKO NECE BANKE, A JA KAZEM NI EBRD. JEDNOSTAVNO KO?
SCIM KOMENTATORIMA NA OVOM PORTALU PORUCUJEM DA BUDU PRISTOJNI I DA U KOMENTARIMA NE KORISTE RIJECI KOJE NA BILO KOJI NACIN VRIJEDJAJU DOSTOJANSTVO DRUGIH – LJUDSKO, VJERSKO, NACIONARNO, PROFESIONALNO, ITD“.
Obicnom neupucenom covjeku tesko je da to sve shvati, jer to je „struka“, ali ima ko se u to malo vise razumije.
Dodikovi botovi se ne oglasavaju jer su i oni izracunali – skontali – da je mucenik povjerovao bankama i istrcao pred rudu. Matimatika nije misljenje , nego egzaktna nauka, a ona ponekad zna da ogoli stvari.
JA OPET PITAM „STA JE SA DRUGIM BANKAMA. NIJE VALDA DA JE SAMO HYPO BANKA ODOBRAVALA TE KREDITE“.
Zasto se neko nije ovdje, ali i u SzP – i oni cute na strucne stvari a imaju dobro placene savjetnike – zapitao, zasto sa iovim prijedlogom istrcava samo Hypo banka. Ja mozda znam ali necu, ili ne mogu, da kazem.
Ja na ovo pitanje znam i odgovor, ali njim hocu da potstaknem ljude na razmisljanje. treba uvijek gledati sta se odvija – dogadja- iza paravano. Ono sto mi obicni smrtnici ne mozemo ni da naslutimo, a kamoli vidimo.
ponovo ponavljam: NEUSTAVAN JE ZAKON KOJI JE OMOGUCIO UGOVARANJE VALUTNE – ZLATNE – KLAUZULE. Odatle treba poci u rjesavanju problema. ne moze se problem poceti rjesavati od sredine, nego od pocetka. Inace ce postati jos veci problem, a tome upravo prisustvujemo ovih dana.
Cestitke Mackicu. Covvjek je argumentovan i konkretan. Vino je vino, a hljeb je hljeb (popu pop, bobu bob), pa ko voli, nek’ izvoli.
Čekajući da simčeta prošljaka terapija …
U zakonu SDS-a nigdje nisam vidio o nadoknadi nastale štete konverzijom. Upravo ovo što jezdo tvrdi, ko će to da plati po tom zakonu. Možda piše ali ja nisam vidio.
Ako negdje piše da država treba da otplati bilo kakav dug uzimaoca kredita onda je to budalaština. Država treba da pomogne svojim građanima to je korektno ali ne može neki tamo X.Y od mene tražiti da ti plaćam neke prispjele troškove kredita koji si ti uzeo za kupovinu novog mercedesa. Hipotetički pišem šta bi između ostalog moglo da bude.
Po meni bi korektno bilo što piše, u zakonu, da se napravi realan reprogram od klijenta do klijenta sa realnom kamatnom stopom i sve troškove uvesti u kalkulacju. Dakle, po principu, ja uzeo kredit ja ga vraćam, niko me nije tjerao da ga uzimam niti da ga vežem za „švajcarca“. Ako je zaista banka pristala da dio duga otpiše, a to nije strano u ekonomiji, to je onda fastačino. Banka bi time čak profitirala, ali ne novčano. Jedino što bi bila budalaština je da ovaj dogovor banka-Republika Srpska nije pravno ozvaničen i da je ostalo samo na usmenom dogovoru.
Na kraju, trebamo iskopati KO ĆE PLATITI TROŠKOVE KONVERZIJE? Ne postoji zakon kome ti to možeš natjerati banku jer bi slijedila tužba i to je ono što me brine u prijedlogu zakona SDS-a, ali opet kažem možda je to rješenje obuhvaćeno stavom neke tačke ali ja zaista nisam vidio.
Прегледао сам транскрипте сједница Дома народа ПС БиХ гдје се расправљало о Приједлогу закона о конверзији кредита у швајцарским францима у конвертибилне марке, па ево неких исјечака, ако се некоме да читати.
Такође, Уставноправна комисија Дома народа је на 8. сједници, одржаној 29. септембра 2015. године, једногласно утврдила да је Приједлог закона усаглашен са Уставом БиХ и правним системом БиХ. Дакле, с тим су се сложили и чланови комисије делегати Средоје Новић (СНСД) и Драгутин Родић (ДНС).
https://www.parlament.ba/sadrzaj/komisije/dom_naroda/ustavnopravna/arhiva_sjednica/Default.aspx?wsrid=1013&wsid=1212&langTag=sr-SP-Cyrl&pril=b
На 11. сједници Дома народа ПС БиХ, одржаној 10. новембра 2015. године, усвојен је сљедећи закључак: „Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH poziva vlade entiteta i Distrikta Brčko, da hitno dogovore principe rješavanja pitanja konverzije kredita u švajcarskim francima, uvažavajući činjenicu da je neophodno da se agencije za bankarstvo entiteta i Distrikta Brčko aktivno uključe u rješavanje ovog pitanja, te da dođemo do rješenja koje će, s jedne strane garantovati pravnu sigurnost, a sa druge, obezbijediti primjenu zakona na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine.”
Сви делегати из РС су гласали за овај приједлог.
https://www.parlament.ba/sadrzaj/plenarne_sjednice/dom_naroda/default.aspx?wsrid=1021&wsid=1239&langTag=sr-SP-Cyrl&pril=b
Из транскрипта 12. сједнице Дома народа ПС БиХ, одржане 10. децембра 2015. године:
MARIO KARAMATIĆ (…)
Ono što je znakovito, danas je dan razumne sumnje da količina švicarskog franka koja je plasirana u BiH u obliku kredita nikada nije ušla u BiH. Tih novaca nije bilo. Činjenica jeste da je banka u trenutku kada je plasirala te kredite to radila protivzakonito, agencije tada nisu reagirale. Činjenica jeste da su sve političke parlamentarne stranke, osim HSS-a naravno koji je predlagač ovog Zakona, dobile pisamca u kojim banka tvrdi da Zakon nije ustavan unatoč tome što je Ustavnopravna komisija Doma naroda jednoglasno ocijenila Zakon kao Ustav. (…)
Problem koji se javlja je prenos nadležnosti sa entiteta na državu zbog supervizije Centralne banke nad entitetskim agencijama za bankarstvo. Podsjećam da smo na prošloj sjednici izglasali Zakon o izmjeni zakona u kojem smo donijeli odluku da krediti u švicarskim francima u BiH nikada više neće moći biti plasirani, znači, Zakon o izmjeni zakona o pravima potrošača. Taj Zakon će ostati na snazi dok postoji BiH ili dok ga mi ne promijenimo. Pitam vas, kako je moguće da nije prenos nadležnosti ako izglasamo jedan zakon koji regulira identičnu oblast koji će vrijediti do daljnjeg, a prenos nadležnosti jeste ako izglasamo zakon evo u ovom ovakvom obliku i u konačnici koji će vrijediti samo mjesec dana? (…)
OGNJEN TADIĆ (…)
Ali isto tako na svoj način Ministarstvo finansija RS-a sa potpisnikom Zoran Tegeltija, reklo je zbog naprijed navedenog, navodeći argumente protiv zakona koji ste predložili, Ministarstvo smatra da je Prijedlog zakona neustavan i da se istim vrši prenos nadležnosti, te da je pravno neodrživ. To je isto argument. Ljudi koji predstavljaju, hajde da kažem istu političku opciju iz ovog Doma a koji su članovi našeg Ustavnopravnog odbora, su ipak rekli, tu ste vi upravu, da ovaj zakon ispunjava ustavne principe onako kako je napisano. Ali vas ja uvjeravam da sada ti ljudi neće glasati za taj zakon jer smo informisani o tome vrlo jasno na Klubu delegata. I da će ovo pitanje postati pitanje političkog prepucavanja na ovaj način na koji je koncipirano u ovoj sali, da je neko za nešto kriv. I sad imate situaciju, ako gospodin Babalj i ja kao delegati koji niti imaju uticaja na rad entitetskih vlasti, niti su s druge strane u situaciji da ignorišu stav entitetskih vlasti, podržimo ovaj zakon onda smo mi ljudi koji prenose nadležnost. Ako ne podržimo onda smo ljudi koji po vašoj definiciji nemaju humanosti i mirno gledaju kako neko izvršava samoubistvo. To nije pošteno. (…)
Umjesto vas, SDS-a i u tome su učestvovali predstavnici Udruženja, je juče 09.12. uputila po hitnoj proceduri u Narodnu skupštinu RS-a preko odgovarajućih ministarstava Vlade RS-a, Zakon o konverziji kredita sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima i tražila, ponavljam, da se to uradi po hitnoj proceduri. Zašto smo mi to uradili, iako nismo vlast u entitetima? Zbog toga da ovi ljudi ne bi bili predmet političkih igara. To je jedan razlog. Drugo, imamo zaključak ovog Doma da se pozivaju entitetske vlasti da tako postupe, a naši poslanici su sastavni dio zakonodavne vlasti i oni su postupili tako. Na sve to, informisani ste o svemu tome kao predlagač, vi saopštavate da insistirate da se glasa o ovom zakonu, iako je naš prijedlog vama bio da držimo ovaj zakon u životu u ovom Domu i da to bude neka vrsta stimulansa entitetskim vlastima da urade svoj posao, da vi imate vremena da svom ministru finansija uputite isti taj tekst, možda ovaj koji je napisan RS-a i samo sa ćirilice na latinicu i da i ljudima jednako budu riješena ova prava. Ne. Vi to ne želite u momentu kada smo pred rješenjem ovog problema posredstvom pritiska koji smo u stanju da uradimo, nego vi predlažete da se mi izjasnimo. Ako se mi izjasnimo i ako propadne ovaj zakon, a sad sumnjam da je to vaša želja, onda će gospodin Duraković da kaže sljedeće, oni u RS-u neće da to urade jer nema više nikakva pritiska. I Tegeltija koji je ovakav i onakav, kako sam čuo svašta o njemu, neće to da uradi i mi ne možemo ništa. A mi ovdje slegnemo ramenima i kažemo, šta da radimo nemamo više nikakav sistem pritiska jer je gospodin Karamatić insistirao na tome da se glasa i propala je ta poluga. Čemu to? (…)
Da li ste za to da držimo ovaj zakon u proceduri, mislim da za to postoji većina, da danas ne glasamo uopšte o njemu i da čekamo da stvar bude urađena u entitetskim parlamentima, tj. vlastima RS-a i Federacije BiH? Ako je vaš odgovor potvrdan zajedno smo u ovom poslu i rješavamo problem ovih ljudi, a naravno riječ će dobiti i gospodin Duraković. (…)
MARIO KARAMATIĆ
Uz uvažavanje svega što je uvaženi gospodin Tadić rekao moram reći jednu stvar. Ja ne želim da držim zakon u životu, ja ne želim da govorim za 2-3 mjeseca u ovom Domu i da kažem da su umrla 24 korisnika kredita. Ja želim da držim ljude u životu, želim da završi agonija tih ljudi na ovaj ili onaj način. Interesantno je da je dopis poštovanog ministra iz RS-a došao dan ili dva nakon dopisa koji smo dobili od Hypo banke i da je obrazloženje u njemu maltene identično kao u dopisu Hypo banke, koji su nam uputili. Ja ću citirati samo jedan mali kratki dio mišljenja Ustavnopravnog povjerenstva Doma naroda BiH u kojem su, podsjećam, sjedili predstavnici RS-a. Nakon rasprave Ustavnopravno povjerenstvo jednoglasno je: utvrdilo da je Prijedlog zakona o konverziji kredita u švicarskim francima u konvertibilne marke usuglašen Sustavom BiH i pravnim sustavom. (…)
Pritisak je da ga danas usvojimo u prvom čitanju i da uđe u amandmansku fazu, a onda ga možemo povući ako u međuvremenu to riješimo preko entitetskih parlamenata, nikakav problem nije. Znači, imamo mehanizme i pritiska dodatno. (…)
HALID GENJAC (…)
Navode banke da sudovi presuđuju maltene protiv klijenata, mi imamo presude koje govore da sudovi presuđuju u interesu klijenata, jer vrlo obrazloženo navodeći da se radi o sporazumima koji su nepošteni, o sporazumima koji su ugovorni, koji su neprecizni, o ugovorima u kojima su banke mijenjale kamate jednostrano, mijenjale uslove kredita jednostrano. Dobili smo i mišljenje ombudsmena za potrošače u kome se navodi da su krediti naznačeni u švicarskim frankama, a isplaćeni u konvertibilnim markama, korisnik kredita plaća uvećane rate po tečaju švicarskog franka, a prihod ostvaruju u konveritbilnim markama i td., i td. (…)
Dakle, možda bi bili svi gubitnici ako izvršimo glasanje i ovaj zakon ne dobije entitetsko glasanje koje je vrlo izvjesno i zakon propane. Mislim da bi mogli biti dobitnici ako odgodimo izjašnjavanje ali da taj period od mjesec dana bude aktivan imperativan period da entiteti donesu adekvatan zakon identičan u oba entiteta i da na taj način ovu dramu na neki način riješimo. (…)
KEMAL DURAKOVIĆ (предсједник Удружења корисника кредита „Швицарац”, оп. а.) (…)
Prešao bih na dokumente koje sam vam podijelio, da vam dokažem da se radi o smišljenoj pljački Hypo banke. Imate dokument broj 1., u biti to je brošura koju je izdala Austrijska nacionalna banka 31.01.2006. godine, imate u donjem dijelu, ona je na njemačkom jeziku. Svi krediti u BiH su nastali u periodu 2006.-2008. godina, od marta 2006. godine.
Ponavljam, brošura je nastala 31.01.2006. godine, 3 mjeseca, prije je bilo … kredite u BiH, izdala je Austrijska nacionalna banka. Ovdje se radi o jednoj banci, o Hypo banci ili dvije, jedna u Mostaru, jedna u Banja Luci. Dokument br. 2 vam je preveden taj, ta brošura do koje smo mi došli u posjed 2014. godine u junu mjesecu prije godinu i nešto koji su oni od nas krili. Na drugoj stranici naći ćete drastičan primjer kako navodi Austrijska nacionalna banka, kako se može ostvariti dodatna ekstra profit na kamati i na rastu kursa. Kako na kamati? Ako je korisnik kredita podigao kredit od 100.000 maraka, pa neka mu je kamata i 6%, rastom CHF-a njegova glavnica ide na 200.000 maraka. Nije kamata ista na 100.000 6% i kamata na 200.000 6%, gospodo. Oni su to znali. Ovo su oni znali da je brošura Austrijske nacionalne banke.
Drugi drastičan primjer koji navode, odma pored njega tako su ga i nazvali drastičan primjer, kako se 90.-ih godina ostvarila ekstra profit na jenu koji je zadesio istu sudbinu kao i švicarski franak. Pa na 100.000 eura zaradili su ekstra profit 190.000 eura. Ponavljam, ovo je izdala Austrijska nacionalna banka i proslijedila svojim bankama da krenu u takve aranžmane.
Dokument broj 3. – dopis od Centralne banke BiH od 30.01.2015. godine u potpisu guverner Centralne banke, gospodin Kozarić. Pročitat ću samo srednji dio da ne čitam, kada smo tražili da li je ušla CHF u BiH, da li je bilo tog CHF-a iako nije, oni su kazali uvidom u dokumentaciju Centralne banke utvrđeno je da u periodu 2006.-2008. godina Centralna banka nije vršila konverziju CHF valute u KM po zahtjevu Hypo banke d.d. Mostar, odnosno Hypo banke Adria Banja Luka. CHF nije ni postojao, CHF nije ni trebao. Ako znamo da ulozi građana BiH 9.600.000 po zvaničnoj statistici Centralne banke BiH, eto vam odgovor otkud talovi za podijelu ovakvih kredita. Govorim samo o KM štednji, ne govorim u eurima štednji.
Dokument broj 4. – zbog koga sam ja krivično gonjen i prijavljen od strane Hypo banke za otkrivanje poslovnih tajni, protiv mene se vodi postupak. Neka vodi nije me strah ničega, prije 5 godina sam ja umro. Dokument broj 4. – ovo su originalni svihtovi, izvodi Hypo banke Mostar, ovjereni, ispečaćeni. Vidjet ćete ulaze od majke iz … 4 miliona CHF-a a u večernjim noćima storniran je isti iznos. I gospodo draga, završava, na Kipru, Lihneštajnu, ne znam ni ja na čijim računima.
Druge zemlje su rješavale svoje probleme kao što je dokument broj 5. kopirao sam vam samo prvu stranicu jer zaista je bilo puno dokumenata, mogao sam toliko kopirati o kriminalu Hypo banke da ne bi stalo u jedan kombi. Samo je pravosnažna presuda Mađarske, a Mađarski sud je postupio po dokumentu broj 6., a dokument broj 6. vam je Sud pravde EU i njegovo mišljenje po pitanju ovakvih kredita, pa kaže da ova direktiva broj 93/13 EEC od 05. aprila kaže da države, Direktiva vlastite države članice na nacionalnim podzakonskim aktima predvide ovakve stvari. Imaju druge direktive kao što su 2014/17 EU od 04.02.2014. godine koji su došli iz Ministarstva finansija i entitetske agencije za bankarstvo koje predviđaju ako je došlo do rasta valutne klauzule za 20% da nacionalne zemlje moraju reagirati i spriječiti tako nešto i donijeti zakone. Zašto Ministarstvo finansija entitetska i agencije za bankarstvo nisu reagirali? Zašto su krile te direktive, to postavite njima pitanje. Broj 5. je bila Austrijska pravosnažna presuda, broj 7. je Mađarska. Zašto spominjem Austrijsku presudu? 3 mjeseca su ovakvi krediti bili u Austriji. Njihove vlasti su zabranili, zabranili su … ovih kredita i imaju pravosnažnu presudu u korist građana, a na štetu Hypo banke.
Koliko država Austrija misli o svojim građanima, navest ću primjer dokumenta broj 8. molim vas da ga pogledate o čemu se radi. Ovo je ugovor između gospodina Jakoba Kusa, gospodina koji je kupio HolidejIn preko puta i Hypo banke Mostar. Radi se, kopirao sam vam samo 3. stranicu i 1. i iznos kredita od 36.225 miliona CHF-a i kopirao sam vam član 7.
Ugovora koji kaže – ukoliko vrijednost CHF-a u odnosu na euro skoči 10% banka automatski prebaciva kredit u eurski kredit. Da. To je za građane Austrije. Šta sa građanima BiH? Oni su štitili svoje građane, a građane BiH doživljavaju kao ovce.
Gospodin Genjac je govorio nešto o presudama. Dokumenat broj 9., imate tri presude mogao sam vam četvrtu presudu kopirati u Federaciji, evo je od 22.10.2015., pa od 30.11.2015. godine nije se ni pečat još na njoj osušio, pa od 28.10. Dovoljno je samo da ovo pročitate – utvrđuje se da su ugovori ništavi i korisnik kredita vraća samo onaj podignuti iznos koji je podigao na dan podizanja kredita. Nema ni kamate. A šta je u RS-u? U RS-u su davali pismenije ugovore. I ovo je pravosnažna presuda, a kad pričate sa Hypo bankom oni kažu da su oni upravu. I da, 50% je ovdje dobio korisnik kredita, 50% Hypo banka, upravo zbog valutne klauzule. A šta je valutna klauzula? I korisnici kredita imaju, priznaću u RS-u manje izvjesnu sudbinu da su … u odnosu na korisnike kredita u Federaciji gdje će u Federaciji sakriti pravno i poništiti sve ugovore, samo ne mogu kazati hoće li se to desiti sutra ili prekosutra ili za dvije i pet godina. A kako nam sudovi rade, po 5 godina čekamo na općinskim sudovima u Mostaru, čekaćemo toliko. Valutna klauzula je predviđena da se spriječe obezvređivanja novčanog potraživanja. Pa da li ga je ovdje bilo? Ne. Ovdje se ne radi o devalvaciji KM ili eura, složit ćete se s nama kakvo je stanje KM i eura bilo 1995.,1996., 1997. i danas, isto. Ovdje se gospodo radi o devalvaciji švicarskog franka za koji je znala Hypo banka.
I pogledajte molim vas broj 11. zvaničan dokumenat Hypo banke, finansijsko izvješće za 2007. godinu, kada su nastali svi krediti, većina ustvari od 2006. – 2008. godine, 2007. godine su nastali ovi krediti najviše. Imate kredite u CHF-u dati krediti nula. Pa onda dole imate deviznu neusklađenost za 333 miliona. Meni je ušla inspekcija i našla mi neusklađenost za 2 čaja pa me zapečatili. Privatnik sam ja, imam restoran. Za dva čaja me zapečatili, dvije kesice, a za 333 miliona kad nađe neusklađenost ništa, agencije šute.
Evo ja ću još malo zamolit vas gospodo, ako vam znače moja dva prsta ja ću vam ih otkinuti ovdje i dati, da biste vi digli svoja dva prsta. Podižite te ljude, dajte im šansu za novi život. Svaki kredit ima tri sudužnika, nije samo u pitanju bračni par, djeca nego i tri sudužnika. Ova cifra ide preko 100.000 ljudi, a kada bi vam pričali šta radi Hypo banka korisnicima kredita nebiste vjerovali. Dopis dođe, donesi toliko i toliko, ukoliko ne doneseš uzme mu nekretnine. Ja ću danas ako treba biti i veći i Srbin i Musliman i Hrvat od bilo koga od vas samo u jednom cilju, podržite taj narod.
Hvala vam. (…)
NEBOJŠA RADMANOVIĆ (…)
Ovaj Zakon ne može biti prihvaćen kada je u pitanju, kada su u pitanju delegati iz reda srpskog naroda. (…)
OGNJEN TADIĆ (…)
Dakle, prijedlog je da, imajući u vidu sve okolnosti pod kojima dolazi do ove teme, Dom naroda danas glasa o ovom Prijedlogu zakona u prvom čitanju, a da se prethodno usvoji zaključak koji kaže da će Dom naroda nastaviti raspravljati po ovom pitanju u drugom čitanju nakon što se završe procedure u entitetskim parlamentima vezano za ovo pitanje, i da će gospodin Karamatić obezbijediti, preko svojih predstavnika u Parlamentu Federacije BiH, Prijedlog ovog zakona da krene u proceduru. (…)
Dobro, prvo se izjašnjavamo u skladu sa rezultatima konsultacija o zaključku koji glasi: Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH će nastaviti svoj rad po predloženom Zakonu nakon što se u entitetskim skupštinama završe procedure vezane za prijedloge zakona sa istim, koji regulišu ovo pitanje. (…)
Znači, sa 10 za i 2 uzdržana glasa ovaj Zaključak je usvojen. Iz Federacije – 7 za, 1 uzdržan. Iz RS-a – 3 za, 1 uzdržan.
Konstatujem da je zadovoljena i opšta i entitetska većina pa smo usvojili Zaključak.
Sada prelazimo na izjašnjavanje o Zakonu u prvom čitanju. Pozivam vas da se izjasnimo.
Konstatujem da je nakon glasanja u kome je učestvovalo 12 delegata ukupno za glasalo 8 delegata i to iz Federacije 8 za, a uzdržana su bila 4 delegata i to iz RS-a 4 uzdržana.
Zadovoljena je opšta većina, ali nije entitetska pa se konsultujemo.
Nakon izvršenih konsultacija u Kolegiju zaključili smo da se ide u drugi krug glasanja.
Pozivam vas da se izjasnimo u drugome krugu. (…)
Konstatujem da je od ukupno prisutnih 12 delegata za bilo 8 delegata, suzdržana su bila 4 delegata. Iz Federacije – 8 za, niko protiv, niko uzdržan. Iz RS-a – niko za, niko protiv, niko uzdržan. Konstatujem da je Zakon usvojen u prvom čitanju.
https://www.parlament.ba/sadrzaj/plenarne_sjednice/dom_naroda/default.aspx?wsrid=34&wsid=1252&langTag=sr-SP-Cyrl&pril=b
Pitanje: na osnovu kojih zakonskih propisa će Hypo banka izvršiti otpis duga od 30%? Ako otpišu dug „švajcarcima“ zašto ne bi i svima onima koji imaju (iz raznih razloga) probleme sa redovnim izmirivanjem obaveza…
Priča je jednostavna: Hypo banka je jednostavno ucijenila Milu da se mora odbiti zakon jer im ide na štetu (prethodni komentatori detaljno objasnili razloge). Nakon toga Mile je izaštao kao s nekim nazovi prijedlogom koji je pun šupljina i nejasnoća, ali je bitno zamazati narodu oči kako ne bi provalio da od rješenja problema nema ništa. Sad će se priča razvući i nikom ništa….
мачак,04.03.2016. 12:27:28
“На стенограму и у резлутатима гласања се види да се нико из РС-а није противио закључку који гласи: „Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH će nastaviti svoj rad po predloženom Zakonu nakon što se u entitetskim skupštinama završe procedure vezane za prijedloge zakona sa istim, koji regulišu ovo pitanje.”
Мачак,
Не видим овдје ништа спорно. БХ-ниво власти (у којем је СНСД опозиција) је покушао да овај закон донесе на БХ-нивоу. Власт РС се томе успротивила и то је стопирано.
Такође, у овом закључку се наводи да се рад на Закону може наставити када се заврше процедуре у ентитетским скупштинама.
Оно што мени боде очи је стављање овог закона у хитну процедуру у РС, а у ФБиХ није ни започета.
Треће, јасно је да је СНСД излеватио СДС.
СДС је на популистички начин желио шћерати СНСД уз зид. Ови су из тактичких потеза рекли да ће подржати закон и већ почели славити побједу, а онда им га Миле ували згуза до јаја.
Malina, 04.03.2016. 21:26:16
“Pitanje: na osnovu kojih zakonskih propisa će Hypo banka izvršiti otpis duga od 30%? Ako otpišu dug „švajcarcima“ zašto ne bi i svima onima koji imaju (iz raznih razloga) probleme sa redovnim izmirivanjem obaveza…“
Малина, претпостављам да си подржавала СДС-ов приједлог закона па ја тебе питам, из којих финансијских извора би се Хипо банци надокнадила штета да је тај закон усвојен?
Симо П. Ороз,
Спорно је ово:
„На 11. сједници Дома народа ПС БиХ, одржаној 10. новембра 2015. године, усвојен је сљедећи закључак: ’Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH poziva vlade entiteta i Distrikta Brčko, da hitno dogovore principe rješavanja pitanja konverzije kredita u švajcarskim francima, uvažavajući činjenicu da je neophodno da se agencije za bankarstvo entiteta i Distrikta Brčko aktivno uključe u rješavanje ovog pitanja, te da dođemo do rješenja koje će, s jedne strane garantovati pravnu sigurnost, a sa druge, obezbijediti primjenu zakona na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine.’
Сви делегати из РС су гласали за овај приједлог.”
То није испоштовано, јер власти РС нису ништа урадиле прије 18. фебруара, када је СДС предложио Закон у НС РС. Посебно обрати пажњу на ово „хитно” у Закључку.
Исто важи и за други закључак.
Ако је у питању заиста противљење преносу надлежности, а не суштинско одбијање да се донесе Закон, онда су делегати СНСД-а и ДНС-а у Уставноправној комисији Дома народа могли да дигну глас против Приједлога као неуставног и неусаглашеног са правним системом БиХ, а урадили су управо супротно – подржали Приједлог.
Све те политичке играрије на страну, мислим да се овом проблему могло приступити много боље него што су то урадили и Додик и СДС.
Прво, треба да се испита како су ти кредити додијељени. Да ли је то учињено законито? Да ли су банке – или банка, будући да се, колико видим, у овој причи спомиње само Хипо банка – обмануле будуће кориснике кредита? Да ли су институције задужене за контролу банака радиле свој посао?
Треба да се обрати пажња и на то зашто су појединци дизали те кредите. Не могу се у исту категорију стављати људи који дижу кредит да би доградили спрат и они који то чине због преживљавања (храна, лијекови и сл.). Ако постоје ови други, како је банка могла да им додијели кредите? То је лешинарење. Ако искориштавање социјално угрожених није било забрањено законом, зашто није? Такође, зашто нису испоштоване директиве ЕУ?
Казнити свакога ко се огријешио о закон.
Друго, на сједници Дома народа се наводи да нижи судови углавном пресуђују у корист дужника, али да предмети запињу на вишим судовима.
Не знам да ли се Центар за пружање бесплатне правне помоћи РС укључио у ову причу, али ако није – требало би да то учини. Власт би требало да отворено каже да ће центар помагати све социјално угрожене дужнике, што му и јесте обавеза, и чак координисати покретање заједничке тужбе против банке или банака. Такво јавно обраћање би још више притиснуло банке да се нагоде са клијентима, јер се сада не боре против ситне рибе, већ против, рецимо, хиљаду клијената који наступају заједнички и имају правну помоћ државе.
Треће, доста људи се убило због ових кредита. Држава би требало да омогући бесплатно психолошко савјетовање за дужнике којима је то потребно, а породице корисника кредита који су се убили да се уз помоћ Центра позабаве могућношћу тужења банке или банака ради добијања одштете.
У најмању руку, тиме би се извршио много већи притисак на банку или банке и изборили повољнији услови за социјално угрожене дужнике. Они који нису социјално угрожени не треба да занимају државу, осим ако их банке нису обмануле при дизању кредита. Лажно оглашавање нипошто не смије да се толерише.
Дакле, у суштини, институције треба да раде свој посао, а не да Додик преговара са Хипо банком или да СДС предлаже законе који би могли понукати (основане) тужбе против РС. Кад већ институције не раде свој посао, нека Предсједник Владе притисне надлежне министре да раде свој посао, а ови да притисну своје подређене.
Ако Цвијановићка не ради свој посао, онда је то криза у функционисању Владе и покреће се иницијатива за смјену Предсједника Владе, а Предсједник РС ту има уставна и законска овлаштења.
Симо П. Ороз
,05.03.2016. 09:39:24[
Dragi Simo, svaka banka obračunava kamate na taj način da kajmak pokupi u prvih nekoliko godina otplate kredita. Iz tog razloga ja se za Hypo banku uopšte ne brinem. Ista itekako dobro zarađuje na grbači ovog naroda već godinama izvlačeći ekstra profit.
Нису они ништа криви,ми смо криви.
Niste vjerovali Domagoju. Ispade, sve što je rekao da je istina. Ja sam mu vjerovao.
Jbt, izgleda da je korisnom Hypo idiotu zadatak: satrati i zatrati da niko, i ništa, ne ostane.
Što je najgore: polako, umiranje natenane, bez hrane, bez lijekova, a Špirke najavi- isključiti i vazduh. Vidjećemo šta je pod tim mislio. Možda, , najlon kesa na glavu. Do cilja bez opaljenog metka….