Хакија Мехољић: Сребреница је жртвована

Ратни начелник Полицијске станице у Сребреници Хакија Мехољић потврдио је изјаве предратног предсjедника Извршног одбора те општине Ибрана Мустафића да су многи Бошњаци страдали приликом повлачења из Сребренице према Тузли.

Мехољић је, наиме, рекао да не зна да ли су постојали спискови за ликвидацију сребреничких Бошњака, који су према мишљењу тадашњих муслиманских структура превише знали, али је потврдио да је лично био упозорен „да се чува” јер се налази на листи за одстрјел.

Мехољић је агенцији Срна рекао да му је приликом повлачења у колони пришао Хамдија Фејзић, актуелни потпредсједник Скупштине општине Сребреница и рекао му да се – чува јер је на списку за ликвидацију, пренијели су бањалучки медији. „Питао сам га – од кога да се чувам? А он је одговорио: Довољно сам ти рекао”, прича Мехољић и наводи да је када је сазнао за ту опасност почео да „игра своју игру”.

„Одвојио сам се од колоне која се већ више пута прекидала у општем расулу и када сам стигао на територију под контролом Армије БиХ, прикрио сам се неколико сати и нисам одмах изашао из шуме иако су ме поименично дозивали, што значи да је неко пратио и тачно знао да сам био у тој групи”, испричао је Мехољић.

Он објашњава да није био члан Странке демократске акције (СДА), односно да је са њеним лидерима био у сукобу и да до данас није сазнао да ли су заиста они правили спискове за ликвидацију.

Због отвореног неслагања са војним и политичким руководством Сребренице, Мехољић каже да му је у рату „четири пута пресуђивано”, али да је, ипак, сачувао главу, и да је због тог искуства морао да буде опрезан и да се чува да га не би ликвидирали припадници његовог народа приликом повлачења према Тузли.

„Убрзо сам у Тузли `проговорио` за медије и испричао шта се све дешавало у Сребреници, а то сам учинио да бих сачувао себе. Као дугогодишњи полицајац знао сам да ме, када наведем имена оних који су одговорни и од којих ми је претила потенцијална опасност, не смију ликвидирати, јер би се знало ко је то учинио, потврдили би тиме моје сумње и морали би да одговарају”, каже Мехољић.

Он се присјећа да се колона која је кренула од Сребренице више пута прекидала, групе су се одвајале, многи су остајали због исцрпљености, рањеници нису могли издржати пјешачење и долазило је до нервних растројстава и самоубистава, као и враћања појединаца и групица назад према Сребреници ради хране.

„У таквом стању беспомоћности и напуштености људи су свашта радили – убијали су се бомбама и на друге начине, очеви су остављали лакше рањене синове, јер их нису могли носити и свако је у том расулу мислио како да сачува властити живот”, присјећа се Мехољић.

Мехољић потврђује да су многи настрадали у душевном растројству, али да се тачни подаци о томе никада неће сазнати због расула које је тада наступило.

Људи су кретали на разне стране, по властитим процјенама и плановима, групе Бошњака су лутале шумама, сусретале се и отварале ватру једне на друге, неки су се вјешали, убијали, наилазили на минска поља – испричао је Мехољић.

Он, као и Ибран Мустафић, окривљује Алију Изетбеговића и СДА за, како каже, „издају Сребренице” и понавља оно што је давно изнио у јавност – да је Изетбеговић делегацији из Сребренице током рата у Сарајеву рекао да треба жртвовати око 5.000 људи да Срби уђу у Сребреницу, па да се изазове међународна интервенција и бомбардовање Републике Српске.

Истиче да је бошњачки ратни политички и војни врх омогућио Насеру Орићу излазак из Сребренице неколико мјесеци пре њеног пада, што је, како каже, био знак да је „Сребреница жртвована”.

Што се тиче тврдње Ибрана Мустафића, коју су претходних дана пренели готово сви медији на овим просторима – да су, док су се повлачили према Тузли, Бошњаци убили од 500 до 1.000 својих сународника „који су знали више него што су смјели” и били на списковима за ликвидирање, Мехољић каже да Мустафић није био у колони и није пјешачећи стигао на територију под контролом Армије БиХ, те да стога не може знати шта се све догађало.

Мехољић наводи да нико не може знати колико је људи и на који начин настрадало у општем расулу које је завладало приликом повлачења бошњачке војске и мушкараца преко шума из Сребренице, у јулу 1995. године. Ипак, Мехољић није искључио могућност таквих ликвидација, али каже да он није био очевидац и да није имао та сазнања.