Хајде, брате, склањај се од фашизма

Чини се да ће толиком употребом и сам термин фашизам постати обесмишљен.

Пише: Борис Радаковић

Овај цитат је преузет из књиге Бранка Ћопића, „Не тугуј бронзана стражо“. Радња књиге приказује пресељавање колониста из Босне у Војводину, послије Другог свјетског рата. Један од ликова из књиге, Станко Веселица, на духовит начин се обраћа псу старца Јовандека. Старац Јовандек, понио је са собом и своје пчеле, које су задавале бригу осталим колонистима у возу за Војводину. За Станка Веселицу, те пчеле су биле фашисти.

Овај духовит примјер из Бранкове књиге, нажалост, данас има нимало духовите ни безазлене паралеле. Фашизмом се данас у Бранковом завичају, жигоше све што одудара од програма стварања унитарне Босне и Херцеговине. Жигови фашизма чак и прелазе границе БиХ, спуштајући се на све политичке или интелектуалне формуле српског народа. Срби тако добијају улогу фашистичких пчела из Бранкове књиге.

Да не улазимо у примјере из прошлости, споменућемо само неколико скорашњих србофобичних напада на српске политичке и интелектуалне манифестације.

Приликом прославе православне нове године у Генералној скупштини УН-а, коју је организова председавајући скупштине Вук Јеремић, дошло је до скандала због одржаног концерта групе Вива Вокс. Поред многих нумера изведених том приликом, била је и пјесма „Марш на Дрину“, која је настала након прве побједе сила Антанте у Првом свјетском рату.

Међутим, она је засметала неким муслиманским удружењима, која су осула нападе на Јеремића, а „Марш на Дрину“ жигосали као пјесму геноцида. Иако ова пјесма нема никакве везе са грађанским ратом у БиХ, било је довољно то што је једна српска пјесма изведена на тако значајном мјесту као што је скупштина УН-а. Ако би враћали „мило за драго“, онда би Срби требали да све и једну бошњачку севдалинку осуде као геноцидну, под изговором да су злочини над Србима рађени уз мелодије севдалинки.Сва срећа, не постоје српска удружења или неки други фактори који би такву небулозу учинили.

Други скандал десио се прије неколико дана, такође у Генералној скупштини УН-а, гдје се расправљало о раду Хашког трибунала. На позив предсједника Генералне скупштине, као посматрач позвана је и предсједница удружења „Мајке Сребренице“ Мунира Субашић. За вријеме излагања предсједника Србије Томислава Николића, она је открила мајицу са натписом „Сребреница“ и покушала да дигне транспарент „Република Српска, геноцидна“, након чега је испраћена из зграде УН-а.

Жалосно је тако некултурно понашање предсједнице поменутог удружења, кад знамо да су скоро све српске жртве још увијек без правде. Многи Срби су осуђени на енормно дуге затворске казне, док припадници остале двије зараћене стране добијају симболичне казне или бивају ослобођени оптужби. Србима се настоји оспорити право да изнесу чињенице у своју одбрану. Пола Босне и Херцеговине се проглашава за геноцидну творевину, од људи који и не знају право значење термина геноцид. Све ово је у циљу жигосања фашизмом цијелог српског народа.

Муслиманске невладине организације у свом извјештају „Бошњачки поглед у будућност“, залажу се за укидање Републике Српске. Сматрају да Република Српска дискриминира несрбе и крши људска права. Оне такође тврде да је Република Српска настала путем геноцида. Њихове тврдње подржава и први комадант „Армије РБиХ“ Сефер Халиловић, истичући да је "настајање РС-а мрља на свјести домаћих политичара и међународне заједнице“.

Док код Бошњака имамо широк фронт, почев од политичких странака, ентитетских институција, интелигенције, разних владиних и невладиних удружења и оганизација, које се боре и агитују за укидање Републике Српске, код Срба у БиХ а и шире, имамо подјелу и по питању опстанка Републике Српске, Косова и Метохије и Војводине. Многе невладине организације директно или индиректно подржавају своје колеге у ФБиХ. Без имало критичности, оне српски национализам криве за све лоше на овим просторима. Кад год је могуће нападају институције Републике Српске. Кажу да су у Републици Српској крше људска права и слично, а без проблема они износе своје рекао бих антисрпске ставове.

Надам се да не звучим превише оштро, али посматрајући ствари долазим до закључка да нам већи непријатељи и не требају, него што смо сами себи. Како објаснити позиве неких „напредних“ Срба на укидање Републике Српске, на признавање независности Косова и Метохије, на давање веће аутономије Војводини? Зар још није издахнула српска самоосуда из доба владавине комунизма?

Србе називају фашистима исти они, који су и Бранка Ћопића и многе друге српске писце сврстали у ред босанскохерцеговачких књижевника. Као да им ништа не говори овај цитат из поменутог Бранковог дијела „Еј, Чарнојевићу, гдје си да видиш нови сеобу Србаља!“

Ми би узвикнули: „Еј, Бранко, гдје си да видиш ове новокомпоноване антифашисте!“