Град са много имена и јединственом љепотом

Прегледнији је, има ширине, зграде нису одмах уз улице и канале, који не смрде. Имате осјећај да сте на мору и у граду истовремено.

Пише Марко Шикуљак

Уопште, граду су осим имена (Лењинград, Петроград) давали и разне надимке, попут сјеверни Палмир, Венеција сјевера, и још доста метафора које указују да је управо он руска врата у свијет и главна лука; али махом ништа што би приближило његову љепоту. За Венецију, коју сам посјетио два пута, рекох довољно.

Од великих градова (преко милион људи) нема сјевернијег насеља на свијету. Његов оснивач је Петар Велики. За Русију је он био исто што и Путин данас, јер је од просјечне земље подигао на водеће мјесто у свијету. Вјерујући да без излаза на море нема силе, он је одредио да дигне пријестоницу наушћу Неве у море.. Прије тога је потукао тадашњу силу Шведску на истом том мјесту. Да, име није дао по себи, већ по светом Петру, заштитнику града. Забавна случајност. 

Тако да релативно млад град није грађен вијековима, већ у комаду. Има неколико дијелова града који су саграђени после, како се град ширио, а граничници су већи канали. У историјском центру свака зграда је историјски споменик, свака има неку посебну причу или је у њој живио неко значајан, и свака је тако лијепа да брзо огуглате на ту љепоту.

У сваком погледу, достојан је царског града и звања пријестонице царства. Све што сија све је злато, рећи ће вам водичи. Мноштво златних кровова, крстова и стубова, са неизбјежним бродићима, анђелима и сидрима, симболима поморства, пошто је Петроград био главна лука, преко које се сливало много новца од трговине. На све те шиљате златне стубове Руси су за вријеме њемачке опсаде навлачили дрвене навлаке, да не и служили као орјентир непријатељској артиљерији.

Прича о опсади тада Лењинграда је прича о великом страдању. Негдје се говори да је Хитлер сматарао да град на том мјесту, у свјетском поретку по његовој вољи, уопште не треба да постоји. Опет, зна се да је планирао да у хотелу Асторија (поред ихтијаревске цркве и споменика цару Александру) прослави освајање града и слом одбране СССР.

Историју познајемо толико да знамо да је Лењинград брањен херојском жртвом грађана и сјајном тактиком маршала Жукова. Помоћ је стизала преко залеђеног језера Ладога, а разне вриједности и споменици су закопавани, да не би били уништени у експлозијама.

Обнова је почела одмах након рата, а упадљиво је колико се данас обнавља. Скеле на фасадама које се реконструишу су јако честе. Додуше, Петрограђани се боре да се у старом језгру не изгради Гаспромова вишеспратница, која би утицала на статус града као културног споменика. Обнављају се и паркови, импозантне величине. На таквим мјестима као вид дружења можете срести људе који пију. Руси као славни на пићу изгледа живе спортски, па пију најчешће пиво у лименкама од пола литра, а нисам запазио много тетуравих људи.

 Што се тиче цијена, Петроград је нешто јефтинији од Москве (занимљиво да је курс рубље повољнији у Москви), што је и даље скупо, али постоје мјеста гдје се може ручати јефтино, нарочито у склопу "срећних сати" и посебних понуда. Постоји и читав ланац Евразија ресторана, са кухињом различитих земаља, попут Узбекистана, или Јапана, за туристе са истока, међу којим сем Јапанаца има и доста Кинеза и Индуса.

Помињати да је све, па и Мекдоналдс или најаве концерта Бритни Спирс (изузетак је једино концерт српске музике) исписано ћирилицом, нема потребе. Од вањског оглашавања интересантно је колико има реклама за балетске предствае, као и то да се рекамирају на савремен начин. Балет је значајан дио руске културе, и у великим театрима се прије нису играле позоришне представе, које су сматране приземнијом забавом, већ су били резервисани за балет и, нећете погодити, циркус.

Руси држе до религије, и град краси доста цркава. Три би могли посебно издвојити. Црква пале крви, гдје је убијен цар Александар, који је укинуо кметство, али након тога убијен. У руском народном стилу, са шареним луковицама као куполама. Многи вјерују да је у питању исламски утицај који је у Русији био присутан преко Татара, али други истичу да је у питању чисто практичан моменат. Зими је много снијега, а тај облик омогућава да он склизне брзо, и не провали кров.

Исакијевска црква, највећа, тачније највиша православна црква на свијету. Налази се у близини зграде Адмиралитета, на коју су Петербуржани посебно поносни, те већ поменутог хотела Асторија и споемника цару Александру који у саобраћају игра улогу кружног тока.

Црква Богородице казањске, надалеко цијењене иконе, за коју веле да има чудотворно дејство. Била је изгубљена, па враћена, али кад хоће срећа, свака њена копија има нешто од чудотворности. Али црква… Грађена је по узору на римску базилику светог Петра. Ходате Невским проспектом, и како пролазите ћошак зграде, појављује се тај призор који ошамути својим љепотом и изгледом, за који на прву никад не би сте рекли да је црква.

У граду постоји и џамија која је грађена по узору на ону из Тамерланове пријестонице Самарканда, да се употпуни вјерска разноликост. Иначе, згодна ставр код Петрограда да већину туристичких фетиш мјеста можете обићи у ходу без кориштења градских превоза (наравно, кад се већ довезете до центра.) Ту домету шетње је зграда Адмиралитета и лука, и топовњача Аурора, Петропавловско острво са манаситром (одакле је почела изградња града) парк побједе са вјечном ватром, и покрени мостови на Неви. Њихово дизање се може погледати увече, када када ово мјесто постаје магнет за сваку врсту посматрача.

Црква и мостови су посебно популарни за сликање младенаца, па их можете срести готово сваки дан. Занимљиво је да се за превоз младенаца користе возила која би се могла описати као ванбрачна дјеца Хамера и Линколна, гдје су од првих повукли изглед, а од других издуженост.

За комплетан доживљај треба се провозати каналима и видјети град са воде. Постаје јасније зашто у дјелима Достојевског са радњом у овом граду има толико помињања преласка мостова и канала.

Не може се све поменути, али тешко је изоставити Ермитаж, један од најугледнијих музеја на свијету. Овом мјесту не треба приступити као обавезно, већ обићи уколико вас заиста интересују умјетнички експонати. Улаз са ајзик картицом је бесплатан, а једним даном у мјесецу врата су отворена за све. Одвојити читав дан, пошто је у питању један од музеја са највише експоната на свијету.