Говор који је заталасао јавност: Никада немојте заборавити, ви сте професори!
Проф. Др Рајнa Драгићевић, професор Филолошког факултета у Београду, одржала је овај говор 19. јуна 2013. године на апсолвентској вечери њеним студентима. Драги моји студенти, поштоване колеге, будући професори На дан када смо прослављали ваше апсолвентско вече, одложен је матурски испит малих матураната јер су се тестови које је требало да попуњавају појавили у јавности. […]
Проф. Др Рајнa Драгићевић, професор Филолошког факултета у Београду, одржала је овај говор 19. јуна 2013. године на апсолвентској вечери њеним студентима.
Драги моји студенти, поштоване колеге, будући професори
На дан када смо прослављали ваше апсолвентско вече, одложен је матурски испит малих матураната јер су се тестови које је требало да попуњавају појавили у јавности. Овај догађај само је једна од бројних манифестација урушености нашег просветног система, као и друштвеног система у свим областима. Долазећи на ваше вече и гледајући вас онако дотеране, насмејане, младе и пуне позитивне енергије, размишљала сам о томе хоћете ли успети да задржите тај оптимизам и када дипломирате и када се суочите с ниским платама, недовољним уважавањем професорске професије, прилично незаинтересованим ученицима, родитељима који су увек на страни своје деце (чак и ако је то на њихову штету), различитим притисцима и омаловажавањем. Mного тога око вас убијаће вам мотивацију.
Ипак, ако мене питате, на листи врхунских занимања налазе се следећа: професор, лекар, адвокат, судија, инжењери, још једном, професор. Ако питате све родитеље овог света чиме би желели да се њихова деца баве, одговориће вам на исти начин.
Разноразни неписмени и полуписмени људи данас себе олако могу назвати некаквим пи-аровима или менаџерима, необразоване водитељке себе зову новинаркама, а фолк-певачице уметницама, да и не говорим о арт директорима, бизнис консултантима, бек-офис администраторима, велнес консултантима, ивент координаторима, копи-принт оператерима, маркетинг консултантима, офис-асистентима, портфолио-менаџерима, продукт дизајнерима. Иза звучних назива занимања најчешће се крију фолиранти који мисле да се углед може стећи преко ноћи, крију се они који нису имали издржај да заврше факултет који су започели, они који мењају занимања и професије као прљаве чарапе. Немојте заборавити да се професором, лекаром или судијом нико не може самопрозвати.
Поносите се својим занимањем
које се може стећи само упорним, вредним радом, одрицањем, неспавањем и вишегодишњим самосавладавањем и самоодрицањем. Не дозволите да вам бахати, хвалисави и самоуверени власници разноразних ресторана, фирми, приватних авиона, луксузних станова држе лекције о успеху, јер ви сте професори, а они су само власници квадратних метара!
Покушавају да омаловаже професорско занимање… Имајте на уму то да сте ви чувари достојанства своје професије. Звање професора стиче се са пуно труда, али још више муке треба уложити у знање како носити ту важну титулу. Водите рачуна о начину на који се понашате и када нисте у школи, размишљајте о свом одевању, ставу, односу према колегама, према ученицима и њиховим родитељима. Ако себе срозате у сопственим очима, онда ће вас и околина гледати са омаловажавањем. Будите поносни, самоуверени, будите спремни да учите и да се доживотно усавршавате, јер ви сте професори!
Волите своје ученике. Упознајте их са оним племенитим што носе у себи, а чега често нису свесни. Извуците оно најбоље из њих. Подигните им углед у њиховим сопственим очима. Нипошто им не поклањајте оцене, али им стално омогућавајте да поправе оцене које имају. Препознајте и поштујте њихов труд. Покажите им да могу бити успешни ако раде. Не убијајте им вољу. Професорски ауторитет не стиче се претераном строгошћу и самовољом, већ праведношћу и недвосмисленим договором којег обе стране треба да се придржавају. Хвалите најбоље јер ћете тиме инспирисати и остале да се потруде и понекад буду најбољи. Пружајте шансу многима да понекад буду најбољи. Немојте бити другари са својим ученицима и покушавати да им се на тај начин приближите. Ви треба да постављате правила у својој учионици, да одређујете границе, да држите конце у својим рукама, јер они су ученици, а ви сте професори!
Не заборавите
да ћете предавати главни предмет, први у рубрици у Дневнику, и да ћете са својим ученицима проводити више времена од свих осталих професора. Ваш утицај на ученике биће најважнији. Будите свесни те одговорности. Као професори српског језика, ви сте чувари нашег језика и културе. Учите ученике да воле своју земљу. Често се може чути како професори својим најбољим ученицима саветују да што пре оду одавде. Почело је да се подразумева да је најбољи успех у школи сигурна пропусница за одлазак из Србије. Хајде да преокренемо перспективу! Укажите најбољим ученицима на то да треба да остану у Србији јер ће јој, као најбољи, помоћи да се опорави и постане боље место за живот. Не дозволите им да оду и да препусте земљу свакојаком олошу! Зацртајте им као животни задатак да се боре против живог блата у које тонемо. Усадите им осећај за друштвену одговорност и објасните им да ову земљу нико не може очистити осим њих. Ако се потрудите, видећете да ће вас ђаци послушати, јер ви сте професори!
Будите уверени да семе свих економских, политичких, културних, моралних реформи у овој земљи може да проклија само у породици, али и у вашој учионици, и то управо на часовима српског језика и књижевности! Зато се трудите да будете узор својим ученицима. Крените у рат против свих старлета, спонзоруша, певачица, манекенки, тајкуна, бизнисмена и победите их. Ви им морате постати оријентациона тачка, светионик у животу! За тај рат имате 45 минута дневно скоро сваког радног дана, а то није мало. Победићете тако што ћете дати све од себе да садржаје које треба да представите својим ученицима учините занимљивим, узбудљивим, свежим. Успећете у томе само ако много знате, ако волите оно што радите и ако сте посвећени. Ученици то могу да препознају, и то непогрешиво. Не обазирите се на чињеницу да се неке ваше колеге не припремају за часове, да многи ништа не раде, а примају плату, не обазирите се на трулеж око себе и не предајте му се! Нека ваш час буде оаза знања у свеопштој пустињи, светла тачка у мраку, зрно смисла у бесмислу. Ви имате мисију: ако успете да повратите ауторитет школе и знања (а то се не може постићи ниједним законом, већ ентузијазмом професора), падаће као домине све препреке ка бољем животу у Србији. Од часа српског до економских реформи! Од часа српског до борбе против корупције! Од часа српског до космоса!
Ваша моћ је огромна и ваш задатак је од стратешког значаја. У томе је разлика између вас и разноразних менаџера, консултаната, координатора, администратора, оператера, богатих власника локала и осталих експерата за продавање магле. У њиховим рукама су пројекти, локали, авиони и камиони, а у вашим рукама је будућност ове земље. Никада немојте заборавити: ви сте професори!
Јебеш будалу.
Koji crnu budući profesori. Pa znate li vi koliko je već generacija izašlo iz tih državnih fakulteta bez ikakve šanse a posao. O čemu treba da se nadaju neki budući, pa ako bi i bilo nekog posla već imaju oni koji na posao čekaju 10 i više godina. Sada fakulteti postoje samo zbog toga da bi zaposleni na fakultetu imali posao i primali platu. Država je generacije i generacija istavila da izumuri da gledaju u nebo a radnog mjesta i privrede nema.
Privtni fakuteti su osvukli veliki broj studenata, što je dovelo do manjeg broja studenata, odsustva bilo kakve konkurencije na prijemu i selekcija na studijama. Nemogućnost zaposlenja sa diplomom državnog zbog uništene privrede i velikog broja nezaspoenih sa tim je dodatno obezvrijedilo diplome državnih fakulteta, oborio je kvalitet studija, nastave. Kakvu motviivaciju mogu imati studentu na državnim fakultetima, kad vide da hiljade onih koji su već završili nemaju nikakve šanse za zapošljavanje.
Da li i ti fakulteti mogu diktirati kriterije studija ili kvalitet upisanih studenata kao i vrijednost diplome na tržištu sa mogućnošću zaposlenja.
Za početak bi trebalo kvanititet pretvoriti u kvalitet.
Trebalo bi ponovo vratiti kriterije studija i selektivnost gde bi 20% upisanih završavalo.
Ako hoćemo elitu i razvoj tako mora. Tako je bilo u plansoj privrdi tako mora i sada.
Druga je stvar što je privatizacijom uništena privreda pa niko nema posla sa srednjom školom, pa je država na otvarala dražavnih i dozvolila privatnicima otvaranje privatnih fakulteta da se nezaposleni maturanti „zbrinu“.
Često imamo i ovakvu apsurdnu situaciju:
Država BiH RS studentima daje iz uzetih kredita stipendiju 200 KM mjesečno za prsjek na kvazidržavnom fakultetu. Kad student stekne kvazi diplomu državnog fakulteta nemože sa njom ni dinara zaraditi, a kao student je imao od držae 200 KM mjesečno da ništa ne radi.
Препоруке Проф.Др Рајне Драгићевић младим апсолвентима су од велике користи и за све разумне и моралне људе. Када би се нјена виђења у будућности остварила са сцене би отишли сви осреднји и мање осредњи, а са њима и корупција мито и криминал, а то би био повратак у колоко-толико нормалан живот.
Ne znam po čemu je ovo „zatalasalo“ javnost. Ovo je priča koja se već duže vrijeme čuje u Srbiji kao reakcija na privatne fakultete i javljanje zanimanja koja nisu pod direktnom kontrolom države. Ova „profesorica“ je samo dala odličan dokaz da se ona i njene kolege smatraju izdvojenim dijelom stanovništva koje obavezno mora biti privilegovano zbog činjenice da su stekli jedno određeno obrazovanje. Taj koncept se polako mijenja i to je ono što ove učmale krugove sada tjera da se javljaju sa ovim patetičnim govorancijama. Državni univerziteti u Srbiji, a naročito BU, a u okviru njega Pravni fakultet, su još od vremena Nikole Pašića rasadnik „podobnih“ kadrova za državne poslove. O tome je pisao Arčibald Rajs i rekao da će to biti jedan od najvećih problema u budućnosti. Njegovo predviđanje se i ostvarilo. Socijalistički univerzitet je samo nastavio sa ovom praksom, a postsocijalistički sa socijalističkom. A praksa je, u stvari, ostala jedna te ista. Ti „profesori“ su većinom neradnici korumpirani svojim naoko nedodirljivim položajem, u kojem su mislili da im se ništa ne može dogoditi. Ali, kada, kao sada u RS, postaje očigledna situacija da se mnogo manje djece upisuje u škole zbog pada nataliteta i odlaska ljudi, onda se poteže pitanje šta sa tim viškom i od šireg društva se odjednom traži neki konsenzus za „spašavanje“ tog viška, a inače se taj konsenzus nije tražio niti za jedno drugo pitanje. Kada je postalo očigledno da u Republici Srpskoj sada skoro pedeset posto studenata studije završava na privatnim fakultetima, onda sad počinje priča o tome da privatne fakultete treba zatvarati, za šta se inače pomno zalaže i ova beogradska profesorica. Samo što niko od njih ne shvata logiku slobodnog tržišta, iako su se za nju kao neki silni liberali zalagali, pa sad kad im se nešto ne dopada, jer ugrožava njihovu dominaciju, onda bi da to opet vraćaju na staro. Ne može. Što je pokrenuto i dobilo legitimet, ne vraća se na staro.
Nemojte zaboraviti da ste Profesori u momentima dok se dopisujete sa učenicima na FB,dok im lajkujete polugole slike,nemojte zaboraviti da ste Profesori dok u zbornice ulazite polugole i mamurne od sinoćne žurke,nemojte zaboraviti da ste Profesori dok ste na „ćao“ sa svojim učenicima,nemojte zaboraviti da ste Profesori dok se otimate da budete razredni starješina djetetu lokalnog tajkuna ili političara,nemojte zaboraviti da ste Profesori dok izlazite iz kladionice gdje su vam đaci dali par dojava,Nemojte zaboraviti da ste Profesori kad kupujete pokoji ispit ili prodajete neku dvojku,nemojte zaboraviti dragi Profesori……Velika čast izuzetcima,ali školstvo nam je na umoru,a na umoru nam je jer smo svi zaboravili da je …PORODICA ,OSNOVNA ĆELIJA DRUŠTVA.