Горња Дубница: Вехабије долазе, Срби одлазе

Подмајевичко село Горња Дубница, удаљено од Калесије неколико километара, ни данас на Божић, као и претходних 17 година послије рата, не би привлачило ничију пажњу да се неким случајем у ово село нису, у посљедње годину-двије, почеле досељавати вехабије.

Горња Дубница се обнавља. Има вехабијски центар, електричну енергију, добро урађен макадамски пут до краја села, односно до еко-изворишта Кисељак. Срба, који су прије рата овдје били у већини, а који су сада повратници, скоро да и нема. Нема их, јер како преостали мјештани кажу, нису имали ничију подршку за одрживим повратком, па су морали поново да се исељавају.

Предсједник Удружења српских повратника Милисав Гарић рекао је новинарима да је у Горњој Дубници остало још 20 српских повратника у шест кућа, док је око 30 кућа продато вехабијама.

"Све куће које су откупиле вехабије могу се одмах препознати, јер је на њих постављена нова фасадна столарија и квалитетни кровови", рекао је Гарић и нагласио да је до тих кућа урађена сва инфраструктура – путна и електро, за разлику од неких српских кућа које ни сада немају електричну енергију.

Гарић је истакао да власти у општини Калесија проводе "врло успјешну логику" која је довела до тога да српских повратника скоро да и нема на овом подручју.

"Логика је једноставна – немојте запослити ниједног Србина, остаће ту, формираће или окупити породицу, не дозволите да се сахрањују на ранија гробља, као што је случај у Гојчину, формирајте дивљу депонију на којој можете одлагати све па чак и отпатке из сточне кланице, као што је то случај у српском селу Зелина – једноставно стварају се немогући услови живота, што је гаранција да Срби оду", појаснио је Гарић.

Истичући да све ово Срби преживљавају већ деценију и више, колико траје повратак, Гарић је рекао да су српски повратници приморани поново да се враћају са својих пријератних огњишта и да имања продају у бесцијење.

"Прморани су јер немају подршку локалне, а ни федералне власти, за одрживим повратком", рекао је Гарић и додао да сада на подручју општине Калесија има око 180 грађана српске националности, док их је 2005. године било око 440.

Гарић је рекао да локална власт, од када је кренуо повратак, није ништа улагала у путну инфраструктуру у Горњој Дубници, док сада када се вехабије почеле да откупљују српске куће гради локални пут управо кроз то насеље до изворишта Кисељак, гдје се окупљају некад ловци, некад вехабије, али никада заједно.

Према Гарићевим ријечима, већина вехабија у Горњој Дубници доселила се "са стране", али има и домицилног становништва које припада вехабијском покрету.

"Вехабије су другачији, не само по карактеристичној одјећи, него и по понашању, имају свој начин опхођења, уљудни су, не крећу се у скупинама, осим када обављају вјерске обреде, једном ријечју никога не узнемиравају, али су ту", појаснио је Гарић.

У Горњој Дубници осјећају се још посљедице рата. Много је кућа порушено. На рушевинама стоје натписи "продаје се", на неким рушевинама још се налазе натписи СДА, али не предизборни, него спрејем исписани. Једном ријечју Горња Дубница је тихо мјесто са ратним ожиљцима и без народа.

Гарић је оцијенио да ће ових двадесетак преосталих српских повратника тешко опстати у Горњој Дубници, јер су то углавном старачка домаћинства која живе од помоћи родбине. "Сам осјећај присуства неких људи са стране, а не старих комшија Бошњака, ствара им нелагоду, без обзира што им нико ништа ружно не каже, а камо ли запријети", рекао је Гарић.

Један од мјештана Горње Дубнице Тодор Ђурић слави данас Божић, како каже, проводи обичај. Каже да има око стотину дунума земље и обновљену кућу, али да то неће у бесцијење продати. Хоће ту да остане, нема пензије, јер није нигдје радио, односно цијели живот се бавио земљорадњом у Горњој Дубници.