Голићка користи термине као што су "енергетска ефикасност у зградарству"

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић рекла је да повећање енергетске ефикасности заузима значајно мјесто и у Економској политици за ову годину, а представља и међународну обавезу, јер се Уговором о успостављању Енергетске заједнице БиХ обавезала да ће до 2018. године остварити уштеде у финалној потрошњи енергије од девет одсто.

"У поступку придруживања ЕУ неопходно је у домаћи правни систем преузети директиве ЕУ које третирају ову област, што смо у добром дијелу већ и урадили. Наиме, на основу Закона о уређењу простора и грађењу, донесена су три правилника која су ступила на снагу 1. јануара и који прописују обавезе из области енергетске ефикасности у зградарству. То практично значи да свака нова зграда за коју је то законом и овим правилницима предвиђено мора имати енергетски цертификат без којег се не може издати употребна дозвола", рекла је Голићева Срни.

Она је појаснила да је ријеч о енергетској ефикасности у зградарству, која је први пут обухваћена и обрађена прописима Републике Српске који су усаглашени са Директивом ЕУ о енергетским карактеристикама зграда.

"Израда и доношење ових правилника трајало је скоро годину дана, уз пуно учешће јавности и стручних институција како би се дошло до што квалитетнијих и прихватљивијих техничких рјешења, којима треба да се обезбиједе велике уштеде у потрошњи енергије у зградама на начин да се смање укупне потребе за енергијом и да се повећава остварени степен комфора и стандарда корисника зграда", нагласила је Голићева.

Према њеним ријечима, један од битних инструмената за испуњавање свих ових обавеза и подизање енергетске ефикасности је и реализација пројекта "Енергетске ефикасности у БиХ" који се финансира из кредита Свјетске банке.

"Пројекат је постао ефективан у мају прошле године, а укупна вриједност пројекта за БиХ износи 32 милиона долара, од чега се на Српску односи 12,8 милиона или 40 одсто. Ми смо реализацију овог пројекта већ започели. У првој фази одабрано је 11 објеката – три из области здравства и осам из области просвјете и културе који ће бити енергетски `утопљени`. Процијењена вриједност инвестиција у ових 11 објеката износи око 5,5 милиона КМ, укључујући радове и пратеће консултантске услуге", истакла је Голићева.

Она је додала да Министарство интензивно ради и на енергетским прегледима других објеката који су означени као објекти са највећим потенцијалом енергетске уштеде, у оквиру којих сами корисници остварују економске бенефите у виду смањења трошкова.

"Битно је нагласити да су инвестиције у мјере енергетске ефикасности у потпуности економски оправдане, јер се улагања отплаћују из остварених уштеда, које, када је ријеч о топлотној енергији, односно гријању, могу бити и 50 одсто. Није занемарив ни учинак који ће реализација овог пројекта имати за раст грађевинарства као привредне гране, с обзиром да ће за извођење радова бити ангажоване домаће фирме", појаснила је Голићева.

Она је нагласила да се енергетском ефикасношћу утиче на задовољавање потреба данашњих генерација за енергијом, не угрожавајући при том опстанак будућих генерација, а форсирањем и стимулисањем повећаног коришћење енергије из обновљивих извора чува се еколошка равнотежа и смањују укупне емисије штетних гасова који изазивају ефекат стаклене баште.

"Циљ овог пројекта је спровођење мјера енергетске ефикасности углавном на објектима из области просвјете и здравства, а планирано је да се санира око 35 објеката, а можда и више, јер ће укупан број зависити од величине појединачних инвестиција. Такође, у оквиру пројекта ће се радити на развоју механизама финансирања мјера енергетске ефикасности, подизања свијести грађана, израде базе података, провођења стручних обука", навела је Голићева.

Она је рекла је да Министарство потписало Меморандум о разумијевању са Развојним програмом УН, јер ће се паралелним финансирањем из средстава пројекта "Енергетска ефикасност у БиХ" и пројекта "Зелени економски развој", заједничком реализацијом, омогућити спровођење мјера унапређења енергетске ефикасности на већем броју објеката, а уштеде јавних средстава које се остваре на тај начин дају могућност за улагање у друге области и тако остваре вишеструке користи.