Годишњица: Како је хокеј топио хладни рат?

Руска селекција хокејашких ветерана савладала је тим остатка свијета са 7:5, у пријатељском мечу којим је обиљежена 40 годишњица великих дуела Супер серије између Русије и Канаде.

Уочи сусрета клизалиште на Црвеном тргу се је претворило у пробни полигон на којем су учесници у легендарним биткама одржали вјежбе за играче почетнике.

У дуелу нису играли само хокејаши из Супер серије, већ играчи различитих генерација .

За свјетски хокеј 1972. година је била посебна. Први пут у спортској историји организовано је 8 игара између репрезентација Совјетског Савеза и најбољих професионалних канадских играча. У вријеме хладног рата, кад су западни и совјетски систем били супротстављени, хокејске борбе су биле изједначене с политичким.

Прва четири меча су се одвијала у земљи јаворовог листа. Пред пут совјетско руководство је упозорило екипу о могућим провокацијама од стране емиграната и молило их је да не реагују, каже двоструки олимпијски шампион, учесник у легендарној супер серији Борис Михајлов:

„Они који нису мислили добро нашој земљи викали су нам гадости, али ми нисмо обраћали пажњу. Тамо је било и ватрених недобронамјерника, али је било и просто грађана који су се према нама односили нормално. Прави навијачи на стадиону су се према нама, посебно после прве побједе, односили с поштовањем и уважавањем,“ сјећа се он.

Тада је било врло мало оних који су од руских аматера, тако су неки називали совјетске играче, очекивали велико мајсторство. Тим прије нико није могао да претпостави да ћемо побиједити с огромном разликом 7:3 већ у првом дуелу. У овој игри се посебно истакао Валерије Харламов.

Ујутру су му Канађани понудили да пређе у НХЛ за милион долара. Совјетски хокејаши су Канаду напустили с тријумфом. Од четири утакмице имали су једну неријешену, један пораз и двије сигурне побједе. Управо тада, прије 40 година, десио се преломни моменат, после чега су Канађани промијенили своје погледе на хокеј, каже предсједник клуба „Легенде хокеја“, један од играча с најбољим резултатима у супер серији (он је постигао 7 голова и имао је 4 асистенције) Александар Јакушев.

„Јер у овој серији су сви, посебно у Канади, били увјерени да се хокеј игра само у НХЛ. Међутим, после су видјели и схватили да се хокеј игра и у Европи и у Совјетском Савезу. Није случајно што су после ове серије почели да позивају играче из Европе у НХЛ,“ – увјерен је спортиста.

На овим утакмицама 1972. се рјешавало главно: земља-побједник је макар и незванично, постајала прва хокејашка држава. Завршне 4 битке су биле у Москви и овде су Канађани имали више среће него у домовини. Узимајући у обзир претходне грешке темељно су се припремали. У Москву су довели жене, па чак и 3 хиљаде навијача.

За вријеме утакмица стадионом "Лужњики" се проламало бодрење од стране канадских навијача. На леду су се заиста ухватили у коштац, напета борба се одвијала буквално до последњег тренутка. И тек 34 секунде до краја финалног сусрета Канађани су дали побједнички гол. Чинило се да је одлучено ко је лидер. Међутим, у цијелом свијету се ове утакмице не доживљавају као пораз руских хокејаша, каже Борис Михајлов.

„1972. године канадски професионалци и совјетска репрезентација су били пионири у међусобним односима између професионалаца и аматера. Гдје год да сам био: у Европи, у Канади, у Америци – људи се свуда сјећају ових игара. Ове утакмице су ушле у историју свјетског хокеја. До 1972. године уопште није било контакта између Европе и НХЛ. Ове игре су дале подстрек свјетском развоју хокеја,“ – истиче Јакушев.

У Русији су хокејашке битке из 1972. године добиле назив супер серија, а у Канади их називају Summit series истичући политички карактер. Након ових игара канадски новинари су Валерија Харламова, Владислава Третјака и Александра Јакушева уврстили у почасну категорију „бесмртних“.