Геноцидна Република Шумска промовише представе Дине Мустафића међу омладином

Прије пет дана у највећем граду Српске је играла представа политичара Наше странке и редитеља антисрпских филмова, Дине Мустафића. То ама баш нико није примјетио у широј јавности, а поготово у политичком смислу.

субота, 17 октобра, 2020 / 14:18

У читавој овој културносамогенодицишућој неподопштини о трошку буџета Републике Српске и Града Бања Лука, бар кад је ријеч о мјесту изведбе и установи која угошћује, не зна се шта је тужније. И већа брука за културну историју српског народа.

Да ли да писањем о овоме на начин на који тема изизкује, наружите и оно мало људи који би нешто да глуме и снимају, као да вас нису довољно омрзли, јер за то чекају новац из ЕУ и САД, или државу чија званична спољна политика је да не признаје Косово и Метохију као дио било чега другог до Србије, а зове се Република Српска.

И не посједује културну политику.

Допуштање да представе Дине Мустафића играју у Бањој Луци у државним позориштима, без да се прије тога извинимо за све оне ружне ријечи речене о Републици Српској и српском народу, како кроз филм и позориште, тако и у политици, заиста је културносамогеноцидишуће. Прије свега због културне политике Ефбиха!

Она у свом јавном, а посебно од државе контролисаном простору, не допушта било шта што је ван размаженог кревељења и глумљења жртве рата из ЦЦН-ове представе са Кристијан Аманпур у главној улози.

Поготово у умјетности! Ту се врши селекција из ужег круга невладинићких првобораца. Производи се у артистичком смислу тешка досада у продукцији напорних ратнохушкачких манијака, који и 25 година након рата, татуљају и богораде само о рату.

Након Римејка, Динин камбек

Довољно је да се погледа, ако неко има желуца, оно што се налупетао Дино Мустафић у свом филму Римејк, па да заиста знамо да не треба да се користи о буџетске потрошаче Републике Мрске.

Послије тога не треба чудити што из Бањо/алучког студентског позоришта које је изабрало да је боље роб, него гроб, односно Боље пакт, него рат, медијима стиже преписано (Цтрл+Ц, Цтрл+В) искључиво латинично саопштење у којем се користи етимолошки правопис за полубожанске личности из англосаксонског свијета.

Јер не можеш ти Вуда написати Вуд. Мора бити дупло В и два О, иначе си сељак. Управо због начина на који се понаша културна и политичка елита Ефбиха, кад је у питању било какав аутохтоно српски наратив, поготово писан ћирилицом коју не разумију, а то је да производе касту виртуалних Невладинића за потребе сопственог тржишта, који требају одржавати тамошње теленаркосе у илузији да постоји значајан број Срба који се слаже са таквим њиховим третманом у ефбиховским медијима.

Исто то се пресликава, још и лакше, на умјетничку касту.

Бајка о геноциду и басна о мултиетничности

То би требала бити најнормалнија и фреквентна размјена представа и мишљења, са свим народима Европе и свијета, а не тешко сиромаштво репертоара БСП, зависном од фиктивних донација ЕУ и САД.

Заиста самогеноцидишућа културна пракса у поређењу са тим шта је културна политика Ефбиха, из којег је дошла поменута представа. Поготово на помисао да се Република Српска тамо представља непрестано као јако нетолерантна и агресивна, полицијска држава заснована на геноциду и сличне бајке.

Замислите, без намјере да поредимо те личности у било којем смислу осим у политичком, да се игра Кустурицина представа у Сарајеву или се на Илиџи промовише нова књига Боре Ђорђевића, званог Чорба. У Бању Луку би без проблема могао доћи Фатмир Алиспахић, као што Дино Мустафић дође и гостује на телевизијама са националном покривеношћу, па нико не би примјетио да то у Сарајеву не може.

За потпунију информацију, слиједи саопштење пресловљено на српско писмо, као типичан примјер англицизације и азбукоубиства српске писане културе:

Свети Ник Вуд или Од свих Омнибуса свијета, спали на Сарајево

У Бањалучком студентском позоришту, у оквиру 44. сезоне „Бољи пакт него рат„, синоћ, 12. октобра 2020. године, у 20.30 изведена је представа „Трг ратника“ у продукцији Позоришта младих Сарајево. Текст за представу написао је британски писац Ницк Wоод, а режију потписује босанскохерцеговачки позоришни и филмски редатељ Дино Мустафић. Ово је уједно била и бањалучка премијера у којој су се изузетно успјешно представили глумци Позоришта младих Сарајево: Белма Лизде Курт и Марио Дрмаћ. Због ситуације узроковане корона вирусом, синоћ број мјеста у публици био је ограничен на двадесет.

“Трг Ратника”, Позоришта младих Сарајево је интимна драма о ратном страдању испричана кроз визуру двоје дјеце, уједно и наратора. У драми “Трг ратника”, Ницк Wоод нам, умјесто „скице рата“, нуди невјероватно прецизан портрет жртава. Тјера нас да исмијемо своје сопствено (не)знање, да изнова провјеримо ону често рабљену, а ријетко провјеравану дефиницију, – „Рат је сукоб двају или више зараћених страна“. Wоодови ликови/наратори су дјеца и у ту наивну дефиницију никако се не уклапају. Они су жртве, а њихово страдање је „процес“, а не тек несретан и пролазан тренутак”

Марио Дрмаћ, глумац Позоришта младих Сарајево: „Ова представа је важна да се игра и обнови јер враћа вјеру у професионалну театарску етику, која глумцу омогућава да се изрази у минималистичкој театарској околини“.

Белма Лизде Курт, глумица Позоришта младих Сарајево: „ Представа Трг ратника није само потребна у овом моменту због актуелне избјегличке кризе, већ због глобалне кризе људскости у коју смо запели“

Исмир Фазлић, в.д. директора Позоришта младих Сарајево: “Велика је част бити на сцени Студентског позориишта из Бањалуке. У времену када смо осуђени на дистанцу, наше гостовање у Бањачлуци показује да театар има моћ у очувању најбољих вриједности и преузима одговорност према квалитету живота. Захваљујемо се екипи Студенстког позоришта на дивном гостопримству и што су нам још једном показали да је Бањалука сјајан домаћин. Искрено смо поносни што смо вам могли показати најбоље од нас, те се посебно се захваљујемо предивној публици и њиховој награди вишеминутним аплаузом.

Једина жал остаје због ограниченог броја публике, али се надамо да се видимо и наредне године пред пуном салом студентског позоришта.

Управа БСП-а



Коментариши