Фронталова анкета: Шта ћемо и како ћемо 2012. године?

У другом дијелу наше новогодишње анкете, саговорници су одговорили на питања о догађајима који су обиљежили, сада већ прошлу, и очекивањима у Новој години.

И овдје смо свима оставили могућност да сами бирају област из које ће издвојити догађаје, па неко више говори о политици, неко о спорту.

Који догађаји су обиљежили годину за нама, у позитивном и негативном смислу и шта очекујете од 2012. године?

Никола Пејаковић, режисер и глумац

Горан Дакић, писац и новинар

Спортски догађај године је сусрет Новака Ђоковића са Милорадом Додиком. Састали се, како неко духовито примијети (а нико не пренесе), први рекет свијета и први рекет Републике Српске. Волио бих рећи да је музички догађај године, барем што се РС тиче, концерт Симфонијског оркестра бањолучке Академије умјетности, али сам сигуран да је предсједник и ту надмашио ненадмашиве. За разлику од претходних области, у култури РС су се десила два крупна догађаја: роман Рајка Васића "Прсти лудих очију" преведен је, ако се не варам, на енглески језик и готово је извјесно да ће се поново наћи, иако услови конкурса то не дозвољавају, у ужем избору за "Нинову" награду. У "Гласу Српске", новинама које промовишу само истинске вриједности (о чему свједоче и небројени написи о Васићевом ремек-дјелу), крајем септембра објављен је разговор са угледним бањолучким књижевником Миленком Стојичићем, који је изјавио да "писац не би смио да лијеже на "теме дана", календаре, на прославе, обиљежја" (што је парола за сваку похвалу) и који је, мјесец дана након тога, објавио антологију посвећену Андрићу и роман "Пиши тише Андрићево име". То је, уједно, и други најзначајнији културни догађај у овој години.

Шта очекивати од Нове године? Бојим се и да помислим. Себи желим издавача који ће ми платити хонорар и за другу књигу.

Здравко Крсмановић, начелник општине Фоча, предсједник Нове социјалистичке партије

Негативан утисак из 2011. године је непостојање демократске политичке културе и одговорности према економско – социјалној ситуацији и економској кризи која тренутно постоји и која долази. Четрнаест мјесеци без имплементације резултата избора, ходање шест предсједника политичких партија по БиХ без икаквог резултата око функционисања институција и рјеąења економско – социјалне ситуације у држави.

Негативни догађаји у свијету су начин убиства предсједника Либије и криза у Еврозони.

Младен Босић, предсједник Српске демократске странке

Продубљавање свјетске економске кризе која је продукована у западним земљама је обиљежила и 2011.г. у свијету. Последице тог процеса, који се најбоље огледа на примјеру Грчке, су у свим сферама живота и диктирају глобалне политичке процесе, као што је судбина Европске Уније, ратови за контролу енергије или других ресурса итд. Надам се да ћемо извући поуке из овога да не бисмо и ми дошли у дужничко ропство које би уништило било какву перспективу РС. То је одговорност свих власти, како ових садашњих, тако и будућих. Нажалост, у протеклој години је било мало позитивних догађаја, па и за Србе у цјелини оптерећене ситуацијом на Косову и општом стагнацијом.

У 2012.г. бих волио да видим стабилизацију политичких прилика на овом простору и окретање стварним приоритетима друштва као што су отварање нових радних мјеста, економија, усопостављање правне државе, боље образовање и медицинска заштита, спорт, култура… Укратко бољу перспективу за Републику Српску.

Уредништву и свим читаоцима Фронтала желим срећну и успјешну 2012.г. како би дали допринос новим процесима који треба да отворе нове видике за Републику Српску и све људе који живе на овим просторима.

Бојан Мичић, предсједник Удружења тенсиких тренера РС, веб новинар

Када су у питању спортски догађаји у години за нама, треба сигурно споменути квалификације за Евро 2012. које су код многих репрезентације показале праву величину, снагу и вољу код фудбалера да "гину" за дрес који носе. Тако су слабашни фудбалери Србије претрпјели огромну срамоту у квалификацијама не пласиравши се ни у бараж (ништа боље нису прошли ни клубови из Србије у европским такмичењима). Право освјежење је тим БиХ који је сјајним играма одушевио многе истинске љубитеље најважније споредне ствари на свијету, али ипак нису могли даље поред прејаког Португала.

Свакако треба споменути и Европско првенство у одбојци, на којем се сјајна подмађена селекцја Србије, предвођена Иваном Миљковићем, попела на највишу степеницу побједничког постоља.

Година иза нас донијела је и један посебан резултат. Наиме, одбојкашице Србије су сјајном игром, срцем и борбеношћу донијеле прво злато у историји својој земљи са Европских првенстава. У кошарци ништа ново. Шпанци су се поново попели на кров Европе у Литванији и још једном показали да су неприкосновени владари старог континента. На Евробаскету у Литванији заблистали су борбени Македонци коју су прошли у полуфинале поред домаћина.

Оно што је негативно у спорту у 2011. години су бројне афере које тресу европески фудбал. Тужакају се и функционери ФИФА, афере везане за намјештање утакмица дрмају италијански фудбал. Падају редом и фудбалери и челници клубова за намјештање утакмица и то клупко се још размотава. Афера тресе и хрватски фудбал и само је питање времена када ће се почети откривати преваре и у осталим лигама.
Негативан догађај је свакако и НБА локаут. Скоро пет мјесеци трајала је борба и убјеђивање Уније играча и власника клубова око колективних уговора.

Шта можемо очекивати у наредној години? Пред нама су два велика дпгађаја. Занимљиво ће бити у Пољској и Украјини гдје ће се окупити најбоље Европске фудбалске репрезентације у борби за титулу владара старог континента, а највеће шансе се дају сјајној Шпанији, која је бранилац трофеја. Наредна година је олимпијска. Дух олимпоизма доалази се у Лондон гдје ћемо од краја јула до почетка августа сасвим сигурно уживати у истинском спортским такмичењима. Занимљиво ће сигурно бити и на тенискм теренима. Новака Ђоковића очекује јако пуно посла уколико жели да задржи трон. Интересантно ће бити видјети како ће се распоредити титуле у домаћем фудбалском шампионату. Ситуациа е доста интересантна. Хоће ли Борац успјети одбранити трофеј? Ко ће подићи пехар у Куп такмичењу?

Саша Хајдуковић, филмски режисер

Не знам шта са 2012. годином, ако се не догоди тај смак свијета, ја стварно не знам шта ћемо.

Светлана Миладиновић, управник Зворничког театра "Капиталина Ерић"

Позитиван догађај у свијету је свакако доминација Новака Ђоковића и мислим да нема потреба за образлагањем овога… .

Што се тиче 2012, можемо очекивати куле и градове, пошто је изборна година, а у реалном животу даљи пад животног стандарда становништва, јер како видимо највећа криза од 30 година 20-ог вијека брише све пред собом…

Мирослав Тешић, иноватор, директор ИПД "Турбина" Котор Варош

Позитивно: Арапско прољеће у смислу буне за развој праве демократије. Негативно: Права позадина истог тог арапског прољећа.
Негативно: национала реторику у Републици Српској и БиХ као провјерени рецепт скретања са правих проблема.
Негативно: Испадања лоши резултати српског фудбала.
Позитивно: Тенис.

Шта можемо очекивати у 2012?

Продубљавање кризе и то дугорочно, поготово због жеље да се створи имагинарна слика по сваку цијену пред локалне изборе. Интензивнији одлазак младих људи са ових простора.

Милко Грмуша, правник, колумниста, блогер

Заиста не знам који је то политички догађај код нас био иоле позитиван. Ваљда ће Фронтал да пронађе саговорника који ће и такво једно чудо да лоцира. Што се негативних политичких догађаја тиче, најнегативније што се може десити јесте кад у 365 дана немате ништа позитивно у том контексту.

Ништа боље није ни у свијету, с тим што поруке руског предсједника Медведева и републиканског предсједничког кандидата Рона Пола заиста јесу сјајне, само је питање да ли смо као цивилизација превише дубоко заглибили да схватимо њихов значај и потребу за радикалним заокретима, прије свега вриједносним.

Ван политике има позитивних ствари, а мислим да Новак Ђоковић заиста заслужује све похвале којима га ове године засипају.

Ове године не требамо очекивати ништа добро, ако наставимо као досад.

Душан Басташић, предсједник Удружења "Јадовно 1941."

Позитивни догађаји: Новак шампион

Негативни: Однос режима у Београду према српском народу на Косову

Шта можемо очекивати у 2012?

Наставак процеса растакања идентитета, срозавање националног достојанства, интензивније отуђивање елита-социјална неосјетљивост, повећање незапослености, експлозија опште неликвидности, социјални немири….хаос.

Нека нам је Бог на помоћи!

Горан Арбитуна, новинар, предсједник УО ФК Рекреативо

Ова 2011. година, вјероватно, или, боље речено, нажалост ће бити запамћена по револуцијама у арапским земљама. Под изликом развоја демократије, свјетске силе предвођене САД-ом су срушиле режиме у овим земљама, наравно све због њихових интереса, а није тешко закључити који су то њихови интереси. Жалосно је што сада земље попут Египта или Либије немају никакву перспективу и што сада њихови грађани живе много лошије него што су живјели када нису имали “демократију”, али надам се да ће то бити поука неким другим земљама које су на мети САД. Ову годину памтићемо и по катастрофи која је задесила Јапан, убиству Бин Ладена…

Од битнијих догађаја издвојио бих и кризу у евро-зони, која полако прераста и у кризу Европске уније јер питање је колико ће економски јаке државе попут Њемачке или скандинавских земаља моћи и хтјети одржавати евро и помагати државама попут Грчке, а таквих је све више. Можда неће доћи до распада ЕУ, али питање је да ли ће се и до када одржати евро као валута.

Када је ријеч о домаћој политичкој сцени, она је увијек бурна, али ја бих рекао да се ништа ново није десило. Политичари у БиХ наставили су да се понашају неодговорно и бахато а најсвјежији примјер је да тек неколико дана пред крај ове године имамо договор о формирању Савјета министара. Поставља се питање зашто уопште излазимо на изборе када се резултати избора не могу примијенити и када нам треба скоро годину и по да се формира власт у држави. Вјероватно би тај процес још потрајао да није крај године и да не треба хитно усвојити буџет институција БиХ, односно створити услове да политичари примају посланичке, министарске и друге плате у државним институцијама.

Када је ријеч о РС, иста је ситуација. Власт својим причама, обећањима и наметањем лажних проблемима попут угрожености постојања Републике Српске маже очи јавности која све теже живи. Ако не желите гледати статистичке податке о стандарду живота у РС, довољно је изаћи и прошетати се улицама Бањалуке или било ког града у РС, на којима је све више гладних људи који копају по контејнерима у нади да ће пронаћи комадић хљеба. А на сва звона говори се о Републици Српској као бољем дијелу БиХ. Ако је тако, могу замислити тек како се лоше живи у ФБиХ. Ове године добили смо аутопут Бањалука – Градишка. Аутопут који на одређен начин симболизује нашу власт и стање у РС. Као што овај аутопут нигдје не води тако и ми као држава са овом тренутном влашћу нигдје не идемо, стојимо у мјесту, умјесто да се развијамо и напредујемо. Као што тај аутопут чека мост на Сави па да крене даље, бојим се да и ми морамо да чекамо некакве битне промјене да би нам било боље. Истина, ове године било је некаквих ситних позитивних помака у смислу размишљања људи и покушаја организовања некаквих протеста, односно исказивања јавног незадовољства, али док не почне више људи размишљати својом главом умјесто слијепог прихватања стања какво јесте (катастрофално) тешко да ће се било шта промијенити.

Један од најзначајних догађаја ове године је и хапшење Ратка Младића, што је био логичан потез власти у Србији које се труде да испуне све услове које им постави ЕУ да добију статус кандидата иако то не даје никаквог резултата. Борис Тадић и његова власт похапсили су све Србе и изручили их у Хаг, одрекли су се Косова, све зарад процеса европских интеграција и на крају нису добили оно што им је обећано – статус кандидата. Сад имамо ново обећање – биће у фебруару – што значи да до тада Србија треба да учини још гомилу уступака, прије свега да се дефинитивно одрекне Косова и прихвате процеси јачања независности Косова који су започети. Као Србин, надам се да се то ипак неће десити, јер би то значило да ће и оно мало Срба што је остало на Косову, тачније на сјеверу Косова, морати да напусти своју земљу или да живи у немогућим условима као што сада живе Срби који су остали јужно од Ибра.

Мислим да ће ипак доћи до све већег изражавања незадовољства, не због жеље да се људи укључе у политику, већ једноставно људи више неће моћи да издрже овакву ситуацију у којима им се смањују сва могућа примања, а на другој страни трошкови живота су све већи. Када људима дође до грла изаћи ће на улице, али питање је да ли ће тада бити касно. Надам се да ће људи коначно схватити да могу да утичу на ствари које се њих тичу, првенствено почев од локалне заједнице па онда и до државног нивоа. Сљедеће године очекују нас локални избори и мислим да је то једна од посљедњих прилика да народ пошаље поруку политичарима да неће дозволити да гледа како се други богате на њихов рачун. Аргумената зашто треба нешто мијењати је толико да их је бесмислено наводити.