Друштвена мрежа Фејсбук основана је тачно прије 10 година, 4. фебруара 2004, али ће тај интернет гигант рођендан прославити скромно и опрезно пратећи будуће трендове.

Фејсбук (ФБ) је у протеклој деценији прикупио фасцинантних 1,23 милијарде корисника, што је једнако броју становника друге најнасељеније земље свијета – Индије.

Та друштвена мрежа је, поред интернета, Википедије и Скајпа, један од најбољих примјера за то како интернет омогућава “дисруптивне иновације”, односно оне иновације које уводе значајне промјене у систему, пише британски лист “Гардиан”.

Попут интернета, ФБ је креација једног јединог даровитог визионара, Марка Закерберга. Међутим, то није била прва друштвена мрежа, па је зато занимљиво да се истражи зашто је баш ФБ испливао као доминантан играч на том тржишту.

Кад се прије 10 година ФБ тек појавио, многи су га поредили првенствено са сајтом Мај спејс, али оно што га је издвајало међу другим сличним сајтовима био је, осим техничке виртуозности његовог оснивача, и његов почетни ексклузивитет.

Наиме, да бисте постали његов члан морали сте да будете студент једног од најелитних америчких универзитета – Харварда. Нешто касније се то проширило на друге универзитете у Америци, а на крају и на читав свијет, али та почетна ексклузивност је много допринијела привлачности сајта у очима нових корисника, који су жељели да се придруже том “ексклузивном клубу”.

ФРОНТАЛ НА ФЕЈСБУКУ МОЖЕТЕ ПРАТИТИ НА ОВОМ ЛИНКУ

Након што се отворио према корисницима из читавог свијета, за Фејсбук је почео да важи Меткалфов закон, према којем ће друштвена мрежа, што има више корисника, постати привлачнија за људе који размишљају о томе да јој се придруже.

Откад је почео незаустављиво да расте, ФБ је постао објекат грозничавих спекулација у финансијском и медијском смислу. Прије него што је компанија изашла на берзу, спекулисало се углавном о вриједности њених акција, а послије тога се спекулације врте око тога да ли ће ФБ наставити да расте.

Медијске спекулације су читаво то вријеме биле првенствено фокусиране на мистериозна бића позната као “тинејџери”. Од када је усвојена теза да на раст ФБ-а највише утичу млади људи, за које је познато да су хировити и често мијењају интересе, вриједност акција Фејсбука расте или пада у зависности од тога да ли тинејџери показују да им је он више или мање досадио.

Најновија теза говори о томе да тинејџере одбија чињеница да њихови родитељи, па чак и бабе и дједови, све чешће отварају налоге на Фејсбуку.

Најважније питање, међутим, није да ли ће тинејџери окренути леђа ФБ-у, него да ли ће то што све више одраслих постају његови корисници резултовати остварењем Закербергове визије посједовања “социјалног графикона свијета”, односно мреже онлајн друштвених конекција човјечанства. Уколико се то оствари, наше друштво ће се наћи на потпуно непознатој територији, упозорава “Гардиан”.

Разлог за то јесте што је пословни модел ФБ једнак моделу америчке Националне безбједносне агенција (НСА). И једни и други користе надзирање и приватних и јавних активности појединаца на интернету како би извукли закључке о њиховом понашању.

НСА тврди да им то омогућује да уоче и спријече терористичке и друге незаконите активности, док Фб тврди, мада углавном имплицитно, да интензивно надгледање онога шта раде његови корисници омогућава тој друштвеној мрежи да истовремено прилагоди своје услуге потребама корисника и да дође до прецизних информација које су потребне њиховим оглашивачима.

Разлика између НСА и Фејсбука је у томе да, иако је немогуће рећи да ли надзор који спроводи НСА представља исплатив начин за остварење њиховог циља, нема сумње да се Фејсбуку веома исплати да надзире своје кориснике. Та компанија је у три мјесеца, закључно са 31. децембром 2013, остварила приходе од 2,59 милијарди долара, што је чак 63 одсто више у односу на исти период претходне године.

То је фасцинантан податак, имајући на уму да је ту компанију прије само 10 година основао један студент Харварда у својој соби у студентском дому. Али, поставља се питање шта ће се десити у наредних 10 година, наводи “Гардиан” и истиче да се то не може знати.

Лист указује да, једнако као што људи углавном не знају да интернет и веб нису исто, будући да је интернет глобална мрежа, а веб само једна од услуга коју интернет омогућава, тако многи данас мисле да је Фејсбук једнако интернет.

Зато би требало да нас забрину Закербергова постигнућа, упозорава “Гардиан”, указујући на опасност да та друштвена мрежа потпуно “прогута” интернет.